Strah od bolesti ili nosofobija je ekstremni ili iracionalni strah od razvoja bolesti. Ova specifična fobija je ponekad jednostavno poznata kao fobija od bolesti.
Takođe možete čuti da se ovo stanje naziva i „bolest studenata medicine“. Ovaj naziv potiče od prethodnih pretpostavki da nosofobija uglavnom utiče na studente medicine okružene informacijama o različitim bolestima.
Uobičajeno je da osećate neku vrstu anksioznosti kada se neka bolest (imali smo slučaj sa koronavirusim) proširi u vašoj zajednici ili dobije globalne razmere. Ali za ljude sa nosofobijom, ova anksioznost može biti zastrašujuća, utičući na njihov svakodnevni život.
Pregled sadržaja:
Koji su simptomi straha od bolesti?
Glavni simptom za strah od bolesti je značajan strah, anksioznost i briga da će te se razboleti od obično dobro poznate bolesti koja je potencijalno opasna po život.
Tu pre svega spadaju:
- rak
- srčana oboljenja
- HIV
Ova briga ima tendenciju da traje čak i nakon što vas pregleda lekar. Možda ćete osetiti potrebu da često posećujete svog doktora radi pregleda ili testova, čak i ako vam je dobro i nemate jasne simptome.
Ovaj intenzivan strah i anksioznost mogu dovesti do fizičkih simptoma, ka što su:
- vrtoglavica
- mučnina
- povećan puls
- znojenje
- ubrzano disanje
- problemi sa spavanjem
Strah od bolesti takođe ponekada uključuje izbegavanje dobijanja informacija. Možda ne želite da znate ništa o nekoj bolesti. Slušati o tome u vestima ili od drugih ljudi može izazvati strah. Ili, možda izbegavate javni prevoz ili mesta gde ima mnogo ljudi (prodavnice, tržni centri, restorani).
Ako imate porodičnu istoriju određenih bolesti, možda ćete se potruditi da izbegnete sve potencijalne faktore rizika.
Sa druge strane, neki ljudi sa nosofobijom više vole da nauče što više o određenim bolestima. Oni znaju da provode sate čitajući o bolestima ili prateći vesti i priče o potencijalnim epidemijama.
Da li se strah od bolesti razlikuje od hipohondrije?
Nosofobija se često meša sa hipohondrijom. Dok nosofobija uključuje strah od razvoja određene bolesti, hipohondrija predstavlja opštije brige o bolesti.
Hipohondar može da brine da su manji simptomi, kao što su bol u grlu ili glavobolja, znak nečeg ozbiljnog. Neko sa nosofobijom možda nema nikakve fizičke simptome, ali se brine da zaista ima (ili će imati) specifično, ozbiljno zdravstveno stanje.
Na primer, neko sa hipohondrijom može da brine da je njegova glavobolja simptom tumora na mozgu.
Dok neko ko ima strah od bolesti može stalno da brine o razvoju tumora na mozgu, čak i ako nema nikakve simptome.
Hipohondar će verovatno da se obrati voljenim osobama ili zdravstvenim radnicima radi provere svog zdravstvenog stanja. Neko sa nosofobijom će najčešće izbegavati razmišljanje o svom zdravlju ili hroničnoj bolesti zbog koje je zabrinut, iako to nije uvek slučaj.
Koji su mogući uzroci straha od bolesti?
Nekoliko faktora može doprineti nosofobiji, a u mnogim slučajevima ne postoji jasan osnovni uzrok.
Ako neko od vaših bližnjih ima tešku bolest i komplikacije, možete se brinuti da bi to isto moglo da se dogodi i vama. Ovo je posebno tačno ako se brinete o toj osobi.
Preživljavanje neke teške bolesti takođe može doprineti nosofobiji. U ovim slučajevima, možda ćete biti preplavljeni snimcima u vesti o bolesti ili ćete stalno čuti o njoj od prijatelja ili saradnika.
Poslednjih godina, psiholozi su sugerisali da lak pristup zdravstvenim informacijama na internetu takođe može da igra bitnu ulogu. Tamo možete pronaći detaljnu listu simptoma i komplikacija povezanih sa skoro svim bolestima.
