Ateroskleroza je nakupljanje plaka. To je kombinacija holesterola, masti, kalcijuma i krvnih elemenata – na i unutar zidova vaših arterija.
Vaše arterije su krvni sudovi koji prenose krv bogatu kiseonikom od vašeg srca do ostatka vašeg tela. Kada se skupe i stvrdnu usled nakupljanja plaka, protok krvi u različite organe i tkiva može biti ograničen. Potencijalno uzrokujući simptome, pa čak i oštećenje tkiva.
Pojmovi „ateroskleroza“ i „arterioskleroza“ često se koriste naizmenično, ali ateroskleroza je zapravo oblik arterioskleroze (obično poznat kao očvršćavanje arterija) koji je posebno uzrokovan nakupljanjem plaka.
Ateroskleroza može uticati na bilo koju od arterija u telu. Kada su pogođene arterije koje vode do vašeg srca, stanje je poznato kao bolest koronarnih arterija (CAD).
Pregled sadržaja:
Ateroskleroza – znaci i simptomi
Mnogi ljudi sa aterosklerozom ne osećaju nikakve simptome, posebno ako je njihova bolest blaga.
Ali kada sužavanje i ukočenost arterija sprečava da dovoljno krvi dođe do određenih delova tela, mogu se pojaviti simptomi u tim delovima.
Najčešći simptomi ateroskleroze se dešavaju kada je protok krvi ograničen u vaše srce, mozak, udove ili bubrege.
U zavisnosti od pogođenog područja, znaci i simptomi ateroskleroze mogu uključivati:
- Bol u grudima (angina)
- Ukočenost ili slabost ruku ili nogu
- Bol u nogama u kada hodate (klaudikacija)
- Visok krvni pritisak ili znake otkazivanja bubrega
Uzroci i faktori rizika od ateroskleroze
Tačni uzroci ateroskleroze nisu poznati.
Postoje dokazi da bi to moglo biti uzrokovano oštećenjem unutrašnje obloge vaših arterija (poznatog kao endotelijum), gde se tipično nakuplja plak.
Ovu štetu mogu prouzrokovati sledeći faktori:
- Pušenje i druga upotreba duvana
- Visok nivo masti ili holesterola u krvi
- Visok krvni pritisak (hipertenzija)
- Povišeni šećer u krvi
- Upala od artritisa, lupusa, infekcije ili drugih bolesti
Faktori rizika za aterosklerozu uključuju sledeća zdravstvena stanja:
- Visok nivo LDL („lošeg“) holesterola
- Nizak nivo HDL („dobrog“) holesterola
- Visok krvni pritisak
- Upotreba duvana
- Dijabetes ili predijabetes
- Prekomerna težina ili gojaznost
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Nezdrava ishrana
- Porodična istorija bolesti srca
- Starost
Kod muškaraca rizik od ateroskleroze raste nakon 45. godine. Kod žena se rizik povećava nakon 55. godine.
Rizik od ateroskleroze je veći ako su vašem ocu ili bratu dijagnostikovane bolesti srca pre 55. godine ili ako su vašoj majci ili sestri dijagnostikovane srčane bolesti pre 65. godine.
Pored toga, nedavna istraživanja sugerišu da visoki nivoi proteina koji se naziva C-reaktivni protein (CRP) u vašoj krvi mogu povećati rizik od ateroskleroze. CRP je marker upale u vašem telu.
Kako se dijagnostikuje ateroskleroza?
Da bi dijagnostikovao aterosklerozu, lekar će razmotriti vaše simptome i istoriju bolesti. Moguće je da će i fizički pregled biti potreban. Uobičajeni testovi koji pomažu u dijagnozi ateroskleroze uključuju:
- Testove krvi. Vaš lekar može da proveri nivo holesterola i triglicerida u krvi. Kao i glukozu u krvi (šećer) ako sumnja na dijabetes ili prediabetes.
- Merenje krvnog pritiska Dopplerom. Vaš lekar može da vam meri krvni pritisak ( na rukama ili nogama). To može pomoći u merenju krvotoka i otkrivanju problema. Za ovo se može koristiti specijalni ultrazvučni uređaj (Doppler ultrazvuk).
- Koronarni angiogram. Ovaj test uključuje umetanje duge, uske cevi (katetera) kroz arteriju i širenje do vašeg srca. Zatim ubrizgavanje boje koja je vidljiva na rendgenskim snimcima kako bi se otkrile blokade u vašim koronarnim arterijama.
- Elektrokardiogram (EKG). Ovaj test meri električnu aktivnost vašeg srca i može otkriti poremećaj srčanog ritma ili prethodni srčani udar.
Prognoza ateroskleroze
Ateroskleroza je ozbiljno zdravstveno stanje koje može dovesti do velikih problema poput srčane insuficijencije, srčanog udara ili moždanog udara. Ali razvija se različitim tempom. Tako da je vrlo individualno da li ćete imati probleme uzrokovane ovom bolešću.
Ako vaša ateroskleroza napreduje vrlo sporo, tokom decenija i ostane blaga, možda nikada nećete razviti simptome ili zdravstvene probleme.
Ali ako vaša ateroskleroza brže napreduje i postane umerena ili teška, možda ćete doživeti onesposobljavajuće komplikacije ili prevremenu smrt.
Koliko brzo se vaša ateroskleroza razvija ili napreduje, zavisi od nekoliko faktora rizika, uključujući mnoge koji se odnose na vaš životni stil.
Trajanje ateroskleroze
Koliko je vremena potrebno da se ateroskleroza razvije, razlikuje se od osobe do osobe.
Kod nekih ljudi se ateroskleroza brzo razvija u tridesetim godinama. Kod drugih se ne razvija u značajnom stepenu sve dok ljudi ne pređu pedeset ili šezdeset godina ili više.
Jednom kada imate aterosklerozu, ona se vremenom pogoršava. To možete izbeći promenom faktora rizika koji tome doprinose.
Možda ćete uspeti da zaustavite ili poništite aterosklerozu lečenjem lekovima, vežbanjem, gubitkom kilograma, zdravom ishranom i drugim merama životnog stila.
