Antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD) često je termin koji se pogrešno povezuje sa „sociopatama“. Reč koji priziva slike masovnih ubica ili jezivih horora o visoko manipulativnim pojedincima koji uspevaju da povrede druge ljude.
Iako postoje ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti koji odgovaraju tim stereotipima i veoma visok procenat nasilnih prestupnika u zatvoru ima antisocijalni poremećaj ličnosti, Američko psihijatrijsko udruženje (APA) ljude sa antisocijalnim poremećajem ličnosti ne naziva sociopatima, niti ih na taj način etiketira. Poremećaji ličnosti su stanja koja uključuju dugoročne obrasce kada čovekova osećanja, samopercepcija i ponašanje znatno odstupaju od njihovog društva i kulture.
Prema proceni Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, procenjuje se da 9 odsto odraslih Amerikanaca ima dijagnozu poremećaja ličnosti. Veruje se da 3,6 do 4,3 odsto ljudi u Sjedinjenim Državama ima mentalno zdravstveno stanje poznato kao antisocijalni poremećaj ličnosti, prema istraživanju objavljenom u „Journal of Clinical Psichiatry“.
Definicija antisocijalnog poremećaja ličnosti je nedostatak empatije i zanemarivanje drugih. Osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti malo brine za druge ljude i spremna je da krši njihova prava. Obično ne poštuju društvene norme i zakone i mogu verovati da su „iznad zakona“. Često će lagati, manipulisati drugim ljudima i mogu rizikovati zdravlje ili život drugih ljudi. I oni ne osećaju krivicu ili kajanje za ove postupke.
Bez obzira na to, milioni ljudi sa tim stanjem žive uglavnom normalnim životom. Ali iako možda neće počiniti nasilna krivična dela ili čak kršiti zakon, oni najverovatnije koriste druge u svoju korist ili nemaju problema da povrede druge.
Pregled sadržaja:
- Antisocijalni poremećaj ličnosti – znaci i simptomi
- Uzroci i faktori rizika antisocijalnog poremećaja ličnosti
- Kako se dijagnostikuje antisocijalni poremećaj ličnosti?
- Test antisocijalnog poremećaja ličnosti?
- Mogu li deca imati asocijalni poremećaj ličnosti?
- Trajanje antisocijalnog poremećaja ličnosti
- Antisocijalni poremećaj ličnosti i mogućnosti lečenja
Antisocijalni poremećaj ličnosti – znaci i simptomi
Rani simptomi asocijalnog poremećaja ličnosti mogu se pojaviti u detinjstvu ili adolescenciji. Ponašanja pre 18. godine koja su povezana sa kasnijom dijagnozom antisocijalnog poremećaja ličnosti uključuju:
- Pokazivanje surovosti prema životinjama
- Namerno podmetanje požara
- Često krše pravila bez očiglednog razloga
- Maltretiranje drugih ljudi
- Krađe
- Uključivanje u vandalizam
- Poteškoća sa sklapanjem prijateljstva
U odrasloj dobi, ljudi sa asocijalnim poremećajem ličnosti namerno nanose štetu drugima i ne pokazuju znake kajanja zbog štete koju nanose. Ostala ponašanja povezana sa poremećajem uključuju:
- Često lažu
- Deluju impulsivno
- Laskaju drugima da bi nešto stekli
- Često se svađaju
- Čine fizičke ili seksualne napade
- Izražavaju zadovoljstvo u tuđoj patnji
Uzroci i faktori rizika antisocijalnog poremećaja ličnosti
Uzrok ASPD je nepoznat, ali se smatra da određeni genetski faktori i faktori okoline povećavaju verovatnoću da ga osoba ima. Faktori rizika uključuju:
- Istorija zlostavljanja dece
- Roditelj sa poremećajem zavisnosti od droge ili alkohola
- Roditelj sa antisocijalnim poremećajem ličnosti
- Porodični sukob
- Mutacije u nečijim genima
- Siromaštvo
Kako se dijagnostikuje antisocijalni poremećaj ličnosti?
Ne postoji test krvi, skeniranje mozga ili neki drugi objektivni test koji se može koristiti za dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti. Kao i gotovo sva stanja mentalnog zdravlja, i antisocijalni poremećaj ličnosti dijagnostikuje se ispunjavanjem kriterijuma postavljenih u Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima.
Najnovije izdanje je peto (DSM-5), objavljeno 2012. godine, ali kliničari mogu koristiti i četvrto izdanje (DSM-IV) za postavljanje dijagnoze. Kliničar će proceniti osobu postavljanjem niza pitanja o njenim simptomima, uključujući koliko dugo ti simptomi postoje i koliko su ozbiljni.
