Zavisnost od interneta – Da li je ovo najčešća bolest modernog doba?

Zavisnost od interneta je bolest modernog doba. Usamljenost, želja za pažnjom, igrice, traženje partnera, kockanje su samo neki od uzroka ovog problema.

Mnogi od nas znaju taj osećaj. Oči su prikovane za monitor, leđa su vam pogrbljena, buljite u ekran i jednostavno ne možete da se zaustavite. Stalno iskaču novi linkovi, slike, video klipovi i prosto ne stajete sa tim. Ako provodite previše vremena na internetu, telefonu, računaru, tabletu, platformi za igranje igrica, a da to negativno utiče na vaše zdravlje, posao, finansije ili odnose, da li se to može smatrati zavisnošću?

Stručnjaci raspravljaju o tome da li možete biti zavisni od interneta na isti način na koji možete biti zavisni od droge ili alkohola. Sam termin „zavisnost od interneta“ ili „poremećaj zavisnosti od interneta“ je kontroverzan. Još uvek nije naveden u „Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje Američkog psihijatrijskog udruženja“, peto izdanje (DSM-5). To je vodič koji lekari koriste u dijagnostikovanju mentalnog zdravlja. Ipak, iako može biti teško napraviti razliku između zavisnosti i problematične upotrebe interneta, prinuda da se bude na internetu sve više postaje priznata briga.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2018. godine uključila povezano stanje poznato kao „poremećaj igranja igara“ u 11. izdanje svoje „Međunarodne klasifikacije bolesti“ (ICD).

Poremećaj igranja igara se definiše kao „obrazac ponašanja u igricama („digitalno igranje“ ili „video igranje“). Ovo stanje karakteriše: smanjena kontrola nad igranjem igrica, maksimalan prioritet koji se daje igrama nad drugim aktivnostima. To može da eskalira do te mere da igranje ima prednost nad drugim svakodnevnim aktivnostima. Pri tome zavisnik od igrica ne prestaje da ih igra, uprkos nastanku negativnih posledica.  

Bez obzira da li „zavisnost od interneta“ predstavlja poremećaj mentalnog zdravlja, prekomerna upotreba interneta jasno podstiče nezdravo ponašanje. Često na isti način na koji to čine poznate zavisnosti.

Ako ste zabrinuti da vi (ili vaše dete) preterujete sa korišćenjem interneta, u nastavku članka „zavisnost od interneta“ ćemo detaljno analizirati ovaj problem.

Znaci i simptomi prekomerne upotrebe interneta

Nezdrava upotreba interneta može imati zabrinjavajuće efekte, slične onima kod zloupotrebe supstanci ili zavisnosti od kockanja. Istraživanje objavljeno u „Current Psychiatry Reviews“, primetilo je da nemereno korišćenje interneta „uništava živote izazivajući neurološke komplikacije, psihološke poremećaje i socijalne probleme.“

Prema „Mental Health America“, ljudi mogu provesti previše vremena na internetu zaokupljeni u raznim aktivnostima.

Zavisnost od interneta se najčešće manifestuje kroz:

• Gaming (igranje igrica)
• Društvene mreže (Instagram, Facebook, Twiter…)
• Kockanje
• Trgovanje akcijama
• Kupovinu robe
• „Kupovina“ veza na sajtovima za upoznavanje
• Sajber seks ili pornografiju
• Društvene medije

Mnoge od ovih aktivnosti mogu imati ozbiljne posledice, kao što su problemi u vezi ili finansijske posledice, ako preterate.

