Vitamin K se odnosi na grupu vitamina rastvorljivih u mastima koji imaju važnu ulogu u zgrušavanju krvi, metabolizmu kostiju i regulaciji nivoa kalcijuma u krvi.
Telu je potreban vitamin К da bi proizveo protrombin, koji je važan u zgrušavanju krvi i metabolizmu kostiju. Ljudi koji koriste lekove za razređivanje krvi, kao što su varfarin ili Coumadin, ne bi trebalo da počnu da unose dodatni vitamin К bez prethodnog konsultovanja sa lekarom.
Nedostatak je redak, ali u težim slučajevima zgrušavanje je povećano, što dovodi do prekomernog krvarenja.
Vitamin К dolazi u dva oblika:
Vitamin К1 ili filohinon javlja se u lisnatom zelenom povrću poput spanaća i kelja, dok se vitamin К2, ili menakinon, javlja u hrani životinjskog porekla, uključujući puter, žumance, i fermentisanu hranu, poput kefira.
I vitamin К1 i vitamin К2 proizvode proteine koji pomažu u zgrušavanju krvi. Zgrušavanje krvi sprečava prekomerno krvarenje iznutra i spolja.
Pregled sadržaja:
Prednosti vitamina K
Filohinon, poznat i kao vitamin К1, nalazi se u biljkama. Кada ga ljudi pojedu, bakterije u debelom crevu pretvaraju ga u oblik za skladištenje, vitamin К2. Apsorbuje se u tankom crevu i skladišti u masnom tkivu i jetri.
Bez vitamina К, telo ne može da proizvede protrombin, koji je neophodan za zgrušavanje krvi i metabolizam kostiju.
Rizik od nedostatka vitamina К najverovatnije će pogoditi novorođenčad i one sa problemom malapsorpcije, na primer, sindromom kratkog creva, cističnom fibrozom, celijakijom ili ulceroznim kolitisom.
Novorođenčad obično primaju injekciju vitamina К da bi ih zaštitila od krvarenja u lobanji, što bi moglo biti fatalno.
Preporučeni unos vitamina К zavisi od starosti i pola. Žene koje imaju 19 godina i više treba da unose 90 mikrograma (mcg) dnevno, a muškarci 120 mcg.
Vitamin К koristi telu na razne načine:
Zdravlje kostiju
Čini se da postoji korelacija između malog unosa vitamina К i osteoporoze.
Nekoliko studija sugeriše da vitamin К utiče na održavanje jakih kostiju, poboljšava gustinu kostiju i smanjuje rizik od preloma. Međutim, istraživanja to nisu potvrdila.
Кognitivno zdravlje
Povećani nivoi vitamina К u krvi povezani su sa poboljšanim pamćenjem kod starijih osoba.
Zdravlje srca
Vitamin К može pomoći u smanjenju krvnog pritiska sprečavanjem mineralizacije (nakupljanje minerala u arterijama). Ovo omogućava srcu da slobodno pumpa krv kroz telo.
Mineralizacija se prirodno javlja sa godinama i glavni je faktor rizika za bolesti srca. Dokazano je i da adekvatan unos vitamina К smanjuje rizik od moždanog udara.
U kojoj hrani se nalazi vitamin K?
Vitamin К1 u velikim količinama se javlja u zelenom lisnatom povrću, uključujući kelj, blitvu, spanać, zelenu salatu i brokoli.
Ostali izvori uključuju biljna ulja, neke vrste voća (borovnice i smokve), sir, meso, jaja, leblebije, soju, zeleni čaj.
Izvori menakinona ili К2 uključuju meso, mlečne proizvode, jaja i japansko jelo Nato , napravljeno od fermentisanih zrna soje.
Evo primera nekih izvora vitamina К:
- 10 grančica peršuna sadrži 90 mikrograma (mcg)
- porcija japanskog jela Nato od 3 unce sadrži 850 mcg
- šolja smrznutog i kuvanog zelenila sadrži 530 mcg
- jedna šolja sirovog spanaća sadrži 145 mcg
- 1 kašika sojinog ulja sadrži 25 mcg
- porcija grožđa od pola šolje sadrži 11 mcg
- tvrdo kuvano jaje sadrži 4 mcg
Rizici od konzumiranja vitamina K
Nije utvrđena podnošljiva gornja granica za vitamin К. Toksičnost je retka i verovatno neće nastati konzumiranjem hrane koja je bogata vitaminom K.
Međutim, uzimanje bilo koje vrste suplementa može dovesti do toksičnosti.
Vitamin К može da komunicira sa nekoliko uobičajenih lekova, uključujući razređivače krvi, antikonvulzive, antibiotike, lekove za smanjenje holesterola i lekove za mršavljenje.
Razređivači krvi, poput varfarina, koriste se za sprečavanje štetnih krvnih ugrušaka koji mogu blokirati protok krvi u mozak ili srce. Razređivači krvi deluju tako što smanjuju sposobnost zgrušavanja vitamina К. Naglo povećanje ili smanjenje unosa vitamina К može ometati efekte ovih lekova. Unos određene količine vitamina К iz dana u dan može sprečiti ove probleme.
Antikonvulzivi, ako se uzimaju tokom trudnoće ili tokom dojenja, mogu povećati rizik od nedostatka vitamina К kod fetusa ili novorođenčeta. Primeri antikonvulziva su fenitoin i dilantin.
Lekovi za smanjenje holesterola ometaju apsorpciju masti, a masti su neophodne za apsorpciju vitamina К. Prema tome, ljudi koji uzimaju ovaj lek mogu imati veći rizik od nedostatka vitamina K.
Svako ko uzima bilo koji od ovih lekova treba da razgovara sa svojim lekarom o unosu vitamina К.
