Kamen u bubregu – Sve neophodne informacije vezane za ovo izuzetno bolno stanje

Kamen u bubregu je čest zdravstveni problem. Ako niste imali kamen u bubregu, verovatno znate nekoga ko ima. Kamen u bubregu pogađa svakog jedanaestog čoveka u Evropi i Sjedinjenim Državama. Sve u svemu, oko 19 procenata muškaraca i 9 procenata žena u će razviti kamen u bubregu do 70. godine.

Kamen u bubregu (koji se naziva i nefrolitijaza ili urolitijaza) su čvrste naslage nalik kamenu koje se formiraju u bubrezima. Bubreg je parni organ koji filtrira otpad i višak tečnosti iz tela. Kamen u bubregu se obično razvija kada ima previše otpada, a nema dovoljno tečnosti u bubrezima.

Prolazak kamena (proces kretanja kamena iz bubrega u ureter i kroz njega, cev koja prenosi urin do bešike) može biti izuzetno bolan. Neki tvrde da je bol gori od porođajnog bola.

Otpad vašeg tela može uključivati minerale i druge supstance koje se kombinuju i formiraju kamenje. Veličina kamena varira i može da bude kao zrno peska do veličine zrna graška, ili čak veliki kao loptica za golf.

Vrste kamena u bubregu

Postoje dva glavna tipa kamena u bubregu:

• Kalcijumski kamen
• Nekalcijumski kamen

Visoki nivoi minerala kalcijuma u ​​urinu čine oko 70 do 80 procenata svih kamena (kalkulusa) u bubregu. Kalcijum se može vezati sa drugim supstancama u urinu, kao što su oksalat i fosfat, da bi formirao kamenje.

Kamenje koje ne sadrži kalcijum uključuje:

• Kamenje mokraćne kiseline. Nastaje kada urin sadrži previše kiseline.
• Cistinski kamenci. Nastaju kada urin sadrži previše aminokiseline cistina.
• Struvitni kamenci. Nastaju iz otpadnih produkata bakterija povezanih sa infekcijom i sastoje se od magnezijum amonijum fosfata.

Kamen u bubregu se može formirati u jednom ili oba bubrega. Dok je u bubregu, kamen možda neće izazvati nikakve simptome. Isto tako, kamenje koje je malo kao zrno peska može neprimećeno izaći iz tela. Ali ako veći kamen putuje niz ureter, može stvoriti blokadu koja uzrokuje bol i niz drugih simptoma.

Na sreću, postoji veliki broj efikasnih opcija lečenja, od kojih su mnoge minimalno invazivne. Štaviše, lekari mogu da obave testove kako bi utvrdili šta je izazvalo kamen u bubregu i razviju plan za promene načina života i lekove kako bi sprečili formiranje budućih.

Kamen u bubregu simptomi

Bol je klasičan simptom kamena u bubregu. Bol je obično oštar i oseća se duž bočnih strana torza. Može biti i u predelu stomaka i prepona dok se kamen kreće kroz sistem urinarnog trakta.

Kako se kamen kreće duž trakta, on može blokirati prirodni tok urina, što uzrokuje oticanje bubrega. Otok aktivira nerve, što šalje signale koje mozak tumači kao intenzivan visceralni bol.

Više miliona ljudi godišnje ode u hitnu pomoć zbog kamena u bubregu.

Pored bola, krv u urinu i osećaj pečenja tokom mokrenja su drugi uobičajeni simptomi za kamen u bubregu. Ponekad sa jakim bolom, pacijenti razviju mučninu i povraćanje.

Ako bol postane izuzetno jak i praćen groznicom, idite direktno u hitnu pomoć. Groznica je znak infekcije. Kamen u bubregu sa infekcijom urinarnog trakta (UTI) može izazvati sepsu. To je ekstremni imuni odgovor na infekciju koja može izazvati otkazivanje organa i mora se odmah lečiti.

