Bipolarni poremećaj (nekada poznat i pod nazivom manično-depresivna bolest ili manična depresija) je doživotni poremećaj raspoloženja i mentalnog zdravlja koji uzrokuje intenzivne promene raspoloženja, nivoa energije, obrazaca razmišljanja i ponašanja.
Ove epizode umeju da potraju satima, danima, nedeljama ili čak mesecima i ometaju sposobnost pojedinca da obavlja svakodnevne zadatke.
Pregled sadržaja:
- Koja je glavna karakteristika bipolarnog poremećaja?
- Koje su vrste bipolarnog poremećaja?
- Znaci i simptomi bipolarnog poremećaja
- Koji su uzroci i faktori rizika za bipolarni poremećaj?
- Kako se dijagnostikuje bipolarni poremećaj?
- Bipolarni poremećaj i mogućnosti lečenja
- Koliko dugo traje bipolarni poremećaj?
- Kako može da se živi sa bipolarnim poremećajem?
- Odnos između bipolarnog poremećaja i seksualnog nagona
- Bipolarni poremećaj i potencijalne komplikacije
- Istraživanje i statistika: Ko ima bipolarni poremećaj?
- Koja je razlika između bipolarnog poremećaja i manične depresije?
Koja je glavna karakteristika bipolarnog poremećaja?
Ukoliko imate bipolarni poremećaj možete doživeti periode izuzetno povišenog ili razdražljivog raspoloženja (manične epizode), kao i periode depresije.
Ovo stanje, čija je glavna karakteristika ekstremni uspon i pad raspoloženja, se odražava ne milione ljudi širom sveta.
Ove promene raspoloženja su daleko drastičnije od uobičajenih promena raspoloženja koje svi mi povremeno imamo. One mogu da podrazumevaju i ozbiljnije promene u razmišljanju i ponašanju i ponekada utiču na sposobnost svakodnevnog funkcionisanja pojedinca.
Koje su vrste bipolarnog poremećaja?
U nastavku teksta ćemo malo opširnije da govorimo o varijacijama (tipovima) bipolarnog poremećaja.
Postoji četiri tipa bipolarnog poremećaja i to su:
Bipolarni I
Ovaj oblik bipolarnog poremećaja je najteži. Ljudi sa bipolarnim poremećajem I su imali jednu ili više epizoda manije. Većina ljudi koji imaju bipolarni poremećaj I, imaće epizode i manije i depresije, ali epizoda depresije nije neophodna za dijagnozu.
Ukoliko imate depresivne epizode, onda one uglavnom traju minimalno dve nedelje. Da biste dobili dijagnozu bipolarnog I, vaše manične epizode moraju da potraju najmanje nedelju dana ili da su toliko teške, da vam je neophodna hospitalizacija.
Ljudi sa bipolarnim I takođe mogu doživeti i miks ovih stanja (naizmenične epizode i maničnih i depresivnih simptoma).
Manične epizode kod ljudi sa bipolarnim poremećajem su često ekstremne.
Bipolarni II
Ova vrsta bipolarnog poremećaja obično se dijagnostikuje nakon što osoba doživi minimalno jednu ozbiljnu depresivnu epizodu i jednu hipomaničnu epizodu.
Međutim, te epizode nikada nisu intenzivne kao kada imate bipolarni poremećaj I.
Moramo da naglasimo da je bipolarni II zasebno stanje, a ne blaži oblik bipolarnog I.
Bipolarni poremećaj II je često više iscrpljujuć od bipolarnog poremećaja I, a razlog je što je hronična depresija češća kod bipolarnog poremećaja II.
Ciklotimija
Ovo je blaži oblik bipolarnog poremećaja. Ljudi sa ciklotimijskim poremećajem imaju hronično nestabilno stanje raspoloženja.
Oni doživljavaju hipomaniju i blaži oblik depresije najmanje dve godine. Ljudi sa ciklotimijom mogu imati kraće periode normalnog raspoloženja, ali ti periodi najčešće traju manje od osam nedelja.
Drugi specifični ili nespecifični bipolarni poremećaji
Kada osoba ne ispunjava kriterijume za bilo koju drugu vrstu bipolarnog poremećaja (o kojima smo govorili), ali i dalje doživljava periode značajnog, abnormalnog povišenog raspoloženja, koristi se ova dijagnoza.
