Ujed bilo kog insekta može da bude veoma opasan, a sezona krpelja je tek počela, pa bi bilo dobro da se naoružate informacijama.
Čini se da su krpelji ovih dana svuda. Sa dolaskom lepog vremena, možda ćete poželeti da provedete vikend negde u prirodi? Međutim tu i vreba najveća opasnost.
Nažalost krpelji ne ugrožavaju samo planinare, kampere i ljubitelje prirode. Oni se nalaze i u parkovima i na skoro svim zelenim površinama u gradovima. To znači da krplelj vrlo lako može da ujede vaše dete ili kućnog ljubimca (ponekada ovo može da bude i fatalno).
Statistika kaže da više od 300.000 Amerikanaca dobije dijagnozu Lajmske bolesti svake godine. Ova cifra se skoro utrostručila od 1990-ih, prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC). Iako nije jasno šta uzrokuje porast populacija krpelja i infekcija povezanih sa ugrizom, krpelji konstantno šire svoj geografski opseg.
Uprkos rasprostranjenosti krpelja i medijskoj pažnji koja im se posvećuje (pogotovo u ovo doba godine), mnogi ljudi nisu dovoljno informisani o bolestima koje prenose krpelji. CDC izveštava da nacionalna anketa pokazuje da 20 odsto ljudi koji žive u oblasti gde je lajmska bolest uobičajena nije bilo svesno rizika. A ti rizici su značajni. Negde između 20-40% crnonogih (jelenski) krpelja prenosi lajmsku bolest.
U nastavku teksta vam donosimo primere kako da izbegente ujed krpelja, kako da identifikujete njihove ugrize i šta da radite ukoliko vas krpelj ujede.
Pregled sadržaja:
Krpelji ne lete niti skaču, ali se mogu prikačiti na vas ako se dovoljno približite
Krpelji nisu letači ili skakači. Oni su puzači – i to veoma spori, jer se uopšte ne kreću brzo. Krpelj ima izuzetno mali radijus kretanja, a udaljenosti koje prelazi zavise od razvojnog oblika. Odrasli krpelj se može prošetati svega nekoliko metara u potrazi za hranom.
Da bi ušli u vaše telo, krpelji vole da se penju na niže biljke, lišće, travu ili druge objekate blizu zemlje. Odatle se zakače zadnjim nogama na domaćina.
Kada prođete pokraj krpelja, krpelj koji traga za domaćinom, zakači se za vaše cipele, pantalone ili kožu, a zatim krene prema gore sve dok ne pronađe bezbedno, neupadljivo mesto gde će zariti oštri rilac u vaše meso.
Oni vole ona ušuškana mesta na kojima je koža mekana i gde mogu da se sakriju, a da ih ne otkrijete. Tu spadaju: pozadina kolena, pazuh, zadnji deo vrata i prepone kao omiljene lokacije za ujed krpelja.
Kada se zakači za vašu kožu, krpelj će tu ostati nekoliko dana, polako pijući krv pre nego što sam otpadne. Krpelji moraju da se hrane krvlju u svakoj fazi svog životnog ciklusa da bi preživeli.
Kako da znam da li me je ujeo krpelj?
Ujed krpelja ne može uvek lako da se otkrije. Za razliku od ujeda komaraca i drugih insekata, ujedi krpelja ne izazivaju svrab ili trenutnu iritaciju kože.
Svaki insekt koji se hrani krvlju unosi pljuvačku u ranu. U slučaju komaraca i nekih drugih ujednih insekata, ova pljuvačka sadrži proteine koji sprečavaju zgrušavanje ubodne rane, što bi usporilo odliv krvi i samim tim poremetilo hranjenje.
Osim što sprečavaju zgrušavanje krvi, ovi proteini takođe izazivaju reakciju vašeg imunološkog sistema. Ova reakcija proizvodi crvenilo, otok, svrab i sve druge neprijatne iritacije kože koje dolaze sa ujedima buba.
Ali ugrizi krpelja su prilično drugačiji. Krpelji potiskuju tu reakciju sa imunosupresivima u pljuvački.
Pošto ne možete da osetite ujed krpelja, možete ga otkriti na jedan od dva načina:
- Uočavanjem ili osećanjem krpelja na koži
- Identifikovanjem ujeda nakon što krpelj padne sa vas
Šta ako je krpelj još uvek pričvršćen na mojoj koži?
Pronalaženje krpelja na vašoj koži može biti prilično teško, posebno tokom prolećnih i ranih letnjih meseci kada su krpelji u fazi nimfe, pa su otprilike veličine makovog zrna. Morate pažljivo ispitati svoju kožu i neka neka osoba iz vašeg najbližeg okruženja skenira mesta koja ne možete da vidite (da biste ih uočili). Iako su odrasli krpelji malo veći, još uvek ih je teško identifikovati.