Ostali simptomi kamena u bubregu mogu uključivati:

• Često mokrenje
• Jaku i hitnu potrebu za mokrenjem
• Nešto što izgleda kao šljunak u urinu
• Urin koji ima primetno neprijatan i oštar miris
• Zamućen urin

Uzroci i faktori rizika od kamena u bubregu

Neki ljudi imaju veću verovatnoću da razviju kamen u bubregu od drugih. Veća je šansa da će muškarci imati kamen u bubregu nego žene, kao i ljudi čiji članovi porodice već imaju ovaj problem. Takođe oni sa istorijom infekcije urinarnog trakta (UTI) i oni koji su ranije imali kamen u bubregu.

Mogućnost da se razvije kamen u bubregu se povećava ako uzimate određene lekove, uključujući:

• Diuretike
• Antacide na bazi kalcijuma (lekovi koji ublažavaju želudačnu kiselinu)
• Topiramat
• Indinavir (lečenje HIV-a)
• Suplementi kalcijuma i vitamina C takođe mogu povećati rizik od stvaranja kamena u bubregu

I dok medicinska stanja kao što su: dijabetes, visok krvni pritisak i gojaznost mogu povećati rizik od kamena u bubregu, on se može formirati i kod zdravih ljudi.

Faktori koji mogu doprineti da se stvori kamen u bubregu su:

• Ukoliko ne pijete dovoljno vode
• Nedovoljan unos kalcijuma
• Ishrana koja sadrži mnogo soli ili šećera
• Konzumiranje velike količine hrane bogate oksalatima (orasi, spanać, čokolada i određeni čajevi)
• Kola za piće, koja sadrži fosfat i ima visok sadržaj šećera
• Konzumiranje previše životinjskih proteina
• Nedostatak citrata, supstance koja sprečava stvaranje kamenja
• Porodična istorija i genetika

Kako se dijagnostikuje kamen u bubregu?

Ako primetite simptome koji sugerišu da imate kamen u bubregu, uključujući oštar bol u stomaku, dobra je ideja da kontaktirate svog lekara opšte prakse, koji će vas uputiti specijalisti ukoliko je potrebno.

Potražite hitnu pomoć ako osetite:

• Bol koji je toliko jak da ne možete da nađete udoban položaj za sedenje
• Bol praćen mučninom i povraćanjem
• Bol praćen temperaturom i drhtavicom
• Krv u urinu ili problemi sa mokrenjem

Čak i ako vam ne trebaju lekovi koji bi pomogli da se kamen izbaci ili da izdržite bol zbog njegovog prolaza, dobra je ideja da posetite lekara radi analize urina. Tako biste utvrdili uzrok formiranja kamena i otkrili načine da sprečitite da se to ponovi.

Ako vaš lekar posumnja da imate kamen u bubregu, on će vas verovatno pitati o vašoj ličnoj i porodičnoj istoriji bolesti kako bi utvrdio da li ste genetski predisponirani za kamen u bubregu ili imate bilo koje zdravstveno stanje koje može povećati rizik, kao što je npr. dijabetes. Lekar može takođe da vas pita o vašim navikama u ishrani, posebno o onima koje mogu povećati rizik od formiranja kamena.

Zatim možete očekivati da obavite fizički pregled i da se podvrgnete nekoj kombinaciji testova snimanja, testova urina i krvne slike kako bi se utvrdili faktori koji doprinose nastanku kamenja.

Testovi za dijagnostikovanja kamena u bubregu

Najčešći testovi snimanja koji se koriste da se dijagnostikuje kamen u bubregu su:

• Kompjuterizovana tomografija (CT), koji stvara trodimenzionalne slike tela
• Ultrazvuk (koji koristi zvučne talase za kreiranje slika u realnom vremenu). Testovi snimanja treba da ispitaju bubrege, uretere i bešiku.

Testovi urina mogu uključivati sledeće:

• PH test urina

Analiza urina pomoću štapića može odrediti pH urina. To znači koliko je urin kiseo ili alkaln. Rezultati mogu pomoći lekarima da shvate koju vrstu kamena imate.

• Analiza urina sa mikroskopom

Urin se može analizirati pod mikroskopom kako bi se pronašli kristali napravljeni od minerala koji su povezani sa određenim vrstama kamena u bubregu. Ovaj test takođe pomaže lekarima da pronađu dokaze o krvarenju ili infekciji.

• 24-časovno prikupljanje urina

Test zahteva od pacijenata da sakupe sav svoj urin tokom 24-časovnog perioda. Na osnovu ovog uzorka urina, lekari mogu utvrditi da li su ljudi predisponirani da im se stvara kamen u bubregu.

Pored testova skenera i testova urina, lekar može da zatraži i analizu krvne slike. Rezultati krvne slike pomažu u identifikaciji osnovnih stanja koja doprinose nastanku kamenja, otkrivanju anemije, dijagnostici infekcije i merenju elektrolita (soli i minerali koji mogu biti izmenjeni zbog kamena u bubregu). Testovi krvne slike takođe mogu pomoći lekarima da provere funkciju bubrega.

Konačno,kada izbacite kamen, trebalo bi da ga odnesete lekaru na analizu. Razlikuju se po veličini i obliku, a mogu biti mali kao zrno peska ili veliki kao grašak. Generalno, kamen u bubregu izgleda kao žuti ili smeđi šljunak i može imati glatke ili nazubljene ivice. Na

osnovu rezultata, lekar će možda moći da odredi vrstu kamena. Nakon toga može da prepiše lekove ili preporuči određene promene u načinu života koje pomažu da se spreči formiranje novih kamenova.

Trajanje kamena u bubregu

Kamen u bubregu često ostaje neprimećen dok ne počne da prelazi u vaše uretere. Kada se to desi, simptomi se obično pojavljuju bez upozorenja. Verovatno ćete osetiti oštar, probadajući bol na dnu grudnog koša, iako bol može preći i na genitalnu oblast.

Bol od kamena u bubregu često dolazi u talasima, a možda ćete se osećati bolje nekoliko sati pre nego što se bol vrati.

U zavisnosti od veličine kamena, može proći do šest nedelja dok ne izbacite kamen (iako se mnogi pacijenti odlučuju za intervencije u tom vremenskom okviru). Za manji kamen u bubregu može biti potrebno samo nekoliko dana do nedelju dana da prođe. Vaš lekar će verovatno prepisati lekove koji će vam pomoći da smanjite bol tokom ovog perioda.

Opcije lečenja kamena u bubregu

Možda vam nije uvek potrebno lečenje za kamen u bubregu. Mali kamen može proći kroz urinarni trakt bez intervencije. Ali veće kamenje može blokirati ureter i izazvati bol i druge simptome.

Bol od kamenu u bubregu u početku može biti jak i zahteva pažljivo davanje narkotika za olakšanje. Naknadni bol se često može kontrolisati upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih (NSAID) lekova.

Pijenje puno vode (dovoljno za proizvodnju najmanje dva litra urina svakog dana) može pomoći da se kamen izbaci. Pored toga, lekari mogu da prepišu tamsulozin, koji je lek koji opušta mišiće uretera, pomažući kamenu da prođe.

Ako je kamen prevelik da bi prošao ili pacijent ima nepodnošljivu količinu bola, lekari mogu intervenisati procedurama koje ili razbijaju ili uklanjaju kamenje.

Procedure za razbijanje kamena u bubregu

Ove procedure su:

• Litotripsija udarnim talasima

Ova procedura je najmanje invazivna kada se leči kamen u bubregu. Za litotripsiju udarnog talasa, lekari koriste mašinu koja generiše ciljani visokoenergetski udarni talas do kamena u bubregu. Urolozi ciljaju kamen tako da se razbije na komade koje pacijenti sami izbacuju urinom.

• Ureteroskopski pregled

U ovoj minimalno invazivnoj proceduri, urolog ubacuje sondu koja se kroz uretru i mokraćnu bešiku uvodi u ureter i bubreg. Ta sonda ima kameru i druge instrumente koji lekaru omogućavaju pronalaženje, vizuelni prikaz kamena i njegovo uklanjanje, ili razbijanje na manje komade koji se zatim lako izbacuju.