Znaci i simptomi bipolarnog poremećaja
Kao što smo već naveli, postoje različite vrste bipolarnog poremećaja, koje se razlikuju po svojim simptomima i težini. Lekar će dijagnostikovati stanje na osnovu dužine trajanja, učestalosti i obrasca ponašanja prilikom epizoda manije i depresije.
Bipolarni poremećaj I je obeležen manifestacijom od najmanje jedne manične epizode. Velika većina ljudi sa bipolarnom I takođe ima i značajne depresivne epizode.
Bipolarni poremećaj II karakteriše ozbiljna depresivna epizoda, kao i epizoda hipomanije (koja je manje ozbiljna od manije) i događa se između perioda stabilnog raspoloženja.
Kod ciklotimije, koja je blaži oblik bipolarnog poremećaja, manje teške hipomanične i depresivne epizode se smenjuju na najmanje dve godine.
Simptomi manične epizode
Manična epizoda je karakteristična za bipolarni poremećaj i traje najmanje nedelju dana. Manifestuje se kao abnormalno i razdražljivo raspoloženje, gde pojedinac sa ovim stanjem ima povećnu aktivnost i energiju.
Znaci i simptomi manične epizode su:
- Preterana sreća, radost i uzbuđenje
- Iznenadne i ozbiljne promene raspoloženja, kao što je prelazak od radosti u ljutnju, pa čak i neprijateljstvo
- Nemir
- Brz govor i lutanje misli
- Značajno povećana energija i manja potreba za spavanjem
- Povećana impulsivnost i loše rasuđivanje
- Pravljenje velikih i nedostižnih planova
- Bezobzirno i rizično ponašanje, koje može da uključuje zloupotrebu droge, alkohola,kao i nebezbedni ili nezaštićeni seks
- Osećaj da se vrlo važni, talentovani ili moćni
- Psihoza – doživljavanje halucinacija (u najtežim maničnim epizodama).
Simptomi hipomanije
Simptomi hipomanije su slični, ali nisu u toj meri intenzivni ili onesposobljavajući. Traju najmanje četiri dana.
Ljudi koji imaju bipolarni poremećaj i dožive hipomaniju, često mogu dobro da funkcionišu u društvenim situacijama ili na poslu.
Možda se nećete osećati kao da nešto nije u redu tokom hipomanične epizode. Međutim članovi vaše porodice i prijatelji mogu da primete promene raspoloženja i nivoa aktivnosti. Nakon hipomanije, često sledi teža depresija.
Znaci i simptomi depresivnih epizoda
Bipolarni poremećaj karakterišu česte depresije.
Simptomi depresivnih epizoda kod bipolarnog poremećaja su isti kao i kod ozbiljne depresije.
Tu spadaju:
- Velika tuga
- Mali nivo energije i umor
- Nedostatak motivacije
- Osećaj beznađa ili bezvrednosti
- Gubitak uživanja u stvarima koje su vam nekada bile drage
- Poteškoće sa koncentracijom i u donošenju odluka
- Nekontrolisani plač
- Razdražljivost
- Povećana potreba za snom
- Nesanica ili prekomerno spavanje
- Promena apetita, što dovodi do gubitka ili povećanja težine
- Misli o smrti ili samoubistvu (suicidalne ideje)
Ukoliko imate samoubilačke misli, važno je da odmah potražite pomoć.
Simptomi bipolarnog poremećaja kod dece i tinejdžera
Kod dece i tinejdžera, simptome bipolarnog poremećaja može biti naročito teško razlikovati od normalnih promena raspoloženja i ponašanja.
Deca i tinejdžeri koji imaju maničnu epizodu: znaju da budu razdražljivi, imaju problema sa spavanjem, koncentracijom, konzumacijom alkohola, uzimanjem droge…
Oni sa depresivnim epizodama: se žale na bolove u stomaku i glavobolju, imaju probleme sa ishranom, manjak energije i interesovanja za aktivnosti koje generalno vole, često razmišljaju o smrti i samoubistvu…
Obratite se lekaru, ukoliko vaše dete ima ozbiljnije promene raspoloženja ili je drastično promenilo svoje ponašanje.