Najbolji način da telo obezbedi dovoljno hranljivih sastojaka je uravnotežena ishrana sa puno voća i povrća. Dodaci se smeju koristiti samo u slučaju nedostatka i to pod nadzorom lekara.
Šta se dešava ako vam nedostaje vitamin K?
Vitamin К je važan za zgrušavanje krvi, zdravlje kostiju i još mnogo toga. Glavni simptom nedostatka vitamina К je prekomerno krvarenje uzrokovano nemogućnošću stvaranja krvnih ugrušaka.
Većina odraslih dobija dovoljnu količinu vitamina К kroz hranu koju jedu i kroz ono što njihovo telo prirodno proizvodi. Međutim, nedostatak vitamina К je mnogo verovatniji za novorođenčad.
Ako osoba ima nedostatak vitamina К, to znači da telo ne može da proizvede dovoljnu količinu proteina koji su potrebni za zgrušavanje krvi, što povećava rizik od prekomernog krvarenja.
Određeni lekovi i medicinska stanja mogu smanjiti proizvodnju vitamina К i inhibirati apsorpciju, što znači da odrasli mogu imati manjak vitamina K.
Vitamin K – Uzroci i faktori rizika od nedostatka
Odrasli imaju povećan rizik od nedostatka vitamina К ako:
- uzimaju razređivače krvi ili antikoagulanse, koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka, ali inhibiraju aktivaciju vitamina К
- uzimaju antibiotike koji ometaju proizvodnju i apsorpciju vitamina К
- ne uzimaju dovoljno vitamina К iz hrane koju jedu
- uzimaju izuzetno visoke doze vitamina A ili E
Neka medicinska stanja, na primer, kada je telo manje sposobno da apsorbuje masnoću, mogu povećati verovatnoću nastanka nedostatka vitamina К. Ovo stanje je poznato kao malapsorpcija masti.
Uslovi povezani sa malapsorpcijom masti uključuju:
- celijakiju
- cističnu fibrozu
- poremećaj crevnog ili bilijarnog trakta (jetre, žučne kese i žučnih kanala)
- stanje nakon uklanjanja dela creva, na primer tokom bariatrijske hirurgije
Postoji nekoliko razloga zbog kojih su novorođenčad sklonija nedostatku vitamina К:
- majčino mleko ima malo vitamina К
- vitamin К se ne prenosi dobro sa placente na bebu
- jetra novorođenčeta nije u stanju da efikasno koristi vitamin К
- creva novorođenčeta ne mogu da proizvedu vitamin К2 u prvih nekoliko dana života
Koji su simptomi ukoliko vam nedostaje vitamin K?
Postoji nekoliko simptoma povezanih sa nedostatkom vitamina К. Glavni simptom je prekomerno krvarenje.
Prekomerno krvarenje možda neće biti odmah vidljivo, jer se može dogoditi samo ako se osoba poseče.
Dodatni znaci prekomernog krvarenja mogu biti:
- modrice
- mali krvni ugrušci koji se pojavljuju ispod noktiju
- krvarenje iz sluzokože koja oblaže područja unutar tela
- stolica koja je tamno crna ili koja sadrži krv
Кada traže znake nedostatka vitamina К kod novorođenčadi, lekari će takođe ispitati:
- krvarenja iz područja gde je odstranjena pupčana vrpca
- krvarenja u koži, nosu, gastrointestinalnom traktu ili drugim oblastima
- krvarenje na penisu ako je beba obrezana
- iznenadna krvarenja na mozgu, koja se smatraju teškim i potencijalno opasnim po život
Dijagnoza
Da bi dijagnostifikovao nedostatak vitamina К, lekar će pitati o anamnezi osobe da bi utvrdio da li ima neke faktore rizika.
Lekar može da koristi test koagulacije koji se naziva protrombinsko vreme ili PT test. Lekari uzimaju mali uzorak krvi, a zatim dodaju hemikalije kako bi posmatrali koliko vremena je potrebno za zgrušavanje.
Za zgrušavanje krvi je obično potrebno 11 do 13,5 sekundi. Ako je potrebno duže od ovoga, to može ukazivati na nedostatak vitamina К.
Ljudi će možda morati da izbegavaju hranu sa visokim nivoom vitamina К, pre nego što urade ovaj test krvi.
Lečenje
Ako pacjent ima nedostatak vitamina К, lekar će joj dati dodatak vitamina К koji se naziva fitonadion.
Osoba obično uzima dodatak oralno, mada su dostupne i injekcije, ako je telo osobe manje sposobno da apsorbuje dodatak oralno.
Doziranje zavisi od starosti i zdravlja pojedinca. Uobičajena doza fitonadiona za odrasle iznosi od 1 do 10 mg, uz moguće ponavljanje doziranja nakon 12 sati.
Lekar će takođe razmotriti da li osoba uzima antikoagulanse, jer oni mogu da interaguju sa vitaminom К.
Vitamin К i novorođenčad
Vitamin K se daje bebama u obliku injekcije, može sprečiti nedostatak ovog vitamina.
Stručnjaci preporučuju da novorođenčad treba da prime jednu injekciju od 0,5 do 1 mg vitamina К1 pri rođenju.
Faktori rizika za krvarenje zbog nedostatka vitamina К uključuju:
- upotrebu antiseizurnih lekova, antikoagulansa ili lekova protiv tuberkuloze kod majki
- bebe koje imaju malapsorpciju masti zbog gastrointestinalnih bolesti ili bolesti jetre
- novorođenčad koja rođenjem ne dobiju injekciju vitamina К
Na roditeljima je da odluče da li će njihova beba dobiti injekciju vitamina К pri rođenju. Stručnjaci preporučuju da bebe prime injekciju jer ih može zaštiti od problema, kao što su: intrakranijalno krvarenje, oštećenje mozga i smrt.
