Anorekia nervosa, ili nakratko anoreksija, poremećaj je ishrane koji uključuje ozbiljna ograničenja hrane.
Ljudi sa ovim poremećajem imaju intenzivan strah od gojenja. Spremni su da koriste nezdrave i ekstremne mere za kontrolu unosa kalorija.
Ponekad će ljudi sa anoreksijom takođe kompulzivno vežbati, povraćati nakon jedenja, koristiti laksative, uzimati lekove ili se prejedati.
Anoreksija može biti opasna po život i teško je prevazići. Ali ispravan tretman vam može pomoći da kontrolišete svoje ponašanje.
Znaci i simptomi anoreksije
Anoreksija uzrokuje širok spektar simptoma, koji mogu biti fizički, emocionalni i bihevioralni.
Fizički simptomi
Fizički simptomi anoreksije mogu biti:
- Ekstremni gubitak težine
- Veoma mala telesna težina
- Umor
- Nesanica
- Abnormalna krvna slika
- Nesvestica ili vrtoglavica
- Tanka ili lomljiva kosa
- Plavi prsti
- Suva, mrljasta ili žuta koža
- Neredovni menstrualni periodi (kod žena)
- Konstantan osećaj hladnoće
- Zatvor
- Bol u stomaku
- Nepravilan rad srca
- Nizak krvni pritisak
- Dehidratacija
- Oticanje u rukama ili nogama
- Slabost mišića
- Loše pamćenje
- Obojeni zubi ili drugi stomatološki problemi
Emocionalni simptomi
Neki emocionalni i bihevioralni simptomi povezani sa anoreksijom su:
- Zaokupljenost težinom ili hranom
- Jede se vrlo malo ili se uopšte ne jede
- Odbijanje da se jede pred drugim ljudima
- Laganje o tome koliko se jede
- Uzimanje laksativa ili dijetalnih tableta
- Prekomerno vežbanje
- Biti razdražljiv ili ćudljiv
- Povlačenje iz socijalnih situacija
- Nošenje slojeva odeće da biste prikrili telo
- Stalno merenje težine
- Nezadovoljstvo telesnom težinom
Uzroci i faktori rizika od anoreksije
Svako može imati anoreksiju, ali poremećaj je češći kod devojčica i žena nego kod dečaka i muškaraca.
Oko 1 odsto Amerikanki će tokom svog života patiti od anoreksije.
Anoreksija se kod devojčica obično razvija oko 16 ili 17 godina. Tinejdžerke i žene u ranim dvadesetim godinama imaju najveći rizik.
Ipak, starije žene mogu biti pogođene. U nedavnoj studiji, 13 posto žena starijih od 50 godina imalo je znakove poremećaja ishrane.
Ostali faktori rizika za anoreksiju uključuju:
- Imati bliskog člana porodice sa poremećajem ishrane
- Dijeta
- Prolazak kroz životnu promenu (poput započinjanja novog posla ili smrti voljene osobe)
Istraživači nisu tačno sigurni šta uzrokuje anoreksiju. Poremećaj je verovatno pokrenut kombinacijom sledećeg:
- Biološki faktori. Neki ljudi mogu imati genetske promene zbog kojih su izloženi riziku od anoreksije.
- Psihološki faktori. Anoreksija je povezana sa opsesivno-kompulzivnim osobinama ličnosti i anksioznošću. Ljudi sa ovim psihološkim stanjima mogu imati veći rizik od razvoja anoreksije.
- Faktori okoline. Društvena iskustva i kulturna očekivanja mogu igrati ulogu u anoreksiji.
Anoreksija naspram ostalih poremećaja ishrane
Anoreksija se razlikuje od ostalih poremećaja ishrane, poput bulimije i poremećaja prejedanja, iako imaju neke zajedničke simptome.
Ključna razlika je u tome što ljudi sa anoreksijom ne jedu dovoljno, dok oni sa bulimijom i poremećajima prejedanja imaju epizode jedenja velikih količina hrane i pokušaja da se otarase kalorija.
Ako imate anoreksiju, obično imate premalu telesnu težinu. Osobe sa bulimijom mogu biti normalne ili iznad normalne težine.
U životu možete imati više poremećaja ishrane.
Kako se dijagnostikuje anoreksija?
Dobijanje dijagnoze je važno, tako da možete odmah započeti sa lečenjem.
Lekar će vas pitati o vašim simptomima, ponašanju i istoriji bolesti. Verovatno ćete imati fizički pregled i dodatne testove, poput vađenja krvi ili urina, da bi se isključili drugi problemi.
Možda će vam trebati i test funkcije bubrega, test gustine kostiju ili elektrokardiogram (EKG) da biste videli kako je gubitak kilograma uticao na različite delove vašeg tela.
Prognoza anoreksije
Što se tiče anoreksije, vaša prognoza će zavisiti od težine bolesti, lečenja koje dobijate i drugih faktora.
Na nesreću, anoreksija ima najveću stopu smrtnosti od bilo koje mentalne bolesti. Stanje se pogoršava što se duže ne leči.