Ovo je postao toliko čest uzrok anksioznosti da postoji čak i termin za to – „sajberhondrija“.
Takođe je veća verovatnoća da ćete razviti strah od bolesti, ukoliko već imate anksioznost.
Kako se dijagnostikuje strah od bolesti?
Nosofoboja se obično dijagnostikuje ako briga i anksioznost zbog razvoja bolesti otežavaju svakodnevni život ili imaju negativan uticaj na kvalitet života.
Ukoliko ste zabrinuti da bi vaša anksioznost zbog bolesti mogla biti fobija, zakažite pregled kod lekara. On vas može uputiti kod specijaliste koji ima iskustva u dijagnostikovanju i lečenju fobija.
Ako doživljavate uznemirenost koja se odnosi na strah od bolesti, razmislite o razgovoru sa terapeutom. Na terapijama ćete početi da se bavite svojim strahom i razvijaćete strategije da se nosite sa njim.
Mogućnosti lečenja straha od bolesti
Dok specifične fobije ne zahtevaju uvek lečenje, nosofobija može uključivati strah od odlaska bilo gde, gde biste mogli biti izloženi određenoj bolesti. To ume da oteža rad, školovanje ili brigu o drugim ljudima.
Terapija može biti od velike pomoći za specifične fobije. Dve glavne vrste terapije koje se koriste su terapija izloženosti i kognitivna bihejvioralna terapija.
Terapija izloženosti
Ovaj pristup vas izlaže onome čega se plašite, samo u bezbednom okruženju. Vaš terapeut će početi tako što će vam pomoći da razvijete alate za suočavanje sa anksioznošću i nevoljama koje se javljaju kada razmišljate o bolesti. To su najčešće tehnike meditacije ili opuštanja.
Na kraju ćete preći na suočavanje sa nekim od ovih strahova, koristeći ove alate koji bi trebali da vam pomognu u kontrolisanju anksioznosti.
Ova izloženost može uključivati gledanje vesti o izbijanju pandemije, čitanje o različitim bolestima ili provođenje vremena sa ljudi koji su bolesni, ako bolest nije zarazna.
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT)
Još jedna korisna terapija za strah od bolesti je KBT.
KBT se prvenstveno fokusira na to da vas nauči da prepoznate iracionalne misli i strahove.
Kada počnete da brinete o bolesti, morate da razmislite da li su vaše misli racionalne. Preoblikovanje iracionalnih ili uznemirujućih misli može pomoći u smanjenju anksioznosti.
Još jedan važan aspekt terapije za nosofobiju pomaže u smanjenju vaše potrebe da tražite potvrdu da nemate određenu bolest. Terapeut vam može pomoći da razvijete bolje tehnike za suočavanje na koje se možete osloniti kada želite da tražite sigurnost od drugih.
Lekovi
Iako ne postoje lekovi koji posebno leče određene fobije, neki lekovi mogu smanjiti simptome straha (od bolesti) i anksioznosti i mogu biti od pomoći kada se koriste zajedno sa terapijom.
Lekar može propisati beta blokatore ili benzodiazepine za kratkotrajnu ili povremenu upotrebu:
- Beta blokatori pomažu u smanjenju fizičkih simptoma anksioznosti. Na primer, mogu vam pomoći da održite stabilan broj otkucaja srca i sprečite porast krvnog pritiska.
- Benzodiazepini su vrsta sedativa koji mogu pomoći kod simptoma anksioznosti. Oni umeju da izazovu zavisnost, tako da nisu predviđeni da se koriste dugo vremena.
Rezime
Strah od bolesti je prirodan osećaj, posebno kada vas sa TV-a ili interneta „bombarduju“ informacijama o različitim bolestima.
Ako se vaša zabrinutost zbog bolesti fokusira na određenu bolest i počne da utiče na vaš svakodnevni život, emocionalno zdravlje ili vašu sposobnost da funkcionišete, razmislite o tome da kontaktirate svog lekara.
Živeti sa ekstremnim strahom nije lako, ali fobije se mogu uspešno lečiti uz pravu terapiju.