Fizički simptomi mogu biti:

• Bol u leđima
• Sindrom karpalnog tunela
• Nesanica
• Bol u vratu
• Glavobolje
• Loša lična higijena
• Povećanje ili gubitak težine
• Umor
• Loše držanje

Emocionalni ili bihevioralni simptomi za zavisnost od interneta su:

• Nemogućnost postavljanja prioriteta ili održavanja rasporeda
• Izbegavanje rada i negativni efekti na: vaše ocene u školi, fakultetu ili radni učinak
• Izolacija i smanjena povezanost sa porodicom ili prijateljima
• Promene raspoloženja ili osećaj anksioznosti, uznemirenosti, depresije, nervoze ili krivice
• Gubitak sna i osećaj apatije
• Preokupacija da budete onlajn, čak i kada ste van mreže
• Preduzimanje koraka da sakrijete obim korišćenja računara i interneta ili lažete o vremenu provedenom online.

Zavisnost od interneta i psihološke posledice

Poput drugih oblika zavisnosti, pokazalo se da prekomerna upotreba interneta oslobađa dopamin u mozgu. To znači da ljudi osećaju eforiju kada su angažovani na internetu. Ovo takođe znači da mogu da osete „simptome povlačenja“ kada nisu ulogovni.

Kada ljudi koji prekomerno koriste internet prestanu sa tim obrascem ponašanja, u početku se mogu osećati: depresivno, razdražljivo, anksiozno ili iskusiti druga negativna raspoloženja. Zanimljivo je da je u časopisu „Psychiatry Investigation“ opisan jedan slučaj 25-godišnjeg muškarca koji je dobio psihotičnu epizodu nakon što je prekinuo sa igranjem internet igrice koju je igrao najmanje osam sati dnevno dve godine.

Uzroci i faktori rizika prekomerne upotrebe Interneta

Šta je to u vezi sa internetom što dovodi do prekomerne upotrebe i zašto neki ljudi imaju problem, a drugi ne? Koji faktori uzrokuju da se pojavi zavisnost od interneta?

„Mental Health America“ napominje da je internet lako dostupan, pruža određenu meru kontrole korisnicima i često ostavlja korisnike sa „visokim“ osećajem uzbuđenja koji ih stalno vraća nazad. Kombinacija ovih faktora otežava nekim ljudima da ograniče svoje vreme na internetu.

Smatra se da je ponašanje poput zavisnosti na internetu slično poremećajima kontrole impulsa i zavisnosti od kockanja.

Meta-analiza istraživanja objavljena u “BMC Psychiatry“ sugeriše povezanost između onoga što autori studije opisuju kao „zavisnost od interneta“ i depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje hiperaktivnosti i alkoholizma.

Naučnici takođe primećuju da postoji sve više dokaza o genetskoj predispoziciji za zavisnost.

Kako se zavisnost od interneta dijagnostikuje?

Kao što je gore navedeno, zavisnost od interneta nije zvanična dijagnoza u „Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje Američkog psihijatrijskog udruženja“. Ali napravljeni su različiti upitnici kako bi se utvrdilo da li je vaša upotreba interneta nezdrava.

Neka od pitanja su:

• Da li ste zaokupljeni korišćenjem interneta?
• U kojoj meri možete da se oduprete želji da koristite internet?
• Da li morate da koristite internet određeno vreme da biste bili zadovoljni? I da li se ta količina vremena povećava?
• Da li pokušavate da smanjite vreme provedeno na internetu iznova i iznova, ali ne uspevate?
• Kada ne možete da koristite internet, da li ste loše raspoloženi, uznemireni ili razdražljivi?
• Da li ostajete na internetu duže nego što ste planirali?
• Da li ste sakrili od drugih koliko vremena provodite na internetu?
• Da li imate problema sa učinkom u školi ili na poslu zbog korišćenja interneta?
• Da li je vaša upotreba interneta stvorila probleme u odnosima sa porodicom ili prijateljima?

Zavisnost od interneta i opcije lečenja

Umesto da u potpunosti eliminiše vreme provedeno na internetu, lečenje prekomerne upotrebe interneta obično uključuje učenje da postavite granice oko korišćenja interneta i da ga smanjite na normalne nivoe koji vam omogućavaju da funkcionišete i održavate lične odnose. Istraživanja su pokazala da kombinacija terapije, vežbanja i eventualno lekova može biti efikasna u smanjenju i kontroli vremena provedenog na internetu.