Koji su uzroci i faktori rizika za bipolarni poremećaj?
Naučnici još nisu sigurni šta tačno uzrokuje bipolarni poremećaj.
Oni veruju da postoji jaka genetska komponenta. Bipolarni poremećaj je jedan od najnaslednijih psiholoških problema. Više od dve trećine ljudi sa bipolarnim poremećajem ima najmanje jednog bliskog rođaka koji već ima ovo stanje. Međutim, samo zato što imate rođaka sa bipolarnim poremećajem, to naravno ne znači nužno da ćete i vi da imate bipolarni poremećaj.
Drugi faktori za koje naučnici smatraju da mogu da uzrokuju bipolarni poremećaj su:
- Promene u vašem mozgu. Naučnici su identifikovali male razlike u prosečnoj veličini ili aktivaciji nekih moždanih struktura kod ljudi sa bipolarnim poremećajem. Međutim, skeniranje mozga ne može da dijagnostikuje bipolarni poremećaj.
- Faktori životne sredine. Stresni događaj, kao što je smrt voljene osobe, ozbiljna bolest, gubitak posla, razvod ili finansijski problemi mogu izazvati maničnu ili depresivnu epizodu.
Zbog toga, stres i trauma takođe mogu da igraju značajnu ulogu u razvoju bipolarnog poremećaja.
Veruje se da su ljudi sa istorijom drugih poremećaja mentalnog zdravlja, gde spadaju: anksioznost, poremećaj hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje i posttraumatski stresni poremećaj – u povećanom riziku od razvoja bipolarnog poremećaja.
Brojne situacije takođe mogu biti pokretači.
Promene u:
- načinu spavanja
- svađe sa saradnicima ili voljenima
- doživljavanje velikog stresa ili traumatični događaji
- zloupotreba alkohola ili droge
- određeni lekovi
- hormonalne promene trudnoće
Sve to vas može dovesti u veći rizik od manične ili depresivne epizode.
Kako se dijagnostikuje bipolarni poremećaj?
Ne postoji jedinstveni test za bipolarni poremećaj, ali analiza krvne slike i snimanje mozga mogu da se koriste, da bi se isključile druge bolesti. Simptomi mogu nalikovati simptomima kod drugih poremećaja, što lekarim predstavlja izazov za pravilno dijagnostikovanje ovog stanja.
Da bi se dijagnostikovao bipolarni poremećaj, lekar može da koristi mnoge alate, uključujući:
- Fizički pregled
- Pregled medicinske istorije, koja će uključivati pitanja o vašim simptomima, iskustvima i porodičnoj istoriji bolesti
- Medicinske testove, kao što je: analiza krvne slike – da bi se isključila druga stanja koja mogu izazvati vaše simptome
- Procenu mentalnog zdravlja. Lekar će obaviti procenu ili vas može uputiti specijalisti za mentalno zdravlje, kao što je psiholog ili psihijatar
Da bi vam bio dijagnostikovan bipolarni poremećaj, morate imati najmanje jednu epizodu manije ili hipomanije.
Da bi se utvrdilo koju vrstu bipolarnog poremećaja imate, vaš lekar za mentalno zdravlje procenjuje simptome i to koliko oni utiču na vaš život tokom manifestacije najtežih epizoda.
Važno je da potražite hitnu medicinsku pomoć, ako se bojite da biste mogli da se povredite ili pokušate samoubistvo.
Ponekada može da bude teško da se prepozna u kojoj meri promene raspoloženja utiču na kvalitet vašeg života. Lekari primećuju da neki ljudi sa maničnim simptomima mogu da uživaju u euforičnim osećanjima i da imaju visoku produktivnost.
Ishod toga je uglavnom emocionalni krah, često sa finansijskim, pravnim ili međuljudskim posledicama.
Bipolarni poremećaj neće nestati sam od sebe, ali pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje simptome može da stavi pod kontrolu.
Bipolarni poremećaj i mogućnosti lečenja
Lečenje može pomoći mnogim ljudima, uključujući i one sa najtežim oblicima bipolarnog poremećaja.
