Alergija na sunce ili solarna urtikarija, je retka alergija na sunčevu svetlost koju karakteriše pojava papula i plakova na koži (koja je bila izložena suncu).
Svrab, plikovi, crvenkaste mrlje ili izbočine se obično pojavljuju u roku od svega nekoliko minuta nakon izlaganja suncu. Ovi simptomi su najčešće prisutni prilično kratko (nekoliko sati). Uzrok solarne urtikarije nije poznat. Alergija može postati hronična, ali simptomi se mogu lečiti.
Pregled sadržaja:
- Koji su simptomi alergije na sunce?
- Šta uzrokuje alergiju na sunce (solarnu urtikariju)?
- Kako se alergija na sunce razlikuje od toplotnog osipa (osipa od vrućine)?
- Koliko često se javlja alergija na sunce?
- Kako se dijagnostikuje alergija na sunce?
- Kako se leči alergija na sunce?
- Kakva je perspektiva kod lečenja?
- Koje su najbolje mere prevencije za alergiju na sunce?
- Alergija na sunce – rezime
Koji su simptomi alergije na sunce?
Glavni simptom alergije na sunce je pojava izdignutih, dobro ograničenih, eritematoznih papula i plakova. Ove crvenkaste mrlje na koži stvaraju neprijatnost, jer veoma svrbe i peku ili peckaju.
Ukoliko pokrivaju veći deo vaše kože, nije isključeno da ćete imati i neke druge karakteristične simptome alergije.
To mugu da budu:
- nizak krvni pritisak
- glavobolja
- mučnina
- problemi sa disanjem
Ukoliko ste veoma osetljivi na sunce, promene na koži mogu da se pojave i na delovima vaše kože koji su prekriveni tankom odećom.
Izgled osipa varira u zavisnosti od individualne osetljivosti. Ono što je dobro je da osip ne ostavlja ožiljke kada se povuče.
Alergija na sunce izaziva kožne promene koje veoma podsećaju na simptome koji nastaju u prilikom kontakta kože sa listovima koprive (Urtica dionica).
Šta uzrokuje alergiju na sunce (solarnu urtikariju)?
Tačan uzrok alergije na sunce nije poznat. Do nje dolazi kada sunčeva svetlost aktivira oslobađanje histamina u ćelijama vaše kože. Aktivnošću histamina u koži dolazi do širenja krvniih sudova i povećanja njihove propustljivosti, što za posledicu ima otok, crvenilo i svrab.
Mehanizam je opisan kao reakcija antigen-antitelo. Do te vrste reakcije dolazi kada vaš imuni sistem proizvodi antitela da bi se suprotstavio određenom antigenu ili iritantu koji reaguje na sunčevu svetlost. Pojava je rezultirajuća zapaljenska reakcija u vidu promena koja se javlja na koži (urtika).
Moguće je da ćete da imate veći rizik od pojave alergija na sunce (solarne urtikarije) ako:
- je neko u vašoj porodici već imao ovaj problem
- imate dermatitis
- redovno koristite parfeme, dezinfekciona sredstva ili druge hemikalije koje mogu izazvati alergiju, kada su izložene sunčevoj svetlosti
- pijete antibiotike ili druge lekove, uključujući sulfa lekove, koji mogu izazvati ovo stanje. Inače sulfa lekovi su posebna vrsta sintetički proizvedenih hemijskih supstanci koje su efikasne u lečenju velikog broja bakterijskih i virusnih oboljenja. Često se sulfonamidi koriste u altemaciji ili zajedno sa antibioticima.
- Ponekada čak i određene talasne dužine ultraljubičaste (UV) svetlosti izazivaju alergijsku reakciju.
Kako se alergija na sunce razlikuje od toplotnog osipa (osipa od vrućine)?
Toplotni osip nastaje kada su vam pore na koži začepljene i onda se znoj nakuplja ispod vaše odeće. Do njega može da dođe i bez izlaganja sunčevoj svetlosti. Recimo, po toplom i vlažnom vremenu, toplotni osip može da se manifestuje na bilo kom delu tela, a najčešće se javlja u pregibima kože.
Delovi tela na kojima je veća verovatnoća da će da se pojavi toplotni osip su:
- predeo ispod grudi (pogotovo kod žena)
- prepone
- pazuh
- unutrašnji deo butina
Alergija na sunce, nastaje samo kao rezultat direktnog izlaganja sunčevoj svetlosti.
Ono što je interesantno, ali i potencijalno opasno je da se toplotni osip može javiti u bilo koje doba godine. Bebe mogu dobiti toplotni osip ako su umotane u ćebad. Toplotni osip obično relativno brzo nestaje sam od sebe (za nekoliko dana), dok solarna urtikarija najčešće traje svega nekoliko sati.
Koliko često se javlja alergija na sunce?
Solarna urtikarija je relativno retka alergija, ali je veoma rasprostranjena. Srednja starost, u vreme kada se prvi put pojave simptomi kod neke osobe iznosi 35 godina, ali može da se javi u bilo kom uzrastu. Čak i bebe nisu pošteđene.
Niko nije 100% zaštićen, bez obzira na rasu (čak ni oni koji su tamne puti). Doduše, mora da se naglasi da su ipak ljudi svetlije puti ugroženiji.
Kako se dijagnostikuje alergija na sunce?
Lekar će najverovatnije moći da dijagnostikuje solarnu urtikariju klasičnim fizičkim pregledom. On će da pogleda osip i da vas pita o svim detaljima koji su vezani za sam osip.