Tretman obično zahteva pomoć terapeuta koji vam može pomoći da ponovo koristite internet na zdrav način.

Poseban oblik kognitivne bihejvioralne terapije, koji ima za cilj da promeni negativne, štetne misaone obrasce, pokazao se posebno efikasnim.

Ako je prekomerna upotreba interneta dodatno iskomplikovana poremećajem kockanja ili zloupotrebom supstanci, možda će vam biti potreban intenzivan program lečenja ili čak program bolničkog lečenja.

Lekovi koji se najčešće primenjuju

U nekim slučajevima, prekomerna upotreba interneta može biti povezana sa poremećajima raspoloženja kao što su anksioznost i depresija. Iako je potrebno više istraživanja, čini se da lekovi za lečenje ovih poremećaja, kao što su antidepresivi, mogu ublažiti simptome.

Primeri antidepresiva koji se primenjuju kod ovakvih slučajeva su:

• Lexapro (escitalopram)
• Wellbutrin (bupropion)

Obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o rizicima i prednostima takvog lečenja da biste utvrdili da li vam ovo može biti od pomoći.

Zavisnost od interneta i alternativne terapije

Studije pokazuju da fizička vežba može biti efikasan tretman. Metaanaliza objavljena u junu 2020. u časopisu „Frontiers in Psychology“ navodi da su istraživanja pokazala da sportske aktivnosti mogu „značajno smanjiti zavisnost od interneta“. Kao i da vežbanje pozitivno utiče da smanjite vreme provedeno na internetu.

Pored toga, trening nosi i mnoge benefite po vaše zdravlje. Kao što smo već naveli, zavisnost od interneta se odražava i fizički na vas, a ne samo mentalno.

Ovde će vežbanje da vam pomogne da:

• ojačate oslabljene trbušne i leđne mišiće
• popravite držanje
• povratite kondiciju
• ojačate srce i poboljšate cirkulaciju
• vodite društven život i upoznate nove ljude u teretani ili parkovima gde su postavljene sprave za vežbanje
• popravite raspoloženje i osećate se korisno
• vratite samopouzdanje

Važno je napomenuti da pre svega postavite realne ciljeve i idete korak po korak. Velike promene se retko dešavaju preko noći. Za početak bi bilo dobro da napravite racionalan plan za prvih mesec dana, pa da onda u zavisnosti od toga postavljate dalje ciljeve.

Problem zavisnosti od interneta nije nastao za para dana ili nedelje, već je bilo potrebno mnogo vremena da se negativno odrazi na vaš poslovni i društveni život. Zato je i kod treninga potrebno da se naoružate strpljenjem i da budete uporni.

A kada se pojave prvi rezultati i krenu komplimenti, od pre svega vama važnih osoba, onda teško da će išta moći da vas zaustavi.

Možda bi najbolji opis bila latinska poslovica „Festina lente“(žuri polako).

Prevencija prekomernog korišćenja interneta

Preduzimanje koraka za racionalno korišćenje interneta moglo bi vam pomoći da prepoznate problem pre nego što on izmakne kontroli. Možete pokušati sledeće:

• Pauze. ( Na svakih 45 minuta kada ste onlajn, idite na pauzu od 15 minuta.).
• U slobodno vreme bavite se aktivnostima koje su fizički intenzivne ili zahtevaju dovoljno koncentracije da vas odvrate od razmišljanja o odlasku na internet.
• Ostavite svoj telefon ili tablet kod kuće kada izađete napolje. Ovo je jedan od najboljih, ali i najtežih načina da se samnji zavisnost od interneta.
• Vodite evidenciju upotrebe interneta koja nije povezana sa školom ili poslom i vidite da li primećujete negativne obrasce ponašanja. Da li idete na internet da biste se oslobodili dosade ili osećaja usamljenosti?
• Čuvajte spisak stvari koje volite da radite (ili koje treba da radite) a koje ne uključuju boravak na internetu. Kada ste u iskušenju da idete na internet, izaberite aktivnost sa svoje liste.
• Pokušajte što češće da idete među ljude i vodite društven život. Razgovor sa prijateljima ili upoznavanje novih ljudi može efikasno da vam odvrati misli od kompjutera.
• Zamenite kompjuterske igre društvenim igrama. Ovo je odličan način da imate interakciju sa prijateljima, udovoljite potrebi za takmičenjem (ako vam je to pokretač) i da se pritom lepo zabavite.
• Isplanirajte neko putovanje ako ste u mogućnosti. Obilazak novih lokacija, kultura, ljudi će vam zasigurno odvratiti misli od igrica, kockanja ili surfovanja internetom. Naravno na put ponesite samo foto aparat, a mobilni ili lap top ostavite kod kuće ili u sobi.