Efikasan plan lečenja obično obuhvata kombinaciju sledećih terapija, u koje spadaju:
- lekovi
- psihoterapija
- druge terapije, kao što je elektrokonvulzivna terapija (ECT) u slučajevima gde pacijenti slabo reaguju na lekove ili gde je neophodna brza kontrola simptoma
- određene promena u načinu života (vežbanje, meditacija, joga)
Lekovi
Stabilizatori raspoloženja, antipsihotici, antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti su najčešće vrste lekova koji se prepisuju za bipolarni poremećaj, ponekad u kombinaciji jedni sa drugima.
Ovi lekovi mogu imati različite neželjene efekte, a pronalaženje prave terapije ume da bude izazovno i zna da potraje. Važno je da ne prestanete sa terapijom, bez prethodne konsultacije sa lekarom, čak i ako se osećate bolje.
U slučajevima kada terapija lekovima nije dovoljno efikasna, mogu da se preporuče i terapije stimulacije mozga, poput elektrokonvulzivne terapije ili transkranijalne magnetne stimulacije.
Dodatne terapije za bipolarni poremećaj
U kombinaciji sa lekovima, lekar će gotovo uvek da preporuči i neki oblik psihoterapije ili savetovanja. Uobičajena opcija je kognitivna bihejvioralna terapija, u kojoj će vam psihijatar ili psiholog pomoći da prepoznate pokretače epizoda. I radiće zajedno sa vama na razvoju strategija ponašanja za upravljanje vašim stanjem.
Verovatno će morati da se preduzmu i određene promene u načinu života, kao što su ostavljanje droge i alkohola (ako je to jedan od uzroka ovog stanja), izbegavanje određene hrane i redovna fizička aktivnost.
Koliko dugo traje bipolarni poremećaj?
Iako se simptomi mogu povremeno pojačati, a zatim povući, bipolarni poremećaj je doživotno stanje koje praktično nikada ne prolazi samo od sebe.
Međutim, lečenje svakako može mnogo da doprinese poboljšanju stanja kod pacijenta.
Kako može da se živi sa bipolarnim poremećajem?
Uzimanje lekova i redovan odlazak na kontrole kod lekara ili terapeuta je ključno kod ove bolesti.
Ciklusi spavanja i buđenja su jako važni, zatim vežbanje, izbegavanje alkohola, praktikovanje meditacije…
Odnos između bipolarnog poremećaja i seksualnog nagona
Tokom maničnih epizoda, ljudi sa bipolarnim poremećajem mogu da imaju impulsivno ponašanje.
Kod nekih ljudi se ovakva vrsta ponašanja odražava preteranom i pojačanom seksualnom željom, što dovodi do rizičnih seksualnih situacija sa potencijalno štetnim posledicama. Kako fizičkim tako i emocionalnim.
Poznato je da je hiperseksualnost ili povećano interesovanje za seks jedan od simptoma kod bipolarnog poremećaja.
Bipolarni poremećaj i potencijalne komplikacije
Bipolarni poremećaj može da poveća rizik za nastanak drugih bolesti.
Tu spadaju:
- bolesti štitne žlezde
- migrena
- bolesti srca
- dijabetes
- gojaznost
Takođe, mogu da se jave:
- anksiozni poremećaj
- posttraumatski stresni poremećaj
- poremećaj pažnje
- poremećaji zloupotrebe droge ili alkohola
Istraživanje i statistika: Ko ima bipolarni poremećaj?
Američki “Nacionalni institut za mentalno zdravlje” (NIMH) procenjuje da je 2,8 odsto odraslih Amerikanaca imalo bipolarni poremećaj u poslednjih godinu dana. Prosečna starost kada se bipolarni poremećaj dijagnostikuje kod pacijenata je 25 godina, mada se može javiti i kod tinejdžera, a retko kod dece.
Koja je razlika između bipolarnog poremećaja i manične depresije?
“Manična depresija“ je termin koji se koristi za opisivanje poremećaja mentalnog zdravlja sa sličnim simptomima kao i kod bipolarnog poremećaja.
U stvari, bipolarni poremećaj bio je zvanično poznat kao manična depresija sve do 1980-ih, kada su stručnjaci za mentalno zdravlje odlučili da promene naziv ove bolesti.
