Bol u vratu – Jedan od najčešćih zdravstvenih problema koji može da ima mnogo uzroka

Bol u vratu je uobičajena pojava koja može biti uzrokovana raznim zdravstvenim stanjima. Varira od blagog do teškog (što može da ukazuje na ozbiljan osnovni problem).

Vaš vrat i gornji deo leđa (vratna kičma) sastoje se od sedam pršljenova koji podržavaju vašu glavu. Ove kosti su odvojene kičmenim diskovima, a ojačane su mrežom mišića i ligamenata (vezivno tkivo). Problem sa bilo kojom od ovih struktura ili sa nervima u ili blizu vašeg vrata, može izazvati bol u vratu.

Blagi do umereni bol u predelu vrata se obično leči kod kuće i prolazi u roku od nekoliko nedelja. Veoma je važno da odmah potražite medicinsku pomoć ako iznenada osetite jak bol u vratu usled povrede (na primer nakon saobraćajne nesreće ili pada). Takođe bi trebalo da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom ako, pored bola u vratu, osećate i utrnulost ili gubitak snage u rukama ili šakama ili bol koji se spušta niz ruku.

Bol u vratu simptomi

Bol u vratu može se karakterisati sledećim simptomima:

• Stalni bol
• Probadajući bol
• Pečenje ili peckanje
• Nežnost ili osetljivost na blagi pritisak
• Bol koji se pogoršava kada držite glavu na jednom mestu neko vreme
• Stezanje mišića ili grčevi

Bol u vratu može biti aksijalan (ograničen uglavnom na vrat) ili radikularni (proširuje se na područja kao što su ramena ili ruke). Može biti praćen glavoboljom, utrnulošću ili peckanjem u jednoj ili obe ruke.

Takođe može biti akutni (koji traje nekoliko dana do nedelja) ili hroničan (koji traje duže od tri meseca do nekoliko godina).

Uzroci i faktori rizika za bolove u vratu

Bol u vratu može biti uzrokovan raznim zdravstvenim stanjima.

Neka od njih su:

• Napregnuti mišići
• Artritis
• Diskus hernija, degeneracija diska
• Stegnuti nervi
• Kompresija nerva
• Trauma ili povreda
• Izrasline, uključujući tumore i ciste (u retkim slučajevima)

Poznato je da sledeći faktori povećavaju rizik od razvoja bolova u vratu:

• Stariji uzrast
• Mentalni stres
• Teška fizička aktivnost
• Prekomerna težina ili gojaznost
• Ako ste žena
• Vožnja ili putovanje na velike udaljenosti
• Dugi rad za računarom
• Često savijanje vrata (na primer dok gledate u telefon ili tablet)
• Nošenje teških torbi i rančeva
• Loš položaj tokom spavanja
• Pušenje

Kako se dijagnostikuje bol u vratu?

Lekar će dijagnostikovati vaše stanje na osnovu lične medicinske istorije i fizičkog pregleda. Tokom ovog pregleda, lekar će proveriti osetljivost, ukočenost i slabost u vašem vratu.

Lekar će takođe pitati o vašim redovnim aktivnostima, kao i o svim ranijim povredama koje su možda doprinele problemu, kao što je diskus hernija.

U nekim slučajevima, vaš lekar može odlučiti da su potrebni testovi snimanja vrata.

To su najčešće:

• Rendgen. Radiografija je bezbolna i neinvazivna dijagnostička metoda koja se zasniva na primeni X zraka za snimanje različitih delova tela i organa. Ovaj test može otkriti degenerativne promene koje mogu da vrše pritisak na nerve.
• Kompjuterizovana tomografija (CT).  Kompjuterizovana tomografija (naziva se još i aksijalna tomografija) je savremena metoda ispitivanja, koja se zasniva na nekim starim metodama (upotreba X zraka, tehnika tomografskog snimanja) i nekim savremenim tehničkim dostignućima (upotreba računara).

Ovaj test kombinuje rendgenske snimke da bi se napravio detaljan poprečni presek struktura na vašem vratu.

• Magnetna rezonanca. Nezamenjiva je u dijagnostici bolesti mozga, kičmenog stuba, krvnih sudova glave i vrata i kičmene moždine.Magnetno polje i radio talasi stvaraju detaljne slike delova vašeg tela.

Ostali testovi koji mogu pomoći u dijagnozi uključuju:

• Studiju nervne provodljivosti. Ova procedura meri nervne impulse kada se primeni mala količina električne struje, kako bi se otkrili oštećeni nervi.
• Elektromiografija (EMG). Ovaj test uključuje umetanje iglene elektrode u mišiće kako bi se izmerila njihova električna aktivnost. Tako se otkrivaju oštećenja nerava koje vode do mišića.
• Testovi krvi. Određeni markeri upale ili infekcije mogu pomoći u identifikaciji stanja koja doprinose bolu u vratu.