Studija objavljena u časopisu „The Lancet“, koja je rađena sa pacijentima 21 godinu nakon što su prvi put hospitalizovani zbog anoreksije, otkrila je da se oko 50 procenata potpuno oporavilo, nešto više od 10 procenata se nije oporavilo, a 15,6 procenata je umrlo od uzroka povezanih sa anoreksijom.
Osobe sa anoreksijom mogu da se oporave, a većina ih opet može normalno da jede i vežba. Recidiv je čest ako ste pod stresom ili ste izloženi drugim pokretačima. Možda će vam biti potrebna kontinuirana terapija kako biste ostali zdravi.
Trajanje anoreksije varira od osobe do osobe. Neki ljudi se potpuno oporave relaivno brzo, dok se drugi čitav život bore sa simptomima.
Anoreksija i koje su mogućnosti za lečenje
Dostupno je nekoliko opcija lečenja za pomoć osobama sa anoreksijom. Ponekad se kombinuju za bolje rezultate.
Uobičajeni pristupi uključuju:
- Savetovanje o ishrani. Sarađivaćete sa nutricionistom ili drugim medicinskim radnikom da biste sastavili plan ishrane koji će vam pomoći da postignete i održite zdravu težinu.
- Psihoterapija. Ova vrsta „terapije razgovorom“ može promeniti vaše misli i ponašanje.
- Grupe podrške. Deljenje vaše priče sa drugima u grupnom okruženju može vam pomoći u oporavku.
- Hospitalizacija. U težim slučajevima hospitalizacija je neophodna za praćenje zdravstvenih problema i pomoć u oporavku.
Mnoge klinike su specijalizovane za lečenje poremećaja ishrane poput anoreksije. Razgovarajte sa svojim lekarom o pronalaženju najboljeg rešenja, ako imate ovaj problem.
Mogućnost lečenja lekovima
Ne postoje lekovi odobreni za lečenje anoreksije, ali ponekad mogu da pomognu lekovi koji leče osnovne uzroke. Na primer, antidepresivi mogu ublažiti neke simptome koji prate anoreksiju.
Alternativne terapije
Neki ljudi sa anoreksijom pokušavaju alternativne i komplementarne pristupe za smanjenje stresa i opuštanje. Uobičajene terapije uključuju:
- Meditacija
- Joga
- Akupunktura
- Masaža
Prevencija anoreksije
Budući da različiti fizički, emocionalni i socijalni problemi dovode do poremećaja u ishrani, potrebno je pozabaviti se svim ovim oblastima kako bi se sprečilo razvoj poremećaja.
To može uključivati smanjenje negativnih faktora rizika. Poput nezadovoljstva telom, depresije i zasnivanje samopoštovanja na izgledu. A i istovremeno jačanje zaštitnih faktora, poput dobro uravnotežene ishrane i razumevanja kako telo deluje. Roditelji treba da podstiču zdrave stavove o hrani i slici tela.
Anoreksija – moguće komplikacije
Poremećaji ishrane mogu izazvati ozbiljne, čak i po život opasne komplikacije ako ne potražite lečenje.
Pothranjenost je glavni uzrok smrti. Mada se procenjuje da 26 odsto ljudi sa anoreksijom pokušavada izvrši samoubistvo.
Ostale komplikacije uključuju:
- Oštećenje organa
- Anemija
- Srčane probleme
- Gubitak kosti
- Problemi sa želucem, kao što su nadimanje, zatvor ili mučnina
- Gubitak mišića
- Bubrežni problemi
- Pitanja elektrolita, kao što je nizak nivo kalijuma, natrijuma i hlorida
- Nedostatak menstruacije (kod žena)
- Niži testosteron (kod muškaraca)
Anoreksija i trudnoća
Anoreksija vam može otežati trudnoću i može stvoriti probleme tokom trudnoće.
Ako izgubite previše na težini, možda nećete ovulirati (osloboditi jaje iz jajnika) svakog meseca, što otežava začeće.
Anoreksija takođe može povećati rizik od:
- Pobačaja
- Prevremenog rođenja
- Rođenje deteta male težine
Pored toga, ako imate anoreksiju, verovatno je da ćete posle rođenja bebe doživeti postporođajnu depresiju.
Istraživanje i statistika: Ko ima anoreksiju?
Stručnjaci procenjuju da će oko 9 posto Amerikanaca (28,8 miliona ljudi) tokom života imati neku vrstu poremećaja ishrane.
Podaci pokazuju da je doživotna prevalencija anoreksije tri puta veća kod odraslih žena nego kod muškaraca. Među adolescentima, poremećaji u ishrani bili su više nego dvostruko zastupljeniji među ženama.
Više od 10 000 smrtnih slučajeva svake godine je rezultat poremećaja u ishrani.
Anoreksija i srodne bolesti, kao i mogući uzroci anoreksije
Neka zdravstvena stanja koja su usko povezana sa anoreksijom uključuju:
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj
- Depresiju
- Anksioznost
- Bulimiju