• Perkutana nefrolitotomija ili nefrolitotripsija

Obe ove minimalno invazivne procedure zahtevaju od urologa da naprave mali rez na leđima pacijenta kako bi otvorili put do bubrega. Zatim ubacuju nefroskop ili cev sa kamerom na vrhu. Ovo omogućava lekarima da prenesu hirurške alate do bubrega. Ukoliko lekari koriste ove alate za uklanjanje kamena iz bubrega, postupak se naziva nefrolitotomija. Ako koriste ove alate da prvo razbiju kamen, postupak se naziva nefrolitotripsija.

• Laparoskopska nefrolitotomija uz pomoć robota

Ako je kamen u bubregu veliki, laparoskopska nefrolitotomija uz pomoć robota može biti opcija za njegovo uklanjanje. Za ovu proceduru, hirurzi prave male rezove u abdomenu kroz koje ubacuju sićušne hirurške alate za pristup i otvaranje bubrega kako bi izvukli kamen. Hirurg kontroliše ove hirurške alate sa kompjuterske konzole u ​​operacionoj sali.

Robotska hirurgija dovodi do manje ožiljaka i krvarenja od otvorene procedure, kod koje se pravi veći rez.

Kamen u bubregu zahteva konvencionalnu medicinsku negu, tako da ne pokušavajte da lečite kamen u bubregu alternativnim terapijama.

Prevencija kamena u bubregu

Bez obzira da li ste sami izbacili kamen ili ste bili podvrgnuti proceduri uklanjanja ili razbijanja kamena u bubregu ili ga nikada ranije niste imali, postoje stvari koje možete učiniti da sprečite stvaranje novih kamenaca. Razne promene načina života i lekovi mogu pomoći da se to spreči.

Promene u načinu života koje mogu smanjiti rizik od razvoja kamena uključuju:

• Pijte više vode

Pijenje puno vode pomaže da se osigura da vaš urin bude manje koncentrisan mineralima koji izazivaju kamenje. To je jedan od najboljih načina za prevenciju kamena u bubregu, posebno ako se mnogo znojite. Pijete najmanje dve litre vode dnevno da biste proizveli oko dva litra urina dnevno.

• Ograničite unos soli i šećera

Ishrana sa visokim sadržajem natrijuma i šećera može izazvati da se formira kamen u bubregu i povećanje količine kalcijuma u ​​urinu.

• Uzmite dovoljno kalcijuma

Iako visok nivo kalcijuma u ​​urinu doprinosi nastanku kamena u bubregu, i dalje možete jesti hranu bogatu kalcijumom. U stvari, kalcijum odvraća supstance u digestivnom traktu koje pomažu u formiranju kamena u bubregu.

• Ograničite proteine

Smanjite unos životinjskih proteina, kao što su govedina i piletina. Previše proteina (naročito životinjskih) može dovesti do formiranja kamena u bubregu (naročito kamena mokraćne kiseline).

• Jedite zdravu hranu sa puno voća i povrća

Jedite dosta proizvoda i druge hrane bogate hranljivim materijama kako biste osigurali da dobijete dovoljno kalijuma, magnezijuma i citrata.Sve su to hranljivi sastojci koji mogu pomoći u sprečavanju formiranja kamena u bubregu.

• Smanjite unos zaslađenih piće

Šećer u gaziranim pićima može povećati rizik, izazivajući izlučivanje više kalcijuma, oksalata i mokraćne kiseline.

