Diskus hernija nastaje kada se međupršljenski disk (koji se nalazi između dva pršljena) pomeri. To uzrokuje pritisk na živac ili kičmenu moždinu. Može se javiti usled degenerativnih promena, a ređe nakon trauma. Ova promena dovodi do stvaranja “izbočenja, džepa”. U zavisnosti od mesta gde se ta promena dogodila, vrši pritisak na okolno tkivo i to uzrokuje bol u leđima i kičmenom stubu.
Pregled sadržaja:
Osnove anatomije kičme
Da bi bolje razumeli šta je diskus hernija, važno je da znamo osnovnu anatomiju kičmenog stuba. Vaš kičmeni stub se sastoji od niza kostiju (pršljenova) koje su naslagane jedna na drugu. Ima ukupno 24 pršljena (pokretna), a diskusi su smešteni između njih.
Kičma se sastoji od:
- 7 pršljenova u vratnom (cervikalnom) delu – „vertebrae cervicales“
- 12 u grudnom (torakalnom) – „vertebrae thoracales“
- 5 u slabinskom (lumbalnom)
- zatim slede sakralna kost (krsna) i trtična kost (kokcigealna).
Ove kosti su obložene diskovima. Diskovi štite kosti tako što apsorbuju udarce usled svakodnevnih aktivnosti poput: hodanja, podizanja i uvrtanja.
Svaki disk ima dva dela: mekani, želatinasti unutrašnji deo i čvrsti spoljni prsten. Povreda ili slabost mogu prouzrokovati da unutrašnji deo diska viri kroz spoljašnji prsten.
Ovo je poznato kao hernirani ili prolapsirani disk i uzrokuje bol i nelagodnost. Diskus hernija je upravo prolaps diska. Ako skliznuti disk pritisne jedan od vaših kičmenih nerava, takođe možete osetiti utrnulost i bol duž zahvaćenog nerva. U teškim slučajevima, možda će vam biti potrebna operacija za uklanjanje ili popravku iskliznulog diska.
Diskus hernija simptomi
Diskus hernija se može desiti na bilo kom delu kičme, od vrata do donjeg dela leđa. Donji deo leđa (lumbalni deo) je jedno od najčešćih područja za klizanje diskova. Vaš kičmeni stub je složena mreža nerava i krvnih sudova. Iskliznuti disk može da izvrši dodatni pritisak na nerve i mišiće oko njega.
Simptomi diskus hernije su:
- bol i utrnulost, najčešće na jednoj strani tela
- bol koji se proteže na vaše ruke ili noge
- bol koji se pogoršava noću ili sa određenim pokretima
- bol koji se pogoršava nakon stajanja ili sedenja
- bol pri hodanju na kratkim udaljenostima
- neobjašnjiva slabost mišića
- bol ili peckanje u zahvaćenom području
- bol u vratu i leđima
- glavobolja
- vrtoglavica
- problemi sa potencijom
Vrste bola mogu se razlikovati od osobe do osobe. Obratite se svom lekaru ako vaš bol rezultira utrnutošću ili peckanjem koji utiče na vašu sposobnost da kontrolišete svoje mišiće.
Šta uzrokuje prolaps diska?
Diskus je neobične građe, sastoji se iz unutrašnjeg mekanog dela ( nucleus pulposusa) i spoljašnjeg fibroznog prstena (anulus fibrosusa). Diskus ima svoj veliki unutrašnji pritisak koji je sposoban da se suprotstavi pritiscima okoline. Oni predstavljaju elastične nosače tela.
Diskus hernija nastaje usled prolapsa mekanog jezgra diska kroz oštećenu ovojnicu (kapsulu). Mekano jezgro koje je izašlo van svog
fiziološkog položaja može mehanički ugroziti okolno tkivo.
Do klizanja diska dolazi kada spoljni prsten postane slab ili pocepan i dozvoli unutrašnjem delu da isklizne. Ovo se može desiti sa godinama. Određeni pokreti takođe mogu uzrokovati klizanje diska. Disk može da isklizne sa svog mesta dok se uvijate ili okrećete da biste podigli predmet. Podizanje veoma velikog, teškog predmeta može dovesti do velikog opterećenja donjeg dela leđa, što dovodi do klizanja diska.
Ako imate veoma zahtevan fizički posao koji traži mnogo podizanja, možda ćete biti izloženi povećanom riziku.
Pojedinci sa prekomernom težinom su takođe pod povećanim rizikom od klizanja diska jer njihovi diskovi moraju da izdrže dodatnu težinu. Slabi mišići i sedentarni način života takođe mogu doprineti da se pojavi diskus hernija.
