Strah je jedna od sedam univerzalnih emocija koje doživljavaju svi ljudi širom sveta. Javlja se zbog pretnje od povrede, bilo fizičke, emocionalne ili psihičke, stvarne ili izmišljene. Iako se tradicionalno smatra „negativnom” emocijom, strah zapravo igra važnu ulogu u našoj sigurnosti, jer nas mobiliše da se nosimo sa potencijalnom opasnošću.
Pregled sadržaja:
Osećaj straha
Strašna iskustava se mogu razlikovati po:
- Intenzitetu: Koliko je ozbiljna pretnja?
- Tajmingu: Da li je pretnja neposredna ili predstojeća?
- Snalaženju: Šta mogu se preduzeti da se pretnja smanji ili eliminiše?
Kada smo u stanju da se nosimo sa pretnjom, to smanjuje ili eliminiše osećaj straha. Sa druge strane, kada ne možemo da utičemo na ishod od realne ili potencijalne pretnje, to pojačava strah.
Šta izaziva strah?
Univerzalni pokretač straha je pretnja od povrede, stvarna ili izmišljena. Ova pretnja može da se tiče našeg fizičkog, emocionalnog ili psihičkog zdravlja. Iako postoje određene stvari koje izazivaju strah kod većine nas, možemo naučiti da se plašimo skoro svega.
Uobičajeni izazivači straha su:
- Mrak ili loša vidljivost okoline
- Visina i letenje
- Društvena interakcija i/ili odbacivanje
- Zmije, glodari, insekti i druge životinje
- Smrt i umiranje
Anksioznost je povezana sa strahom
Konstantni strah se ponekad može nazvati anksioznošću, ukoliko se stalno osećamo zabrinuto, a da ne znamo pravi uzrok. Nemogućnost da identifikujemo okidač nas sprečava da se smirimo, ili da prepoznamo stvarnu pretnju iz neke situacije.
Dok je anksioznost uobičajena za mnoge ljude, može se smatrati poremećajem kada se ponavlja, predugo traje ili je intenzivna i ometa obavljanje osnovnih životnih zadataka ili funkcija, kao što su posao i san.
Kako nas strah odaje?
Na koje sve načine pokazujemo da smo uplašeni?
- Izraz lica
Izraz lica kada smo uplašeni se često meša sa izrazom lica kada smo iznenađeni.
U oba slučaja su izrazito podignute obrve, ali kod straha su ravnije i horizontalnije, dok su kod izraza lica koje je posledica iznenađenja podignute i zakrivljene.
Gornji kapak se takođe podiže više od straha nego od iznenađenja, otkrivajući više beonjače.
Usne su napete i rastegnute od straha, a otvorenije i opuštenije kada smo iznenađeni.
- Vokalno izražavanje straha
Kada ste uplašeni, glas često ima viši i napetiji ton. Čovek takođe može vrištati ukoliko ga preplavi strah.
- Osećaj straha
Uobičajeni simptomi straha su: osećaj hladnoće, ubrzan rad srca i nedostatak daha. Takođe može da bude prisutno znojenje i drhtanje ili zatezanje mišića u rukama i nogama.
Funkcija straha
Univerzalna funkcija straha je izbegavanje ili smanjenje štete. U zavisnosti od toga šta smo naučili u prošlosti o tome šta nas može zaštititi u opasnim situacijama, sposobni smo da uradimo mnoge stvari koje obično ne bismo bili u mogućnosti ili hteli da uradimo kako bismo zaustavili pretnju.
Neposredna pretnja usmerava našu pažnju, mobilišući nas da se nosimo sa opasnošću. Na ovaj način, strah zapravo može spasiti naše živote tako što će nas primorati da reagujemo bez potrebe da razmišljamo o tome (npr. skočiti sa puta automobilu koji nailazi).
Evolucione unapred određene akcije zbog straha su:
- borba
- bekstvo
- smrzavanje (ukopavanje u mestu)
Na koje načine se nosimo sa strahom?
Iako se tradicionalno smatra „negativnom” emocijom, strah zapravo ima važnu ulogu u našoj bezbednosti.
Međutim, on nas takođe može učiniti zarobljenim i sprečiti da radimo stvari koje želimo. Dok neki ljudi smatraju da je strah skoro nepodnošljiv i izbegavaju ga po svaku cenu, drugi doživljavaju zadovoljstvo osećajući strah i traže ga (gledajući horor film ili uživajući u opasnim hobijima).