Prelazak rukama preko onih delova tela koje krpelji imaju tendenciju da grizu je još jedan način da ih pronađete pre nego što se sami otkače. Manifestovaće se se kao mali, nepoznati, tvrdi čvorići na vašoj koži.
Šta da radim ako je krpelj otpao?
Iako ujed krpelja ne svrbi odmah kao ujed nekih drugih buba, on i dalje može da izazove pojavu crvenila ili svraba na koži nakon što krpelj otpadne.
Veličina ove lezije može mnogo da varira od osobe do osobe, pa je možda nemoguće razlikovati ubod krpelja od ujeda komarca. Naročito ako krpelj koji vas je ugrizao nije nosio lajmsku bolest ili neku drugu infekciju, ugriz će verovatno podsećati na ubod komarca i brzo će nestati.
Ali ako pronađete krpelja na koži ili primetite leziju koja svrbi i koja ne nestaje u roku od nekoliko dana, to može ukazivati na lajmsku bolest ili neku drugu vrstu infekcije koju prenose krpelji. Isto važi i za veliku leziju kože u obliku „bikovog oka“ — nešto što izgleda kao crvena brazda okružena sa jednim ili više spoljašnjih prstenova upaljene crvene kože. Ovaj osip je obeležje Lajmske bolesti.
Uklanjanje krpelja sa tela
Ukoliko nađete krpelja na svom telu, uklonite ga što je pre moguće. Uopšteno govoreći, krpelj treba da bude pričvršćen za vaše telo najmanje 36 sati da bi preneo lajmsku bolest, ali druge infekcije se mogu preneti u roku od nekoliko sati.
Ujed krpelje može da bude vrlo ozbiljan, tako da pokušajte brzo da dođete do lekara opšte prakse ili dermatologa. Oni vam mogu ukloniti krpelja odgovarajućim alatima koji će sigurno izvaditi krpelja u potpunosti.
Ako uklanjate krpelja sami, najbolje bi bilo da koristite pincetu. Uhvatite krpelja što je moguće bliže koži i izvucite ga pravo napolje. Ne brinite ako zgnječite krpelja ili ostavite malu crnu mrlju na koži. To nije velika stvar. Obrišite ga alkoholom ili nečim drugim da biste sprečili infekciju.
Uprkos glasinama koje kruže na internetu, ubijanje ili gnječenje krpelja tokom vađenja neće dovesti do toga da ubrizgava više pljuvačke ili tečnosti u vaše telo.
Što je krpelj duže u vama, veća je verovatnoća da će preneti patogene, tako da ga ukonite što je pre moguće.
Obavezno se obratite svom lekaru nakon ujeda krpelja, ako primetite osip ili druge simptome infekcije.
Uradite isto i ukoliko primetite ugriz bilo od krpelja (kojeg ste pronašli) ili od nepoznatog izvora (koji ne izgleda kao ubod komarca). Ako je osip nešto veći od lokalizovane crvene tačke (poput ujeda komarca) onda idite što je pre moguće kod doktora.
Isto tako, posetite svog lekara, ako: osetite simptome slične gripu, bolove u mišićima ili jezu u roku od nedelju dana do 10 dana od ujeda. Sve ovo može ukazivati na infekcije koje prenose krpelji.
Ako lekar posumnja da ste zaraženi Lajmskom bolešću ili nekom drugom vrstom infekcije, on će vam prepisati antibiotike, oralne ili intravenske, kako bi ste se izlečili.
Koje su mere prevencije od ujeda krpelja?
Krpelji mogu da žive u različitim okruženjima. Krpelji se nalaze u priobalnim područjima, u niskim travama i zeljastoj vegetaciji. Ali oni su pretežno šumska stvorenja. Travnate, žbunaste i posebno šumovite oblasti su idealne lokacije za krpelje. Držati se podalje od tih okruženja je vaša najbolja prevencija.
Ali ako se odete u takva područja, nosite dugačke pantalone i čizme i skinite ih čim dođete kući. Preporučuje se da svu odeću koju ste nosili, operete (na visokoj temperaturi), što je pre moguće. Krpelji vole vlagu i pokazalo se da preživljavaju pranje i sušenje. Ali bacite svoju odeću u mašinu za sušenje bez da je pokvasite, a suvi, vrući uslovi bi trebalo da ih ubiju.
Ne bi bila loša ideja da se držite zemljanih ili asfaltiranih puteva i staza. Menje je verovatno da će se tu dogoditi ujed krpelja, nego u predelu u kome je visoko rastinje.
Takođe možete koristiti repelente protiv insekata da biste efikasno držali krpelje podalje od vas. Hemikalija koja se zove permetrin dostupna je u obliku spreja i kada se nanese na vaše čizme ili planinarske pantalone, ubiće krpelje pri kontaktu sa njima.
