Alergija na sunce – Saznajte sve o promenama na koži koje može da uzrokuje izlaganje suncu

Alergija na sunce

Alergija na sunce ili solarna urtikarija, je retka alergija na sunčevu svetlost koju karakteriše pojava papula i plakova na koži (koja je bila izložena suncu). Svrab, crvenkaste mrlje ili izbočine se obično pojavljuju u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja suncu. Uglavnom su prisutne kratko vreme (nekoliko sati). Uzrok solarne urtikarije nije poznat. Alergija može postati hronična, ali simptomi se mogu lečiti.

Koji su simptomi?

Glavni simptom alergije na sunce je pojava izdignutih, dobro ograničenih, eritematoznih papula i plakova. Ove crvenkaste mrlje na koži veoma svrbe i peku ili peckaju.

Ukoliko pokrivaju veći deo vaše kože, možda ćete imati i druge uobičajene simptome alergije, kao što su:

  • nizak krvni pritisak
  • glavobolja
  • mučnina
  • otežano disanje

Postoji veća verovatnoća da će osip uticati na delove vaše kože koji obično nisu izloženi sunčevoj svetlosti. Možda nećete imati osip na rukama ili licu, koji su često izloženi sunčevoj svetlosti. Ako ste veoma osetljivi na sunce, promene na koži mogu da se pojave i na delovima vaše kože koji su prekriveni tankom odećom.

Izgled osipa može varirati u zavisnosti od individualne osetljivosti. Ono što je dobro je da osip ne ostavlja ožiljke kada nestane.

Alergija na sunce izaziva kožne promene koje veoma podsećaju na promename koje nastaju u prilikom kontakta kože sa listovima koprive (Urtica dionica).

Šta uzrokuje alergiju na sunce (solarnu urtikariju)?

Tačan uzrok alergije na sunce nije poznat. Javlja se kada sunčeva svetlost aktivira oslobađanje histamina u ćelijama vaše kože.  Aktivnošću histamina u koži dolazi do širenja krvniih sudova i povećanja njihove propustljivosti, što za posledicu ima otok, crvenilo i svrab.

Mehanizam je opisan kao reakcija antigen-antitelo. Ta vrsta reakcije se javlja kada vaš imuni sistem proizvodi antitela da bi se suprotstavila određenom antigenu ili iritantu koji reaguje na sunčevu svetlost. Pojava je rezultirajuća zapaljenska reakcija u vidu promena koja se javlja na koži (urtika).

Možda da imate veći rizik od pojave alergija na sunce (solarne urtikarije) ako:

  • imate porodičnu istoriju bolesti
  • imate dermatitis
  • redovno koristite parfeme, dezinfekciona sredstva, boje ili druge hemikalije koje mogu izazvati alergiju, kada su izložene sunčevoj svetlosti
  • koristite antibiotike ili druge lekove, uključujući sulfa lekove, koji mogu izazvati ovo stanje. Inače sulfa lekovi su posebna vrsta sintetički proizvedenih hemijskih supstanci koje su efikasne u lečenju velikog broja bakterijskih i virusnih oboljenja. Često se sulfonamidi koriste u altemaciji ili zajedno sa antibioticima.
  • U nekim slučajevima, određene talasne dužine ultraljubičaste (UV) svetlosti izazivaju alergijsku reakciju. Većina ljudi sa solarnom urtikarijom reaguje na UVA ili vidljivu svetlost.

Kako se alergija na sunce razlikuje od toplotnog osipa (osipa od vrućine)?

Toplotni osip nastaje kada su vam pore začepljene i znoj se nakuplja ispod vaše odeće ili ispod pokrivača. Može se pojaviti i bez izlaganja sunčevoj svetlosti. Na primer, po toplom, vlažnom vremenu, toplotni osip može se pojaviti na bilo kom delu tela koji se znoji, posebno u pregibima kože.

Delovi tela na kojima je veća verovatnoća da ćete da imate toplotni osip su:

  • predeo ispod grudi (pogotovo kod žena)
  • prepone
  • pazuh
  • unutrašnji deo butina

Alergija na sunce, nastaje samo kao rezultat direktnog izlaganja sunčevoj svetlosti.

Toplotni osip se takođe može javiti u bilo koje doba godine. Bebe mogu dobiti toplotni osip ako su umotane u ćebad. Toplotni osip obično nestaje sam od sebe za nekoliko dana, dok solarna urtikarija obično traje svega nekoliko sati.

Koliko je česta alergija na sunce?

Solarna urtikarija je retka alergija, ali se javlja širom sveta. Srednja starost, u vreme kada se prvi put pojave simptomi kod neke osobe je 35 godina, ali može da se dogodi u bilo kom uzrastu. Čak i bebe nisu pošteđene. Ova alergija se javlja kod ljudi svih rasa (čak i kod onih koji su tamne puti), iako neki oblici mogu biti češći među belcima.

Kako se dijagnostikuje alergija na sunce?

Lekar će najverovatnije moći da dijagnostikuje solarnu urtikariju fizičkim pregledom. On će pogledati osip i pitati vas o istoriji njegovog pojavljivanja i nestanka. Solarna urtikarija obično izbija u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja suncu i brzo nestaje (ako se sklonite sa sunca) i ne ostavlja nikakve ožiljke.

