Keratoza – šta je, kako izgleda, vrste i mogućnosti uklanjanja

Keratoza predstavlja promenu na koži koja nastaje usled zadebljanja površinskog sloja kože, odnosno epidermisa.

Ove promene su česte i uglavnom se javljaju kod osoba starije životne dobi, ali mogu nastati i ranije u zavisnosti od tipa kože, genetike i izloženosti spoljnim faktorima.

Iako je u većini slučajeva keratoza bezopasna i ne izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, često može predstavljati estetsku smetnju ili izazvati nelagodnost, naročito ako se nalazi na vidljivim delovima tela ili je izložena trenju.

Posebnu pažnju zahtevaju oblici kao što je solarna keratoza, jer se smatraju prekanceroznim promenama i mogu imati potencijal da pređu u ozbiljnije oblike oboljenja kože.

Zbog toga je dermatološki pregled najvažniji za pravilnu dijagnozu.

Kako nastaje keratoza?

Promena poznata kao keratoza nastaje kada dolazi do prekomernog zadebljanja površinskog sloja kože.

Epidermis se obnavlja tokom života, ali kod određenih osoba taj proces može postati nepravilan, što dovodi do stvaranja zadebljalih i hrapavih naslaga na koži. Takve promene se često razvijaju postepeno i mogu ostati neprimećene sve dok ne postanu izraženije.

Različiti oblici keratoza nastaju pod uticajem genetike, starosti i spoljašnjih faktora.

Koža kod starijih osoba sporije regeneriše ćelije, pa se češće javljaju promene poput seboroična keratoza, koje su uglavnom benigne, ali mogu delovati neobično i izazvati estetsku nelagodnost.

Uticaj sunčevog zračenja

Hronična izloženost UV zracima predstavlja jedan od najvažnijih uzroka za nastanak promena kao što je solarna keratoza.

Sunce postepeno oštećuje ćelije kože, što dovodi do stvaranja prekanceroznih lezija.

Kod osoba svetlije puti ove promene su naročito česte na licu, rukama i ušima, gde je koža stalno izložena zračenju.

Ukoliko se ovakve promene ne prate i ne tretiraju na vreme, postoji mogućnost da se razvije ozbiljniji oblik poznat kao keratoza maligna, što zahteva stručnu procenu i redovni dermatološki nadzor.

Genetika i struktura kože

Nasledni faktori takođe imaju značajnu ulogu, posebno kod osoba koje imaju više promena u porodici. Kod nekih ljudi koža prirodno proizvodi više keratina, pa se lakše razvijaju zadebljanja i neravnine.

Takva predispozicija često dovodi do pojave različitih tipova keratoza na trupu i vratu.

Kod mlađih osoba česta je pojava kao što je keratoza pilaris, koja nastaje zbog nakupljanja keratina oko folikula dlake. Ove promene su bezopasne, ali koža može izgledati grubo i suvo, naročito na nadlakticama i butinama.

Kako keratoza izgleda?

Promene koje se nazivaju keratoza mogu izgledati veoma različito, što kod mnogih ljudi izaziva zabrinutost i nesigurnost.

Koža može reagovati na različite spoljašnje faktore, godine, sunčevo zračenje ili genetiku stvaranjem zadebljanja na površini, pa se keratoza često primećuje kao nova ili neobična promena.

Oblik i boja mogu varirati, pa se keratoza nekada teško razlikuje od drugih kožnih promena. Upravo zato je važno obratiti pažnju na izgled, teksturu i mesto na kojem se promene javljaju.

Najčešće se keratoza opisuje kao promena koja može biti:

Površina promene može delovati grubo pod prstima, dok kod nekih oblika izgleda glatko i masno, kao da je premazana voskom.

Veličina može ostati mala godinama, ali kod pojedinih osoba promene postepeno rastu.

Često se keratoza pojavljuje kao pojedinačna promena, ali može biti i grupisana, naročito na trupu, vratu, leđima ili grudima.

Jasne granice i utisak da je promena „nalepljena“ na kožu predstavljaju jedan od tipičnih znakova kod određenih oblika.

Vrste keratoza

Različiti tipovi promena spadaju u grupu koju nazivamo keratoza, a svaka vrsta ima svoje specifične osobine, uzroke i značaj za zdravlje.

Neke promene su potpuno benigne, dok druge zahtevaju ozbiljniji nadzor.

Seboroična keratoza

Seboroična keratoza predstavlja najčešći tip benignih tumora kože i uglavnom se javlja kod starijih osoba.

Promene se najčešće pojavljuju na:

Promene kod ovog tipa keratoza su jasno ograničene, često meke na dodir i mogu sadržati tamne čepiće. Površina može da se ljušti ili kruni, a izgled često podseća na bradavice, mladeže ili suve „nalepnice“.

Genetika i dugogodišnja izloženost suncu imaju važnu ulogu u razvoju promena kao što je seboroična keratoza.

Kod većine osoba ove promene nisu opasne, ali mogu izazvati estetsku nelagodnost ili svrab.

Aktinična (solarna) keratoza

Promena poznata kao solarna keratoza nastaje usled hronične izloženosti UV zračenju i najčešće se javlja kod osoba svetlije puti.

Tipična mesta pojave su delovi tela koji su stalno izloženi suncu:

Oblik koji znamo kao aktinična keratoza smatra se prekanceroznom lezijom jer može prerasti u karcinom kože. Redovno praćenje i dermatološka kontrola imaju veliki značaj kod ovakvih promena.

U pojedinim slučajevima, ovakva maligna keratoza može nastati ukoliko se promena ne prati i ne tretira na vreme.

Promene koje postaju tvrđe, krvare ili brzo rastu zahtevaju hitan pregled. Ukoliko se ovakve promene ne prate i ne tretiraju na vreme, postoji rizik razvoja raka kože zbog maligne keratoze, posebno u obliku skvamoznog karcinoma.

Keratoza pilaris

Keratoza pilaris je česta promena kod mladih osoba i manifestuje se kao zadebljala koža sa sitnim, hrapavim izbočinama.

Najčešće se javlja na:

Ova vrsta keratoza se smatra estetski neprijatnom, ali je potpuno bezopasna i obično ne zahteva agresivno lečenje.

Koža može delovati grubo i suvo, ali promene nisu povezane sa malignim procesima.

Diferencijalna dijagnoza

Važno je naglasiti da se svaka keratoza mora pravilno razlikovati od drugih ozbiljnijih promena na koži.

Diferencijalna dijagnoza obuhvata:

Dermoskopski pregled je ključan za tačnu procenu, a u slučajevima kada postoji sumnja na malignitet, radi se biopsija.

Ovo je naročito važno kod promena koje mogu ukazivati na maligni proces keratoze.

Mogućnosti uklanjanja keratoza

Savremena dermatologija nudi više sigurnih i efikasnih metoda za uklanjanje keratoza. Izbor metode zavisi od tipa promene, veličine, lokacije i eventualne sumnje na malignitet.

Medicinske metode

Postoji više sigurnih i efikasnih metoda za uklanjanje keratoza, a izbor zavisi od tipa, veličine i lokacije promene.

Najčešće metode uključuju:

Savremena estetska dermatologija omogućava brzo i bezbedno uklanjanje keratoza uz minimalan oporavak.

Kada se uklanjanje preporučuje

Uklanjanje se posebno preporučuje kada postoji sumnja na rak kože zbog maligne keratoze ili kada promena brzo menja izgled.

Svaka promena koja izaziva sumnju mora biti procenjena od strane dermatologa.

Prevencija i saveti

Iako nije moguće uvek sprečiti nastanak svake keratoza, postoje koraci koji značajno smanjuju rizik, posebno kod oblika povezanih sa suncem:

Ne preporučuje se samostalno uklanjanje promena kod kuće, jer to može dovesti do infekcije ili prikrivanja ozbiljnijih oboljenja.

Zaključak

Većina promena tipa keratoza je bezopasna i ne zahteva obavezno lečenje.

Ipak, stručna procena dermatologa je ključna kako bi se isključile ozbiljnije dijagnoze, posebno kod promena koje mogu preći u maligne oblike keratoze.

Opcije lečenja i uklanjanje keratoza danas su sigurne, efikasne i dostupne, naročito kada promena predstavlja simptomatski ili estetski problem.

Najvažnije je pratiti promene na koži i reagovati na vreme uz stručnu dermatološku kontrolu.