Kako starite, veća je verovatnoća da ćete doživeti iskliznuće diska. To je zato što vaši diskovi počinju da gube deo svog zaštitnog sadržaja vode kako starite. Oni gube visoki sadžaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, smanjuje se elastičnost. Kao rezultat toga, mogu lakše da skliznu sa svog mesta.
Ovaj problem je češći su kod muškaraca nego kod žena.
Kako se dijagnostikuje diskus hernija?
Vaš lekar će prvo obaviti fizički pregled. On će tražiti izvor vašeg bola i nelagode. Ovo će uključivati proveru vaše nervne funkcije i snage mišića i da li osećate bol kada se krećete ili dodirujete zahvaćeno područje.
Lekar će vas takođe pitati o vašoj medicinskoj istoriji i simptomima. Zanimaće ga kada ste prvi put osetili simptome i koje aktivnosti izazivaju pogoršanje vašeg bola.
Testovi snimanja mogu pomoći lekaru da vidi kosti i mišiće vaše kičme i identifikuje sva oštećena područja.
Vaš lekar može da kombinuje sve ove informacije kako bi utvrdio šta uzrokuje vaš bol, slabost ili nelagodnost.
Koje su komplikacije diskus hernije?
Skliznuti disk može dovesti do trajnog oštećenja nerva. U veoma retkim slučajevima, disk može da prekine nervne impulse u lumbalnom delu leđa i nogama. Ako se to dogodi, možete izgubiti kontrolu nad crevima ili bešikom.
Diskus hernija može da uzrokuje još jednu dugotrajnu komplikaciju. Ona je vezana za problem sa sedenjem. U ovom slučaju, skliznuti disk pritiska nerve i uzrokuje gubitak osećaja u unutrašnjoj strani butina, zadnjem delu nogu i oko rektuma.
Iako se simptomi prolapsa diska mogu poboljšati, oni se takođe mogu i pogoršati. Ako ne možete da obavljate aktivnosti koje ste nekada mogli, vreme je da posetite svog lekara.
Diskus hernija i mogućnosti lečenja
Tretmani za diskus herniju kreću se od konzervativnih do hirurških. Ovo obično zavisi od nivoa nelagodnosti koji osećate i koliko je disk skliznuo sa svog mesta.
Većina ljudi može ublažiti bol koristeći programe vežbanja koji istežu i jačaju leđa i okolne mišiće. Fizioterapeut će preporučiti vežbe koje jačaju vaša leđa dok istovremeno smanjuju bol.
Uzimanje lekova protiv bolova i izbegavanje podizanja teških predmeta i bolnih položaja takođe može pomoći.
Iako je možda primamljivo da se uzdržite od svake fizičke aktivnosti dok osećate bol ili nelagodnost zbog klizanja diska, to može dovesti do slabosti mišića i ukočenosti zglobova. Umesto toga, pokušajte da ostanete što aktivniji kroz istezanje ili aktivnosti sa malim uticajem kao što je hodanje.
Ako bol ne popušta, lekar može da vam prepiše jače lekove.
Tu spadaju:
- relaksanti mišića za ublažavanje mišićnih grčeva
- jači lekovi za ublažavanje bolova
- lekovi protiv bolova u nervima kao što su gabapentin ili duloksetin
Lekar može da preporuči operaciju ako se vaši simptomi ne povuku za šest nedelja ili ako vaš disk utiče na funkciju mišića. Operativno lečenje se sprovodi gotovo odmah jedino kada postoji apsolutna stenoza, odnosno suženje kičmenog kanala.
Hirurg može ukloniti oštećeni ili izbočeni deo diska bez uklanjanja celog diska. Ovo se zove mikrodiskektomija.
U težim slučajevima, vaš lekar može zameniti disk veštačkim ili ukloniti disk i spojiti vaše pršljenove. Ova procedura, zajedno sa laminektomijom i fuzijom kičme, dodaje stabilnost vašem kičmenom stubu.
Da li je moguće sprečiti diskus herniju?
Možda nije moguće sprečiti prolaps diska, ali možete preduzeti korake da smanjite rizik.
Diskus hernija vam možda neće predstavljati zdravstveni problem, ako:
- Koristite bezbedne tehnike podizanja: savijte se i podignite sa kolena, a ne struka
- Održavate zdravu težinu
- Ne sedite predugo. Periodično ustajte i istegnite se
- Radite vežbe za jačanje mišića na: leđima, nogama i stomaku