Solarna urtikarija se obično javlja u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja sunca, vrlo brzo nestaje (ako se sklonite sa sunca) i što je najvažnije, ne ostavlja nikakve ožiljke ili rupe na koži.
Lekar će vam postaviti pitanja o vašoj reakciji na sunčevu svetlost i proveriti da li vam se to već događalo u prošlosti. Lekar će verovatno da zatraži od vas da uradite jedan ili više testova da bi potvrdio dijagnozu.
To može da bude neki od sledećih testova:
- Fototestiranje pokazuje kako koža reaguje na UV svetlost u različitim talasnim dužinama. Talasna dužina na koju koža reaguje može pomoći u identifikaciji specifične alergije na sunce.
- Patch test je dijagnostički test kojim se dokazuje postojanje alergije. Ovim testovima se utvrđuje koje supstance su uzročnici alergije.
Da bi se ispitivanje obavilo potrebne su najmanje dve posete lekaru. Pri prvoj poseti, na kožu vam se postavljaju „patch-ovi” (flasteri koji sadrže supstance na koje se vrši ispitivanje). Nakon 2 dana ponovo dolazite kod lekara na kontrolu, kako bi se skinuli flasteri i očitala reacija na koži.
Patch testiranje predstavlja stavljanje različitih supstanci za koje je poznato da izazivaju alergije na koži, a zatim se koža izlaže UV zračenju iz lampe. Ukoliko koža reaguje na određenu supstancu, ona je najverovatniji krivac zašto se javlja alergija na sunce.
- Analiza krvne slike ili biopsija kože mogu da se koriste ako lekar misli da je alergija na sunce možda uzrokovana nekom drugom bolešću, kao što je lupus ili metabolički poremaćaj.
Kako se leči alergija na sunce?
Lečenje solarne urtikarije zavisi od težine simptoma. Izbegavanje izlaganja suncu najčešće je dovoljno da alergija prođe sama od sebe veoma brzo. Naravno, ovo važi samo ukoliko imate blagu reakciju.
Kod blažih slučajeva, lekar će najverovatnije da vam prepiše oralne antihistaminike za smirivanje kožnih reakcija ili će da vam preporuči neku kremu koju možete da kupite i bez lekarskog recepta (aloe vera ili kalamin losion).
Ukoliko je alergija na sunce izazvala ozbiljniju reakciju, onda će lekar gotovo izvesno da preporuči lekove, kao što su:
- kortikosteroidi
- hidroksihlorokin (lek protiv malarije)
- montelukast (obično se koristi za lečenje astme)
Montelukast bi trebalo da se koristi samo kao lek za alergije, ako ne postoje odgovarajuće alternative. To je zato što može da uzrokuje promene u ponašanju i raspoloženju (misli o samoubistvu).
Lekar takođe može da vam preporuči i fototerapiju kao opciju za lečenje. Ovaj tretman priprema kožu za letnje sunce tako što je u proleće redovno izlažete ultraljubičastom zračenju iz lampe.
Lečenje svetlošću ili fototerapija predstavlja način lečenja određenih oboljenja kože, dejstvom ultraljubičastih talasa sunčevog spektra, dobijenih iz veštačkog izvora.
„Britansko udruženje dermatologa“ predlaže i druge tretmane koji bi mogli da vam pomognu.
Tu spadaju:
- ciklosporin
- omalizumab (Xolair)
- fotofereza
- intravenski imunoglobulin
Kakva je perspektiva kod lečenja?
Alergija na sunce zna da se pojavi samo sa vremena na vreme, ili može da postane hronična.
Činjenica je da će vam izbegavanje sunca i nošenja tamne odeće pomoći.
Ukoliko vam vaš lekar predloži uzimanja antihistaminika, ovo je još jedan način da se smanje simptomi ili da ne dođe do pojave alergijske reakcije.
Koje su najbolje mere prevencije za alergiju na sunce?
Postoje određene mere prevencije koje mogu da spreče ili smanje rizik da vam se ne pojavi alergija na sunce.
- Nemojte da budete predugo na suncu, a posebno se držite podalje od sunca između 10 i 16 časova, kad je sunce najjače.
- Postepeno provodite vreme na otvorenom u proleće tako što ćete malo po malo povećavati vreme koje provodite na otvorenom. To će pomoći ćelijama kože da se prilagode letnjoj sunčevoj svetlosti (koja je svakako jača).
- Ako vaš osip povezujete sa upotrebom određenog leka, pitajte svog lekara da li postoji neka alternativa za njega.
- Kada je jako sunce, nosite odeću koja pokriva najveći deo vašeg tela (dugi rukavi, pantalone ili suknje). Takođe, jako je važno da odeća bude od prirodnih materijala, poput pamuka ili lana.
- Nanosite kremu za sunčanje širokog spektra na kožu koja je izložena suncu (na svakih 2-3 sata, a ako plivate onda i češće).
- Nosite naočare za sunce sa UV zaštitom i šešir sa širokim obodom kada ste na otvorenom.
- Koristite suncobran kada ste na plaži.
Alergija na sunce – rezime
I za sam kraj da još jednom napomenemo da alergija na sunce generalno nije opasna ni česta.
Međutim, ukoliko primetite bilo koji od simptoma koje smo naveli i ako ti simptomi traju duže od 24H, najbolje bi bilo da zakažete pregled kod dermatologa.
Tada ćete da dobijete adekvatnu terapiju, koja će vam pomoći da se rešite neprijatnosti koje preterano izlaganje suncu može da prouzrokuje.