Prognoza za lečenje bola u vratu

Koliko je jak bol u vratu, koliko dugo traje i koliko je verovatno da će se sam povući zavisiće od osnovnog stanja koje uzrokuje vaš bol.

Ako je vaš bol u vratu zbog napregnutog mišića, najverovatnije će reagovati na lekove i masti koje možete da kupite u apoteci (bez lekarskog recepta) i vremenom će se poboljšati.

Ali ozbiljnija stanja mogu zahtevati kontinuirano lečenje, procedure i možda operaciju da bi se videlo značajno poboljšanje.

Trajanje bolova u vratu

Bol u vratu može biti akutni (koji traje nekoliko dana do nedelja) ili hroničan (koji traje 12 nedelja ili duže). Koliko dugo će vaš bol trajati zavisiće od osnovnog uzroka i njegove težine.

Ako bol u vratu traje duže od nekoliko dana ili se pogorša, ili ako ometa vaš svakodnevni život, dobra je ideja da se obratite lekaru.

Lekovi za bol u vratu

Uobičajeni OTC lekovi koji pomažu u ublažavanju bolova u vratu uključuju acetaminofen i nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID), kao što su aspirin ili ibuprofen.

Ako OTC opcije lekova nisu dovoljno jake za vaš bol, lekar može razmisliti o prepisivanju ili primeni sledećih lekova:

• Relaksanti mišića
• Triciklični antidepresivi
• Injekcije steroida

Alternativne terapije za bol u vratu

Ako je vaš bol u vratu uzrokovan artritisom ili srodnim stanjem zglobova, moguće je da će uzimanje dodatka kurkume (kurkumina) pomoći. U stvari, neke studije su pokazale da suplementi kurkume mogu biti slični po efikasnosti određenim NSAID lekovima za ovu svrhu.

Druge alternativne terapije koje mogu pomoći kod bolova u vratu su:

• Akupunktura
• Kiropraktička nega
• Masaža

Prevencija za bolove u vratu

Ne mogu se sprečiti svi bolovi u vratu, ali održavanje dobrog držanja (držanje ramena ravno preko kukova i ušiju tačno iznad ramena) može pomoći u smanjenju šansi za razvoj bolova u vratu.

Druge jednostavne modifikacije takođe mogu pomoći:

• Ako radite za stolom, uredite tako da monitor računara bude u visini očiju, a kolena nešto niža od kukova kada sedite.
• Izbegavajte da nosite teške torbe preko ramena.
• Spavajte tako da vam glava i vrat budu u ravni sa ostatkom tela. Preporučuje se da pokušate da spavate na leđima sa podignutim butinama na jastucima kako biste izravnali mišiće kičme.

Moguće komplikacije kod bola u vratu

Bolovi u vratu mogu da otežaju obavljanje svakodnevnih zadataka, od vožnje automobila do kucanja na računaru ili kuvanja u kuhinji.

Iako je malo verovatno da će većina oblika bolova u vratu dovesti do dugotrajnog oštećenja, dobra je ideja da se obratite svom lekaru ako imate bol koji traje duže od nekoliko dana ili se vremenom pogoršava. Vaš lekar može da se uveri da nemate ozbiljno osnovno stanje koje zahteva lečenje.

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima bolove u vratu?

Smatra se da ovaj problem pogađa jednu od tri osobe najmanje jednom godišnje, što ga čini veoma čestim problemom.

Druge procene, međutim, pokazuju da je bol u vratu nešto ređi. Studija objavljena u martu 2020. u časopisu „BMJ“ otkrila je da je bol u vratu zahvatio 3,6 odsto ljudi širom sveta u 2017. To je broj koji se nije značajno promenio od 1990. Norveška je imala najveću stopu bolova u vratu na svetu, sa prevalencijom od 6,2 odsto.

Druga studija, objavljena u maju 2017. u „Brazilian Journal of Physical Therapy“ posmatrala je uzorak odraslih od 20 i više godina iz opšte populacije. Utvrđeno je da je 20,3 procenta učesnika prijavilo bolove u vratu. Ostali faktori povezani sa povećanim rizikom od bolova u vratu su niži prihodi i nivo obrazovanja, sedenje ili naginjanje dok radite.

Povezana stanja sa bolom u vratu

Bol u vratu je uobičajen oblik hroničnog bola. Drugi uobičajeni oblici bola uključuju:

• Bol u leđima
• Bol u ruci
• Bol u stomaku
• Bol u nogama
• Degenerativna stanja koja izazivaju bol u vratu uključuju kičmenu stenozu i osteoartritis.

• Bol u stomaku: Šta ga izaziva i kako se leči
• Lek za bol u vratu – Šta je najbolje da preduzmete ako imate ovaj problem?
• Bol u leđima
• Bolovi u nogama
• Cialis