Asocijalna osoba je neko sa izbegavajućim poremećajem ličnosti, a glavna karakteristika je ekstremna stidljivosti i preosetljivost na odbacivanje. Izbegavajući poremećaj ličnosti može izazvati psihijatrijske simptome koji stvaraju ozbiljne probleme u odnosima sa drugim ljudima.
Pregled sadržaja:
Kako možete da prepoznate da je neko asocijalna osoba? Koji su to simptomi?
Ako imate izbegavajući poremećaj ličnosti, imaćete poteškoća u interakciji sa drugim ljudima i u radnom okruženju.
To je zato što se možete plašiti bilo čega od sledećeg:
- odbacivanja
- neodobravanja
- sramote
- kritike
- upoznavanja novih ljudi
- intimnihodnosa
- ismevanja
Takođe možete imati problema da verujete da se ljudima sviđate. Kada ste osetljivi na odbijanje i kritiku, možete pogrešno protumačiti neutralne komentare ili postupke kao negativne.
Pored ovoga, asocijalna osoba može da:
- Ima potrebu da budete voljena
- Ima anhedoniju (nedostatak zadovoljstva u aktivnostima)
- Oseća anksioznost u društvenim situacijama
- Razvije skolnost da izbegava sukobe (da bude „ugodna ljudima“)
- Izbegava interakcije u radnom okruženju ili odbija unapređenja
- Izbegava intimne odnose ili deljenje intimnih osećanja
- Izbegava donošenja odluka
- Izbegava situacije zbog straha od odbijanja
- Izbegava društvene situacije ili događaje
- Lako da se povredi zbog kritike ili neodobravanja
- Ima neuspeh u pokretanju društvenog kontakta
- Bude uplašena kada je u društvu većeg broja ljudi
- Preosetljiva na negativnu reakciju drugih na nju
- Ima nedostatak poverenja u druge
- Nisko samopoštovanje
- Pogrešno tumačenje neutralnih situacija kao negativnih
- Problem da nema bliske prijatelje
- Ode u samoizolaciju
- Bude nespremna da rizikuje ili pokušava da radi nove stvari
- Gleda na sebe kao na društveno nesposobnog ili inferiornog
- Pazi na znake neodobravanja ili odbijanja
Ko sve može da postane asocijalna osoba?
Ne postoji način da se zna ko će razviti izbegavajući poremećaj ličnosti. Ljudi koji imaju ovaj poremećaj su obično veoma stidljivi još kao deca. Međutim, ne postaje asocijalno svako dete koje je stidljivo. Isto tako, nema svaka odrasla osoba koja je stidljiva izbegavajući poremećaj ličnosti.
Ako imate izbegavajući poremećaj ličnosti, vaša stidljivost je najverovatnije rasla kako ste starili. Možda je došlo do tačke da ste počeli da izbegavate druge ljude i određene situacije.
Kako se dijagnostikuje izbegavajući poremećaj ličnosti?
Lekar vas može uputiti kod stručnjaka za mentalno zdravlje koji će vam postavljati pitanja kako bi utvrdio da li imate izbegavajući poremećaj ličnosti. Da biste dobili dijagnozu izbegavajućeg poremećaja ličnosti, vaši simptomi moraju početi najkasnije u ranom odraslom dobu.
Takođe morate pokazati najmanje 4 od sledećih 7 karakteristika da bi moglo da se kaže da ste asocijalna osoba:
- Izbegavate radne aktivnosti koje uključuju kontakt sa drugima. To je zbog straha od kritike, neodobravanja ili odbijanja.
- Ne želite da se družite sa drugim ljudima, osim ako niste sigurni da im se sviđate.
- Uzdržavate se u vezama, jer se plašite da ćete biti ismejani ili poniženi.
- Strah od kritike ili odbijanja u društvenim situacijama dominira vašim mislima.
- Uzdržavate se ili potpuno izbegavate društvene situacije jer se osećate nesigurno u sebe.
- Mislite da ste inferiorni u odnosu na druge, neprivlačni i nesposobni.
- Malo je verovatno da ćete učestvovati u novim aktivnostima ili da preuzimate lični rizik, jer se plašite sramote.
Kako se leči izbegavajući poremećaj ličnosti?
Psihoterapija je najefikasniji tretman ukoliko smatrate da ste asocijalna osoba. Vaš terapeut može koristiti psihodinamičku psihoterapiju ili terapiju kognitivnog ponašanja. Cilj terapije je da vam pomogne da identifikujete svoja nesvesna uverenja o sebi i o tome kako vas drugi vide.
Takođe ima za cilj da vam pomogne da bolje funkcionišete u društvu i na poslu.
Psihodinamička psihoterapija
Psihodinamska terapija je oblik terapije razgovorom. Pomaže vam da postanete svesni svojih nesvesnih misli. Može vam pomoći da razumete kako prošla iskustva utiču na vaše trenutno ponašanje. Ovo vam omogućava da ispitate i rešite emocionalne bolove i sukobe iz prošlosti.
Tada možete krenuti napred sa zdravijim pogledom na sebe i na to kako vas drugi vide. Psihodinamička psihoterapija daje trajne rezultate sa prednostima koje se nastavljaju i nakon tretmana.
Kognitivno-bihejvioralna terapija
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) je još jedan oblik terapije razgovorom. Ovde vam terapeut pomaže da prepoznate i zamenite nezdrava uverenja i misaone procese.
Terapeut će vas ohrabriti da ispitate i testirate svoje misli i uverenja da biste videli da li imaju činjeničnu osnovu. Takođe će vam pomoći da razvijete alternativne, zdravije misli.
Lekovi
Ne postoje adekvatni lekovi za lečenje poremećaja ličnosti.
Međutim, vaš lekar može da vam prepiše antidepresive, ako istovremeno imate depresiju ili anksioznost.
Da li asocijalna osoba može da promeni model ponašanja i da se socijalizuje?
Ljudi koji ne primaju tretman za izbegavajući poremećaj ličnosti mogu da se izoluju.
Kao rezultat toga, mogu da se jave drugi psihički poremećaji, kao što su:
- depresija
- agorafobija
- problemi sa zloupotrebom supstanci
Lečenje ne menja vašu ličnost. Najverovatnije ćete uvek biti stidljivi i imati poteškoća u društvenim interakcijama. Ali lečenje može pozitivno da deluje i da vam pomogne da razvijete sposobnost da se ipak bolje povežete sa drugima ljudima.