Zavisnost od interneta poput i drugih oblika zavisnosti može uspešno da se leči. Ostanite uporni i potražite podršku porodice i prijatelje, kao i savet lekara.

Potencijalne komplikacije koje stvaraju zavisnost od interneta

Prekomerna upotreba interneta može imati ozbiljne posledice, kao što su problemi u vezi ili finansijski problemi.

Kao što je gore navedeno, meta-analiza istraživanja, objavljena u „BMC Psychiatry“, sugeriše da su ljudi koji su zaokupljeni internetom i pokazuju znake „zavisnosti od interneta“ su takođe izloženi većem riziku od sledećih problema sa mentalnim zdravljem.

To su pre svega:

• Depresija
• Anksioznost
• ADHD (poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću)
• Alkoholizam

Studija objavljena u decembru 2020. u „American Journal of Preventive Medicine“ otkrila je da mladi odrasli koji koriste društvene mreže više od 300 minuta dnevno imaju 2,8 puta veće šanse da postanu depresivni u roku od šest meseci, u poređenju sa učesnicima koji su ih koristili manje od 120 minuta dnevno.

Da ne govorimo o drugim opasnostima koje su moguće ukoliko se preteruje sa društvenim mrežama. Pored stvaranja zavisnosti i želje za pažnjom, lajkovima, pohvalma i sličnim stvarima koje hrane ego, opasnost od „internet predatora“ je veoma prisutna. Ukoliko primetite da vaše dete pretrano koristi Instagram ili neke druge društvene mreže ili platforme za upoznavanje, obavezno povedite računa.

Ako se radi o mlađem detu, najbolje bi bilo da vi imate šifru profila i da možete da kontrolišete sve interakcije koje vaše dete vodi (pogotovo ako se radi nepozantim ljudima).

Istraživanje i statistika: Koliko je česta prekomerna upotreba interneta?

Studija „Pew Research“ objavljena 2019. godine pokazala je da 31 odsto Amerikanaca tvrdi da su na internetu „skoro konstantno” zbog povećane upotrebe pametnih telefona.  A studija u „The American Journal of Drug and Alcohol Abuse“ otkrila je da čak 8,2 odsto Amerikanci mogu patiti od onoga što autori studije nazivaju „zavisnost od interneta“ ili prekomerne upotrebe interneta.

Ako se vi prepoznajte u ovoj statistici, nemojte da gubite vreme. Već danas pozovite najboljeg prijatelja/prijateljicu na večeru, kupite karte za biskop, pogledajte dostupne turističke aranžmane za neko lepo putovanje, uplatite termin za mali fudbal sa ortacima ili idite na „trač partiju“ sa drugaricama.

A sutra uplatite članarinu u teretani, aktivirajte se i nagradite sebe i svoje telo. Život vredan življenja je onaj gde vreme provodima sa porodicom, prijateljima, kućnim ljubimcem, partnerom, a ne sa imaginarnim ljudima ili baveći se stvarima na koje ne možemo da utičemo.

• Kamagra
• Zavisnost – dijagnoza i lečenje
• Endorfin
• Glavobolja od prekomerne upotrebe lekova
• Alkoholizam