Hipotermija je opasno stanje u kome organizam gubi toplotu brže nego što je produkuje. Simptomi kao što su drhtavica, bleda koža i ubrzan rad srca ukazuju na to da je normalna telesna temperatura osobe pala ispod normalne (nastaje na temperaturi koja je niža od 35° C).
Faze hipotermije se kreću od blage do teške. Čak i blagi stadijum zahteva urgentno lečenje. Ukoliko primetite da neko ima hipotermiju, odmah pozovite hitnu pomoć. Dok čekate da stigne pomoć, tretman prve pomoći podrazumeva odvođenje pojedinca na toplo i suvo mesto i skidanje mokre odeće.
Osnovni uzrok hipotermije je produženo izlaganje hladnoći. Uz to, drugi faktori i uslovi mogu povećati rizik. Tu spadaju: starosti i određena zdravstvena stanja, kao što je neuhranjenost.
Nastavite da čitate članak, da biste saznali više o lečenju, simptomima, prevenciji, dijagnozi i uzrocima hipotermije.
Pregled sadržaja:
Šta je hipotermija?
Hipotermija je abnormalno niska telesna temperatura ispod 35°C. Ovo se dešava kada imate nisku telesnu temperature tokom dužeg perioda.
Dok normalni metabolički procesi u telu stvaraju toplotu, zimsko vreme može prouzrokovati da telo gubi više toplote nego što generiše. Kada se to dogodi, temperatura jezgra opada.
Struktura u mozgu koja se zove hipotalamus reguliše telesnu temperaturu. Nalazi pokazuju da kada je neko izložen hladnoći, hipotalamus podiže telesnu temperaturu merama kao što su: povećanje tonusa mišića i drhtavica.
Međutim, ako se izlaganje hladnoći nastavi, ona će na kraju preplaviti telo i drhtavica će prestati. U ovom trenutku, više organa može prestati da funkcioniše, što na kraju dovodi do smrti. Zbog toga je hipotermija izuzetno opasno stanje.
Simptomi hipotermije u fazama
Simptomi kod beba razlikuju se od simptoma kod odraslih. Bebe mogu imati veoma nisku energiju i svetlo crvenu, hladnu kožu.
Kako hipotermija napreduje kroz faze, simptomi postaju ozbiljniji i opasniji.
U nastavku teksta ćemo navesti simptome kod odraslih.
Blaga hipotermija
Simptomi u ovoj fazi su:
- telesna temperatura od 32-35°C
- umor
- drhtavica
- glad
- mučnina
- koža koja je suva i bleđa nego inače
- brzi otkucaji srca
- povećan tonus mišića
- povećan krvni pritisak
- pad pamćenja, rasuđivanja i sposobnosti razmišljanja
- nejasan govor
- gubitak kontrole nad pokretima tela
- učestalo mokrenje
Umerena hipotermija
Tipično, drhtavica prestaje kada telesna temperatura padne na između 30–32°C.
Ostali simptomi umerene hipotermije su:
- telesna temperatura od 28-32°C
- kontinuirani pad sposobnosti razmišljanja
- letargija
- uvećane i manje osetljive zenice
- nizak krvni pritisak
- usporen rad srca
- spora brzina disanja
- paradoksalno svlačenje, ili skidanje odeće
- povećana osetljivost na abnormalne srčane ritmove
Teška hipotermija
Simptomi u ovoj fazi su:
- telesna temperatura koja je manja od 28°C
- kontinuirani pad protoka krvi u mozgu, što dovodi do nereagovanja
- kontinuirani pad krvnog pritiska i otkucaja srca
- povećana osetljivost na abnormalne srčane ritmove
- kongestija u plućima
- proizvodnja vrlo male količine urina
- gubitak refleksa
- na kraju, otkazivanje funkcije srca i pluća
Tretman
Lečenje zavisi od stepena hipotermije, ali prvenstveni cilj je da se osoba zagreje. Uključuje prvu pomoć i kliničko lečenje.