• Ograničite hranu bogatu oksalatima

Ovo uključuje:

• Pasulj
• Bobice
• Orašaste plodove
• Soju
• Slatki krompir
• Pšenične mekinje
• Tamnozeleno povrće (kao što je spanać)

Lekovi za kamen u bubregu

Lekovi koji se koriste za sprečavanje kamena u bubregu uključuju:

• Kalijum citrat, koji smanjuje kiselost urina
• Tiazidni diuretici, koji snižavaju nivo kalcijuma u ​​urinu
• Alopurinol, koji smanjuje mokraćnu kiselinu u urinu
• Acetohidroksamska kiselina za struvitne kamene u bubregu
• Tiolni lekovi koji vezuju cistin za cistinske kamence

Pored gojaznosti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa, osnovni zdravstveni problemi, kao što su hiperparatiroidizam (preterano aktivna paratiroidna žlezda) i inflamatorna bolest creva (kao što je Kronova bolest) takođe mogu povećati rizik od razvoja kamena u bubregu. Kotrolisanje ovih bolesti može pomoći u sprečavanju formiranja kamena u bubregu.

Kamen u bubregu i moguće komplikacije

Neki ozbiljni zdravstveni rizici su povezani sa kamenjem u bubregu. Ako se ne leči, kamen u bubregu može blokirati uretere ili ih učiniti užim, povećavajući rizik od razvoja infekcije bubrega poznate kao pijelonefritis (vrsta UTI). Infekcija bubrega zahteva hitnu medicinsku pomoć. U suprotnom, infekcija može izazvati trajno oštećenje bubrega ili se proširiti u vaš krvotok, što dovodi do sepse.

Iako retko, kamen u bubregu može oštetiti vaš bubreg ako izazove infekciju ili blokadu. Oštećenje bubrega dovodi do postepenog gubitka funkcije tokom vremena, stanja poznatog kao hronična bolest bubrega.

Istraživanje i statistika: Koliko ljudi ima kamen u bubregu?

Kamen u bubregu je sve češći zdravstveni problem. Krajem 1970-ih, otprilike 3,8 posto stanovništva SAD je imalo kamen u bubregu. Do kasnih 2000-ih, ovaj broj je skočio na 8,8 procenata. Sada se očekuje da će 10% ljudi imati kamen u bubregu u nekom trenutku svog života.

Istraživanje zasnovano na podacima prikupljenim od 2007. do 2014. godine koje je objavljeno u novembru 2018. u „Journal of Clinical Urology“ pokazalo je da muškarci stariji od 60 godina imaju najveću prevalenciju kamena u bubregu (17,8 procenata) među svim starosnim grupama. Zatim slede muškarci između 40 i 59 godina (12,6 procenata). Dok je prevalencija kamena u bubregu među muškarcima starijim od 60 godina ostala stabilna tokom ovog vremenskog perioda.

Prevalencija kamena u bubregu kod žena starosti od 20 do 39 godina skoro se udvostručila između 2007. i 2013. godine (3,9 do 7,5 procenata).

Bolesti povezane sa kamenom u bubregu

Ako mislite da možda imate kamen u bubregu, važno je da se konsultujete sa lekarom. Vaš lekar može da uradi testove kako bi potražio druge probleme koji mogu da izazovu bol u stomaku.

Tu se pre svega misli na:

• Upalu slepog creva
• Pankreatitis
• Ulcerozni kolitis
• Zapaljensku bolest karlice
• Čir na želucu

Kamen u bubregu je takođe često povezan sa infekcijom urinarnog trakta. Ona se razvija kada bakterije uđu u vaše bubrege, uretere, bešiku i izazovu infekciju. Ljudi sa blokadama urinarnog trakta (uključujući kamen u bubregu) suočavaju se sa većim rizikom od infekcije urinarnog trakta.

Kamen u bubregu i infekcija urinarnog trakta imaju nekoliko simptoma.

To su najčešće:

• Bol u stomaku
• Zamućen, krvav ili urin koji se neprijatno oseća
• Stalna potreba za mokrenjem

Ako se infekcija urinarnog trakta proširi na bubrege, možda ćete osetiti i druge simptome povezane sa kamenom u bubregu.

Tu spadaju:

• Bol u donjem delu leđa
• Groznica i jeza
• Mučnina
• Povraćanje

• Limun
• Bol u donjem delu stomaka kod žena
• Upala bubrega – Neophodne informacije vezane za ovu bolest
• Zašto imam krv u mokraći?
• Šta su kateholamini?