Kriterijumi DSM-IV zahtevaju da osoba ima najmanje 18 godina i da je pokazala dokaze o poremećajima u ponašanju pre 15. godine. Trebali bi pokazati
„nepoštovanje i kršenje prava drugih“, demonstrirajući najmanje tri od sedam ponašanja. Uključujući nanošenje štete drugima, laganje, kršenje pravila i nedostatak kajanja. Takođe bi ovo ponašanje trebali pokazati van svake moguće dijagnoze šizofrenije ili bipolarnog poremećaja.
Kriterijumi DSM-5 su složeniji i nijansiraniji. Oni zahtevaju dokaze o ozbiljnim deficitima u čovekovoj ličnosti i u odnosima sa drugim ljudima. DSM-5 takođe zahteva od njih da pokazuju manipulativnost, namerno nepoštenje, ne obazirući se na druge i agresiju ili neprijateljstvo prema drugima.
Ljudi sa asocijalnim poremećajem ličnosti pokazuju ove karakteristike tokom vremena i u različitim situacijama. Ta ponašanja nisu rezultat njihovih socijalnih prilika, fizičkih efekata upotrebe supstanci ili drugog mentalnog poremećaja ili zdravstvenog stanja.
Test antisocijalnog poremećaja ličnosti?
Kao što ne postoji dijagnostički nalaz krvi ili skener za antisocijalni poremećaj ličnosti, ne postoji ni test koji bi mogao da se utvrdi da li imate ASPD. Pretražite Internet i naći ćete ASPD „testove“ ili upitnike o vašoj ličnosti na osnovu kriterijuma koje stručnjaci za mentalno zdravlje koriste za dijagnozu ASPD. Ovi testovi uglavnom upozoravaju da su samo u „obrazovne“ svrhe i ne mogu da zauzmu mesto psihološke procene koju obavlja stručnjak za mentalno zdravlje.
Mogu li deca imati asocijalni poremećaj ličnosti?
Deca mogu pokazivati asocijalna ponašanja, a znaci poremećaja obično počinju u detinjstvu ili u ranim tinejdžerskim godinama. Čoveku se ne može dijagnostikovati asocijalni poremećaj ličnosti dok ne napuni najmanje 18 godina. Ljudima koji pokazuju simptome antisocijalnog poremećaja ličnosti pre 18. godine obično se dijagnostikuje poremećaj ponašanja.
Trajanje antisocijalnog poremećaja ličnosti
Budući da je antisocijalni poremećaj ličnosti izazov za lečenje, teško je izmeriti kako se stanje može poboljšati tokom vremena. Poremećaji ličnosti su celoživotni obrasci ponašanja i ASPD nema leka. Ipak, prema Nacionalnom institutu za zdravlje, simptomi ASPD imaju tendenciju da dostignu vrhunac tokom kasne adolescencije i nečijih kasnih dvadesetih. Do četrdesetih godina simptomi se mogu sami poboljšati ili smanjiti. Naročito se agresivna i kriminalna ponašanja mogu smanjivati s godinama, napominje klinika u Klivlendu.
Antisocijalni poremećaj ličnosti i mogućnosti lečenja
Antisocijalni poremećaj ličnosti izuzetno je teško lečiti, uglavnom zbog toga što ljudi koji ga imaju često ne traže ili žele lečenje. Ponekad sud naredi osobi da se leči.
Tretmani ponašanja koji nagrađuju društveno prihvatljivo ponašanje i pružaju negativne posledice za nezakonito ili neprikladno ponašanje mogu biti delimično efikasni. Terapija razgovorom je druga opcija za ljude sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Često će osoba sa antisocijalnim poremećajem ličnosti imati i druga stanja koja zahtevaju lečenje, poput poremećaja upotrebe supstanci ili drugog mentalnog zdravlja.
Ljudima koji su počinili nasilna krivična dela, zatvor može smanjiti štetu koju može naneti drugima. Ali istraživanje je pokazalo da nasilnici sa antisocijalnim poremećajem ličnosti teško uče iz svojih grešaka i ne reaguju na kaznu. Mogu imati lošiju radnu memoriju i često nisu u stanju da promene svoje ponašanje čak i nakon što im se pokaže kakve će posledice imati.
Nejasno je da li ljudi sa asocijalnim poremećajem ličnosti imaju potencijal za empatiju. Neka istraživanja sugerišu da mogu da osećaju empatiju, ali će možda morati da je uključe, u izvesnom smislu, sugerišući mogući put budućih istraživanja.