- Prva pomoć
Svako ko ima simptome hipotermije treba da dobije hitnu medicinsku pomoć. Dok pomoć ne stigne, preporučuje se da uradite sledeće:
- premestite individuu na toplo i suvo mesto (ako je moguće) ili je sklonite od nepogoda
- skinite joj mokru odeću
- pokrite individuu ćebetom ili suvim slojevima peškira i odeće (ako su vam pri ruci)
- uspostavite kontakt koža na kožu
- dajte osobi koja ima hipotermiju da popije topli napitak, (isključujući alkohol), ako nije bez svesti
- izbegavajte kretanja ili guranja osobe, jer to može izazvati fatalnu abnormalnost srčanog ritma
Ako neko ima tešku hipotermiju, gotovo je izvesno da je bez svesti. Takođe se može činiti da nema puls ili da ne diše. Ako se to dogodi, pružite prvu pomoć. Ponekad ljudi sa hipotermijom izgledaju kao da su mrtvi.
- Klinički tretman
Hipotermija gotovo uvek zahteva klinički tretman. To može uključivati sledeće opcije lečenja:
- Pasivno spoljno zagrevanje. Ovo podrazumeva skidanje mokre odeće i višeslojno pokrivanje.
- Aktivno spoljno zagrevanje. Ovo uključuje metode kao što su: potapanje u vodu i korišćenje grejne jedinice za prenos toplote. Međutim, uranjanje u vodu predstavlja opasnost od pokretanja kolapsa srca i krvnih sudova.
- Aktivno zagrevanje jezgra. Ovo uključuje ispunjavanje telesnih šupljina toplim, intravenskim tečnostima. Druge opcije uključuju korišćenje zagrevanja koje potiče izvan tela, kao što je hemodijaliza, koja predstavlja filtriranje krvi pomoću mašine koja deluje kao veštački bubreg.
Prevencija
Preporuke za prevenciju od hipotermije su sledeće:
- Proverite vremensku prognozu pre izlaska napolje i obucite se na odgovarajući način.
- Izbegavajte da pijete alkoholna i kofeinska pića, jer povećavaju gubitak toplote.
- Po jakoj zimi nosite više slojeva odeće, uključujući: kapu, šal i rukavice.
- Podesite kućni termostat na 20°C ili više i toplo se oblačite.
- Držite grejače prostora, koji su prihvatljiv izvor toplote u zatvorenom prostoru, dalje od zapaljivih predmeta i obezbedite rad detektora dima i ugljen-monoksida.
- Stavite umotane peškire ispod kućnih vrata da sprečite promaju.
- Proverite starije komšije i uverite se da imaju dovoljno toplote i hrane u svom domu.
- Obucite bebe toplo i ograničite njihovo izlaganje niskim temperaturama.
Zimi se mogu desiti neočekivani događaji koji predstavljaju opasnost od hipotermije, kao što su nestanak struje u kući i nestanak goriva tokom vožnje. Da bi samnjili rizik od ovakvih nepredviđenih događaja, stručnjaci preporučuju da zimske komplete za preživljavanje držite kod kuće i u automobilu.
Određeni lekovi, posebno psihijatrijski lekovi, mogu povećati rizik od hipotermije. Pitajte svog lekara ili farmaceuta da li bi lek koji želite da uzmete mogao povećati rizik od hipotermije.
Kućni kompleti za preživljavanje mogu uključivati:
- dodatnu hranu i vodu
- alternativne izvore grejanja
- aparat za gašenje požara i detektor dima
Kompleti za preživljavanje automobila mogu su najčešće:
- vreće za spavanje i ćebad
- visokokalorična, nekvarljiva hrana
- dodatna odeća (da ostanete suvi)
- flaša sa vodom
- vodootporne šibice
Dijagnostikovanje hipotermije
Hipotermija se generalno lako dijagnostikuje. Kada lekari pregledaju pacjenta, ključni simptomi i znaci koji ukazuju na dijagnozu hipotermije su:
- telesna temperatura ispod 35°C
- drhtavica
- poremećeno mentalno stanje
- promrzline (što je povreda telesnih tkiva koja je rezultat smrzavanja)
Drugi znakovi i simptomi hipotermije uključuju:
- učestalo mokrenje
- ubrzan rad srca, brzo disanje i visok krvni pritisak – kod blage hipotermije
- usporen rad srca, sporo disanje i nizak krvni pritisak – kod umerene hipotermije
- duga pauza u disanju ili koma – kod teške hipotermije
Dijagnostički proces takođe treba da uključi testove za merenje:
- šećera u krvi
- elektrolita, kao što su natrijum i kalijum
- supstance koje pokazuju funkciju bubrega
Lekari mogu zatražiti da se uradi i elektrokardiogram (EKG) za procenu funkcije srca. Oni takođe mogu koristiti testove za snimanje, kao što su rendgenski snimci, da bi procenili efekte moždanog udara ili traume koji su doveli do produženog izlaganja hladnoći.