Lekar će vam postaviti pitanja o vašoj reakciji na sunčevu svetlost i proveriti da li vam se to događalo i u prošlosti. Lekar će takođe verovatno morati da uradi jedan ili više testova da potvrdi dijagnozu.

To može da bude neki od sledećih testova:

  • Fototestiranje pokazuje kako vaša koža reaguje na UV svetlost  u različitim talasnim dužinama. Talasna dužina na koju vaša koža reaguje može pomoći u identifikaciji vaše specifične alergije na sunce.
  • Patch test je dijagnostički test kojim se dokazuje postojanje  alergije. Ovim testovima se utvrđuje koje supstance predstavljaju uzrok alergije. Da bi se ispitivanje obavilo potrebne su najmanje dve posete lekaru. Pri prvoj  poseti, na kožu vam se postavljaju „patch-ovi” (flasteri koji sadrže supstance na koje se vrši ispitivanje). Nakon dva dana ponovo dolazite kod lekara na kontrolu, kako bi se skinuli flasteri i očitala reacija na koži.

Patch testiranje predstavlja stavljanje različitih supstanci za koje je poznato da izazivaju alergije na koži, a zatim se koža izlaže UV zračenju iz lampe. Ako vaša koža reaguje na određenu supstancu, ona je najverovatniji krivac zašto vam se javlja alergija na sunce.

  • Analiza krvne slike ili biopsija kože mogu se koristiti ako lekar misli da je vaša alergija na sunce možda uzrokovana nekom drugom bolešću, kao što je lupus ili metaboličkim poremaćajem.

Kako se leči alergija na sunce?

Ponekad će solarna urtikarija nestati sama od sebe.

Lečenje solarne urtikarije zavisi od težine vaših simptoma. Držanje podalje od sunca može da reši simptome ako je vaša reakcija blaga.

Kod blažih slučajeva, lekar može da vam prepiše oralne antihistaminike za smirivanje kožnih reakcija ili kreme bez recepta, kao što su aloe vera ili kalamin losion.

Ako je vaša reakcija ozbiljna, onda će lekar najverovatnije da preporuči lekove, kao što su:

  • kortikosteroidi
  • hidroksihlorokin, lek protiv malarije
  • montelukast, koji se obično koristi za lečenje astme

Montelukast treba koristiti samo kao lek za alergije, ako ne postoje odgovarajuće alternative. To je zato što je povezan sa povećanim rizikom od promena u ponašanju i raspoloženja, kao što su samoubilačke misli i akcije.

Vaš lekar takođe može da vam preporuči fototerapiju. Ovaj tretman će pripremiti vašu kožu za letnje sunce tako što ćete je u proleće redovno izlagati ultraljubičastom zračenju iz lampe.

Lečenje svetlošću ili fototerapija predstavlja način lečenja određenih oboljenja kože, dejstvom ultraljubičastih talasa sunčevog spektra, dobijenih iz veštačkog izvora.

„Britansko udruženje dermatologa“ predlaže i druge tretmane koji bi mogli da vam pomognu, uključujući:

  • ciklosporin
  • omalizumab (Xolair)
  • fotofereza
  • intravenski imunoglobulin

Kakva je perspektiva kod lečenja?

Alergija na sunce može da se pojavi samo sa vremena na vreme, ili može biti hronična. Postoji nekoliko studija velikih razmera o ishodima lečenja, ali se čini da je kombinacija lekova najefikasnija kod lečenja.

Velika studija iz 2003. godine je pokazala je da je oko dve trećine učesnika imalo koristi od izbegavanja sunca, nošenja tamne odeće i uzimanja antihistaminika. Ova ista studija je zaključila da je 36 posto ljudi i dalje koristilo ove metode i 15 godina nakon postavljanja dijagnoze. Kod onih koji su i dalje imali simptome alergije na sunce, primetili su istraživači, većina je uspela da postigne dobru kontrolu simptoma kombinacijom tretmana.

Koje su najbolje mere prevencije?

Postoje određene mere prevencije koje možete učiniti da sprečite ili smanjite rizik da se ne pojavi alergija na sunce.

  • Ograničite izlaganje suncu, a posebno se držite podalje od sunca između 10 i 16 časova, kad je sunce najjače.
  • Razmislite da postepeno provodite vreme na otvorenom u proleće tako što ćete malo po malo povećavati vreme koje provodite na otvorenom. To može pomoći vašim ćelijama kože da se prilagode letnjoj sunčevoj svetlosti (koja je jača).
  • Ako je vaš osip povezan sa određenim lekom, pitajte svog lekara da li postoji alternativa za njega.
  • Nosite odeću koja pokriva najveći deo vašeg tela (dugi rukavi, dugačke pantalone ili suknje). Takođe vodite računa da odeća bude od prirodnih materijala, poput pamuka ili lana.
  • Razmislite o nošenju odeće sa UPF zaštitnim faktorom većim od 40, koji bolje blokira UV od krema za sunčanje.
  • Stavljajte adekvatnu kremu za sunčanje širokog spektra na kojoj izloženu kožu i redovno je nanosite.
  • Nosite naočare za sunce sa UV zaštitom i šešir sa širokim obodom kada ste na otvorenom.
  • Koristite suncobran kada ste na plaži.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika