Sociopata – Znakovi koji ukazuju na sociopatiju, lečenje, koja je razlika između sociopate i psihopate i još mnogo toga

Reč sociopata većinu ljudi asocira na diktatore ili serijske ubice poput: Džeka Trboseka, Teda Bandija, Gerija Ridžveja, Andreja Čikatila, Džefrija Damera, Džona Vejn Gejsija…

Za koga bi moglo da se kaže da je sociopata?

Sociopata je neko ko ima antisocijalni poremećaj ličnosti.

Najnovije izdanje „Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje“ (DSM-5), koje psiholozi koriste za dijagnozu stanja mentalnog zdravlja, definiše antisocijalni poremećaj ličnosti kao dosledno nepoštovanje pravila i društvenih normi i ponovljeno kršenje prava drugih ljudi.

Ljudi sa ovim stanjem u početku mogu da budu šarmantni i harizmatični, barem na površini, ali im je generalno teško da razumeju osećanja drugih ljudi.

Oni obično:

• krše pravila ili zakone
• ponašaju se agresivno ili impulsivno
• ne osećaju krivicu za zlo koje nanose drugima
• koristite manipulaciju, prevaru i kontrolu drugih kao model ponašanja

Sociopatija i psihopatija

I sociopataija i psihopatija su postali dobro poznati termini među stručnjacima za mentalno zdravlje, ali ni jedno ni drugo ne predstavlja zvaničnu dijagnozu. Oni takođe nose mnogo stigme, posebno za ljude koji žive sa poremećajima ličnosti, tako da je najbolje da izbegavate da opisujete bilo koga ko pokazuje nasilno ili manipulativno ponašanje kao „sociopatu“ ili „psihopatu“.

Stručnjaci su prvi put počeli da koriste termin sociopataija tokom 1930-ih. Za razliku od „psihopatije“, koja se jasno razlikuje od „psihoze“, prefiks kod sociopatije je odražavao široko rasprostranjeno

uverenje da su osobine i ponašanja povezani sa sociopataijom imali uzrok u faktorima društvenog okruženja.

Mnogi istraživači su koristili sociopataiju i psihopatiju naizmenično, sve dok antisocijalni poremećaj ličnosti nije dodat u trećem izdanju „Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje“ 1980-e godine.

Da li je sociopata isto što i psihopata?

Klinički ne postoji stvarna razlika između sociopataije i psihopatije. Psihijatar ili psiholog neće dijagnostikovati nijedno od ta dva.

Neki psiholozi i istraživači prave ključne razlike između sociopataije i psihopatije. Ali ovi termini jednostavno nude dva izuzetno slična načina razumevanja dijagnoze antisocijalnog poremećaja ličnosti.

U ovim tumačenjima, na psihopatiju se ponekad gleda kao na više planirano ponašanje. Ponašanje možda nije nužno nasilno, ali je obično sa predumišljajem.

Istraživanja podržavaju neke od ovih razlika – u određenoj meri.

Robert Hare, psiholog koji je napravio „Listu za proveru psihopatije“, definisao je sociopataiju kao savest i osećaj za dobro i pogrešno, ili moral. Ali taj osećaj morala nije u skladu sa kulturnim i društvenim normama. Umesto toga, sociopata često opravdava svoje postupke koje prepoznaje kao „pogrešne“.

Ukratko, ljudi sa sociopataijom mogu da imaju jako malo empatije i naviku da racionalizuju svoje postupke. Oni ipak znaju razliku između ispravnog i pogrešnog.

Psihopatija, prema Hareu, ne uključuje osećaj morala ili empatije.

Istraživanja iz 2013. sugerišu da se razlika između psihopatije i sociopataije može odnositi na razlike u mozgu, uključujući zapreminu sive mase i razvoj amigdale. Za ljude sa sociopataijom, povećana funkcija neurona u određenim delovima mozga može uticati na razvoj nekog osećaja za moral.

Koji znakovi ukazuju da je neko sociopata?

Ne postoji standardna, utvrđena lista znakova za sociopatiju, ali simptomi antisocijalnog poremećaja ličnosti uključuju konstantni obrazac zanemarivanja drugih ljudi.

Na primer:

• ignorisanje društvenih normi i zakona, ili kršenje pravila u školi ili na poslu, prekoračenje društvenih granica, krađa, uhođenje i uznemiravanje drugih i uništavanje imovine
• nepoštenje i obmana, uključujući korišćenje lažnih identiteta i manipulisanje drugima radi lične koristi
• poteškoće u kontroli impulsa i planiranju budućnosti, ili delovanju bez razmatranja posledica
• agresivno ponašanje, uključujući česte tuče ili fizički sukob sa drugima
• zanemarivanje lične bezbednosti ili bezbednosti drugih
• poteškoće u definisanju obaveza, uključujući pojavljivanje na poslu, izvršavanje zadataka ili plaćanje stanarine i računa
• malo ili nimalo krivice ili kajanja, ili tendencija da se opravdaju postupci koji negativno utiču na druge

Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti generalno pokazuju malo emocija ili interesovanja za živote drugih ljudi i upravo to može da ukaže da je neko sociopata.

Oni možda:

• izgledaju arogantno ili superiorno, sa čvrsto utvrđenim mišljenjem
• koristite humor, inteligenciju i harizmu da manipulišu drugima
• u početku su šarmantni, dok njihov lični interes ne postane očigledan

Ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti generalno smatraju da je teško održavati prijateljstva, odnose i druge vrste veza među ljudima.

Ova poteškoća može proizaći iz osobina, kao što su:

• nizak nivo empatije i emocionalne inteligencije
• teškoće u učenju iz grešaka
• nedostatak brige za bezbednost drugih
• sklonost zastrašivanju i pretnji da bi se održala kontrola

Kako se nekome dijagnostikuje sociopataija?

Opet, imajte na umu da „dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje“ (DSM-5),  ne pravi razliku između sociopatije i psihopatije, ili bilo kojih zasebnih podtipova antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Psiholozi koriste kriterijume koje je ustanovio DSM za dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti. Ova dijagnoza se može primeniti na nekoga čije je ponašanje u skladu sa prihvaćenom definicijom ili sociopatije ili psihopatije. Tek tada možemo da utvrdimo da li je neko potencijalno sociopata.

Dijagnoza antisocijalnog poremećaja ličnosti zahteva najmanje tri od sedam gore navedenih znakova, plus nekoliko dodatnih kriterijuma, kao što su:

• Ovi modeli ponašanja se javljaju u više oblasti života.
• Osoba ima najmanje 18 godina.
• Pojava nekih simptoma poremećaja ponašanja pre 15. godine. Ovo pomaže da se antisocijalni poremećaj ličnosti razlikuje od ponašanja kršenja zakona koje počinje u odraslom dobu.
• Antisocijalne osobine i ponašanja se ne odnose na šizofreniju ili bipolarni poremećaj.

Da bi postavio dijagnozu, terapeut ili psiholog može da:

• postavlja pitanja o: nečijim osećanjima, mislima, ponašanju i ličnim odnosima
• pita (uz dozvolu) članove porodice i partnere o ponašanju pacjenta
• proceni njihovu medicinsku istoriju i proveri znake drugih bolesti

Imajte na umu da poremećaji ličnosti, uključujući antisocijalni poremećaj ličnosti, uključuju osobine koje su van kontrole osobe. Ove karakteristike prevazilaze želju za ličnom dobiti i imaju tendenciju da ostanu fiksne tokom vremena, uzrokujući nevolje.

Da li još neke mentalne bolesti ili psihički poremećaji mogu da imaju slične simptome?

I druge mentalne bolesti mogu da imaju simptome slične antisocijalnom poremećaju ličnosti. To naravno ne mora da znači da je neko sociopata.

• Intermitentni eksplozivni poremećaj (IED) uključuje ekstremne i ponovljene verbalne ili fizičke ispade. Ovi ispadi, vođeni impulsom ili besom, mogu biti usmereni na ljude, imovinu ili životinje. IED obično počinje u adolescenciji ili pre 40. godine. Sam po sebi, ne uključuje nisku empatiju ili nedostatak kajanja.
• Poremećaj ponašanja uključuje antisocijalno ponašanje koje obično počinje u dobi od oko 16 godina. Stručnjaci smatraju ovo stanje glavnim faktorom rizika za antisocijalni poremećaj ličnosti. Nekome ko ne ispunjava sve kriterijume antisocijalnog poremećaja ličnosti može biti dijagnostikovan poremećaj ponašanja.
• Šizofrenija često uključuje probleme u prepoznavanju emocija na licu, osobinu koja je takođe povezana sa antisocijalnim poremećajem ličnosti. Ova bolest može da uključuje agresivno ili antisocijalno ponašanje – ali ne uvek. Takođe uključuje psihozu, dok ne i antisocijalni poremećaj ličnosti. Stručnjaci neće dijagnostikovati antisocijalni poremećaj ličnosti pre lečenja šizofrenije.
• Bipolarni poremećaj. Epizode ​​manije mogu uključivati impulsivnost, agresiju i razdražljivost i učestale misli o samoubistvu – simptomi koji su takođe povezani sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.

Lečenje sociopatije

Ljudi koji imaju neki oblik poremećaj ličnosti ne prepoznaju uvek probleme sa svojim ponašanjem, tako da često ne razmišljaju o dobijanju stručne podrške. Skoro da je nemoguće zamisliti da neko ko je sociopata samo zakuca na vrata psihologa i sam zatraži pomoć.

Oni mogu da se podvrgnu terapiji sa terapeutom, na zahtev članova porodice ili u zatvorima (ukoliko su osuđeni za neko teže krivično delo).

Ukoloko nadzornici na poslu, članovi porodice ili partner primete neke osobine, poput impulsivnosti i sklonosti ka agresivnim ispadima, oni mogu da preporuče profesionalnu podršku.

Neki ljudi takođe pokušavaju da se leče terapijom za rešavanje drugih stanja mentalnog zdravlja, uključujući:

• depresiju
• poteškoće u suočavanju sa stresom
• zloupotrebu droga ili alkohola

Ali pošto mnogi ljudi koji žive sa antisocijalnim poremećajem ličnosti nikada ne odluče da idu na terapiju, postoji malo istraživanja o korisnim pristupima lečenju. To ne znači da lečenje ne može da pomogne, ali terapija i drugi pristupi uglavnom funkcionišu samo kada se neko dobrovoljno potrudi.

Ovo znači da kada je neko sociopata ima jako male (da ne kažemo nikakve šanse) da se potpuno izleči, ali neki simptomi ipak mogu koliko-toliko da se drže pod kontrolom.

Mogući tretmani za antisocijalni poremećaj ličnosti će biti analizirani u nastavku teksta.

Psihoterapija

Terapija uključuje razgovor sa terapeutom o mislima i osećanjima koja mogu izazvati štetno ili agresivno ponašanje. To takođe može uključivati taktiku upravljanja besom ili tretman zloupotrebe supstanci.

Potencijalno korisni pristupi su:

• Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT). KBT pomaže ljudima da nauče da razmotre svoje odgovore na različite ljude i situacije, što dovodi do produktivnijeg ponašanja. Terapija može, na primer, pomoći nekome da prepozna prednosti korišćenja pregovora umesto nasilja za rešavanje sukoba ili nesuglasica. KBT takođe uključuje psihoedukaciju, koja uči ljude o antisocijalniom poremećaju ličnosti.
• Terapija zasnovana na mentalizaciji. Ovaj pristup ima za cilj da pomogne ljudima da nauče da bolje identifikuju i razumeju mentalne i emocionalne mentalne sklopove – i svoje i tuđe.

Studija iz 2016. godine sugeriše da je ovakav pristup lečenju pomogao u smanjenju neprijateljstva i besa, paranoje, samopovređivanja i međuljudskih poteškoća kod ljudi koji žive sa antisocijalnim poremećajem ličnosti i graničnim poremećajem ličnosti, zajedno sa dovođenjem do opšteg poboljšanja raspoloženja.

Pitanje je koliko sve ovo može da pomogne nekome ko je sociopata, ali definitivno je vredno da se makar pokuša sa lečenjem.

• Terapijska zajednica. Ovaj pristup, koji se često koristi u zatvorima, uključuje terapijske grupe različitih veličina koje pomažu učesnicima da donose odluke o saradnji kao deo grupe i rade zajedno na problemima koji utiču na zajednicu. Ovaj pristup može pomoći u jačanju društvenog i prosocijalnog razmišljanja kod ljudi koji žive sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
• Upravljanje nepredviđenim situacijama. Ovaj pristup nudi nagrade za podsticanje napretka lečenja. Starija istraživanja

sugerišu da može pomoći ljudima koji žive sa antisocijalnim poremećajem ličnosti da ograniče unos alkohola ili droge.

Lekovi

Američka „Uprava za hranu i lekove“ (FDA) nije odobrila nikakve lekove za lečenje simptoma antisocijalnog poremećaja ličnosti.

Lekar ili psihijatar mogu preporučiti lekove za simptome povezane sa ovom bolešću, kao što su:

• antipsihotici, kao što je risperidon (Risperdal), kod agresije
• SSRI antidepresivi, kao što je fluoksetin (Prozak)
• antikonvulzanti, kao što je karbamazepin (Tegretol), koji pomažu u smanjenju impulsivnosti

Prema studiji iz 2014. godine, antipsihotični lek klozapin pokazao se kao dobar tretman za muškarce sa antisocijalnim poremećajem ličnosti. Nakon nekoliko nedelja uzimanja leka, svih 20 učesnika studije prijavilo je poboljšanje simptoma, uključujući: bes, impulsivnost, nasilje i agresiju.

Kako da se nosim sa nekim ko pokazuje znake sociopataije ili je sociopata?

Ako želite da radite na održavanju veze sa nekim ko ima antisocijalni poremećaj ličnosti, može vam pomoći da:

• budete svesni da možda nikada neće u potpunosti razumeti vaše emocije
• uspostavite jasne granice kako biste zaštitili svoj emocionalni i fizički prostor
• ohrabrite partnera da dobije stručnu podršku

Bračno ili porodično savetovanje vam takođe može pomoći da razvijete pozitivniji odnos sa voljenom osobom koja živi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.

Na kraju, oni mogu odlučiti da ne poštuju vaše granice i da nastave da izazivaju emocionalni stres ili fizičku štetu. U tom slučaju, prekid veze je vaša najsigurnija i najbolja opcija.

Sam rad sa terapeutom takođe vam može pomoći da:

• istražite produktivnu komunikaciju
• izgradite veštine suočavanja
• identifikuje znake zlostavljanja
• radite na planu da bezbedno napustite vezu (ako je to potrebno)

Terapeut takođe može ponuditi konkretnije smernice za hendlovanje problematičnog ponašanja, uključujući taktike manipulacije i kontrole ili izlive besa.

Kakvi su izgledi za izlečenje?

Istraživači i lekari nastavljaju da istražuju nijanse između sociopataije i psihopatije. Ipak, tek treba da uspostave jedinstvene kriterijume za dijagnozu, a antisocijalni poremećaj ličnosti ostaje najbliža dijagnoza onome što ljudi obično nazivaju psihopatija.

Ne postoji lek za antisocijalni poremećaj ličnosti. Neka istraživanja sugerišu da se antisocijalno ponašanje često smanjuje tokom vremena. Manje je verovatno da će se ljudi ponašati nasilno ili agresivno u starijem dobu.

Terapija pomaže ljudima da nauče da zamene problematična ponašanja konstruktivnijim.

Ukratko, apsolutno je moguće da ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti izgrade stabilne i ispunjene odnose sa drugima, iako je za to potrebno puno truda.

Sociopata – rezime

Suprotno medijskim prikazima, ljudi koji pokazuju znake sociopatije ne biraju da budu zli ili loši.

U mnogim slučajevima, oni verovatno žive sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, stanjem koje se razvija kombinacijom genetskih i faktora okruženja, uključujući zlostavljanje i zanemarivanje u detinjstvu.

• Antisocijalni poremećaj ličnosti – Nedostatak empatije i zanemarivanje drugih ljudi
• Granični poremećaj ličnosti -Karakteriše ga trajni obrazac emotivne nestabilnosti
• Znakovi graničnog poremećaja ličnosti – 6 znakova da vi ili neko koga poznajete ima granični poremećaj ličnosti
• Narcizam – Da li je ovo bolest od koje sam bolesnik ne pati, već svi oko njega?
• Prirodni lek za bipolarni poremećaj – Koji su najbolji prirodni lekovi za bipolarni poremećaj?