Pored toga, lekar može da koristi druge laboratorijske testove da otkrije potencijalne komplikacije i osnovne uzroke hipotermije.
Mogući uzroci hipotermije
Izlaganje niskim temperaturama ili padanje u hladnu vodu može izazvati hipotermiju.
Pri tome, temperature ne moraju biti preterano niske da bi se razvila hipotermija. Ako je temperatura vazduha 4,4°C i neko je mokar, može razviti hipotermiju.
Određeni faktori ili uslovi mogu učiniti pojedinca podložnijim hipotermiji.
Tu spadaju:
- Starost
Starost je faktor rizika za hipotermiju. Mala deca i starije osobe imaju najveći rizik od razvoja hipotermije. To je zbog smanjene sposobnosti da regulišu telesnu temperaturu. Ljudi u ovim starosnim grupama moraju se obući prikladno za hladno vreme. Takođe bi trebalo da regulišete klimatizaciju kako biste sprečili hipotermiju kod kuće.
- Mentalne bolesti i neurodegenerativni poremećaji
Mentalne bolesti, kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj, stavljaju vas u veći rizik od hipotermije. Demencija ili gubitak pamćenja koji se često javlja sa poteškoćama u komunikaciji i razumevanju, takođe može povećati rizik od hipotermije. Ljudi sa oštećenim mentalnim rasuđivanjem možda se neće obući prikladno za hladno vreme. Takođe možda ne shvataju da im je hladno i mogu predugo ostati napolju na niskim temperaturama.
- Upotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola
Upotreba alkohola ili droga takođe može uticati na vaš sud o hladnoći. Takođe je veća verovatnoća da ćete izgubiti svest, što se može desiti napolju po opasno hladnom vremenu. Alkohol je posebno nezgodan, jer ostavlja lažan utisak da ste zagrejani. U stvarnosti, to uzrokuje širenje krvnih sudova i gubitak više toplote kože.
Dodatni faktori koji mogu da utiču na hipotermiju su:
- nizak nivo šećera u krvi
- neuhranjenost
- poremećaji kože, kao što su opekotine i psorijaza
- endokrini poremećaji, kao što su hipotireoza i insuficijencija nadbubrežne žlezde (što su stanja koja utiču na organe koji proizvode hormone)
- prošireni krvni sudovi, zbog stanja kao što su povrede kičmene moždine
- sepsa, koja je ekstreman odgovor na infekciju
Koje su komplikacije povezane sa hipotermijom?
Hitna medicinska pomoć je ključna za sprečavanje komplikacija. Što duže čekate, hipotermija će prouzrokovati više komplikacija.
One uključuju:
- promrzline, ili odumiranje tkiva, što je najčešća komplikacija koja se javlja
- prehlada, ili oštećenje nerava i krvnih sudova
- gangrena, ili uništavanje tkiva
- probleme sa stopalima, što je uništavanje nerava i krvnih sudova usled potapanja u vodu
Hipotermija takođe može izazvati smrt.
Hipotermija – rezime
Lekari dijagnostikuju hipotermiju ako telesna temperatura osobe padne ispod 35°C. Drhtavica, nemogućnost sposobnosti razmišljanja i promrzline su takođe ključni pokazatelji ovog stanja.
Čak i blagi simptomi hipotermije zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Primena mera prevencije, kao što je provera vremenske prognoze pre izlaska, može smanjiti verovatnoću hipotermije. Čuvanje kompleta za
preživljavanje u zimskom periodu u kući i automobilu moglo bi omogućiti ljudima da prežive dugotrajno izlaganje hladnoći.
