Kila i njeni simptomi su srećom uglavnom lako uočljivi.
Simptomi kile mogu varirati od blago neprijatnih do izuzetno bolnih.
Hernija se dešava kada deo organa ili tkiva prođe kroz oslabljeni sloj mišića, obično u preponama ili stomaku.
Kila može biti spoljašnja, koja gura mišiće prema spoljašnjoj strani vašeg tela i vidljiva ispod vaše kože, ili unutrašnja, kada prođe kroz mišićni sloj duboko ispod kože.
Postoji nekoliko vrsta kile, od kojih je svaka povezana sa sopstvenim skupom simptoma.
Vaš lekar će dijagnostikovati kilu na osnovu vaših simptoma, zdravstvene istorije, fizičkog pregleda i eventualno testova krvi ili skeniranja zahvaćenog područja.
Pregled sadržaja:
Kila simptomi spoljne kile
Najčešće su spoljašnje kile, iako ova kategorija pokriva nekoliko različitih vrsta kila.
- Ingvinalna (preponska) kila. Kod ingvinalnih kila, masno tkivo ili deo creva izlazi kroz preponski kanal. Vidjivo je golim okom kao izbočina ispod kože u donjem delu prepone. Ovo je najčešći tip kile i češće pogađa muškarce nego žene.
- Femoralna (butna) kila. Ova kila nastaje kada masno tkivo ili deo creva prodire kroz slabost prednjeg trbušnog zida u femoralnoj regiji koja se nalazi na vrhu unutrašnje strane butine a pripada preponskoj regiji. Ona je mnogo manje uobičajena od ingvinalnih kila.
- Umbilikalna (pupčana) kila. Nastaje prilikom prolaska masnog tkiva ili dela creva kroz slabost prednjeg trbušnog zida u predelu pupka. Vidi kao izbočina ispod kože kod pupka.
Lokacija svakog od ovih tipova kile varira i neće svi izazvati iste simptome.
Ali najčešći simptomi spoljne kile uključuju sledeće:
- Primetan čvorić ili izbočina u preponama ili stomaku
- Izbočina koja se može gurnuti nazad ili nestaje kada ležite
- Povećanje veličine čvorića tokom vremena
- Otok, bol ili izbočenje u preponama ili skrotumu kod muškaraca
- Bol ili osećaj peckanja na mestu izbočenja
- Bol tokom kašljanja, savijanja ili podizanja teških predmeta
- Težak osećaj u preponama
- Slabost ili osećaj pritiska u preponama
- Osećaj punoće ili opstrukcije creva
Kila simptomi unutrašnje kile
Za razliku od spoljašnje kile, unutrašnja kila neće stvoriti izbočinu na spoljašnjoj strani vašeg tela.
Jedan od najčešćih tipova unutrašnje kile je hijatalna kila (želudačna kila). Nastaje kada želudac kroz patološki otvor na dijafragmi jednim svojim delom, u manjoj ili većoj meri, prolazi u grudnu duplju.
U mnogim slučajevima, hijatalna kila ne izaziva nikakve simptome.
Ali ponekad hijatalna kila može uzrokovati da se sokovi u želucu potisnu u jednjak. Ovo stanje je poznato kao refluks kiseline ili poremećaj gastroezofagealnog refluksa (GERB).
Simptomi gastroezofagealnog refluksa su :
- Gorušica (osećaj pečenja u gornjem delu grudi)
- Kiseli ili gorak ukus u zadnjem delu grla
- Osećaj naduvenosti u stomaku
- Često podrigivanje
- Nelagodnost i bol u stomaku ili jednjaku
Hijatalne kile ne izazivaju uvek GERB, a većina slučajeva GERB-a nije uzrokovana hijatalnom hernijom. Tako da ovi simptomi ili njihov nedostatak ne mogu definitivno da vam daju do znanja da li imate ovo stanje.
Hijatalna kila takođe može izazvati bol u grudima, što može biti simptom srčanog udara. Ako osetite bol u grudima, važno je da odmah pozovete ili posetite lekara.
Simptomi retkih oblika kile
Postoji nekoliko drugih relativno retkih tipova unutrašnjih kila. Većina uključuje oblast digestivnog trakta gde se probijaju kroz okolne strukture i tkiva.
Ove kile su često rezultat abdominalne hirurgije, posebno određenih vrsta operacija želuca. Ali one takođe mogu biti rezultat urođenih otvora ili slabosti unutrašnjih trbušnih struktura, od kojih je najčešća paraduodenalna hernija.
Manje uobičajene vrste unutrašnje kile ponekad ne izazivaju simptome, ali takođe mogu uzrokovati bol u stomaku i simptome opstrukcije creva.
Dijagnostikovanje kile
Dijagnoza kile se obično zasniva na: vašoj istoriji simptoma, fizičkom pregledu i eventualno testovima snimanja.
Spoljne kile se često mogu dijagnostikovati na fizičkom pregledu u ordinaciji vašeg lekara, jer obično izazivaju izbočenje koje je vidljivo. Provera ingvinalne kile je standardni deo fizičkog pregleda za muškarce.
Tokom pregleda, lekar će obično pipati oko vaših prepona i testisa i tražiti od vas da kašljete. Ovo se radi zato što stajanje i kašalj ili naprezanje obično čine kilu izraženijom.
Ako lekar posumnja da imate ingvinalnu ili drugu spoljašnju kilu, ali ne može biti siguran samo na osnovu fizičkog pregleda, možda će biti zatraženo da se podvrgnete testu snimanja.
Testovi za dijagnostikovanje kile
Uobičajeno snimanje za dijagnozu kile uključuje ove testove:
- Ultrazvuk
Vaš lekar može preporučiti ovaj test (kod žena) da bi isključio uzroke bola koji se odnose na vaš reproduktivni sistem. Kao što su ciste na jajnicima ili fibroidi (miomi). Muškarci bi mogli da imaju ultrazvuk za procenu ingvinalne ili skrotalne kile.
Ovaj test koristi zvučne talase za kreiranje slika vašeg abdomena i karličnih organa
- Kompjuterizovana tomografija (CT)
Vaš lekar može zatražiti ovaj test kako bi isključio druga stanja koja mogu izazvati bol i otok u stomaku.
CT koristi rendgenske zrake za kreiranje slika vašeg stomaka i organa, a mogu uključivati ubrizgavanje kontrastne boje u vašu ruku.
- Magnetna rezonanca (MRI)
Vaš lekar može zatražiti ovaj test ako vam se bol pogorša tokom vežbanja. Fizička aktivnost u početku zna da izazove kilu bez izbočina kod nekih ljudi.
MRI skeniranje može otkriti suzu u vašim trbušnim mišićima čak i kada nema ispupčenja.
Ovaj test koristi radio talase i magnetno polje za stvaranje slika vašeg stomaka.
Ako lekar veruje da je hernija možda razvila komplikaciju, kao što je prekid dotoka krvi, onda možete da se podvrgnete testovima snimanja kao i testovima krvi da biste potražili znake infekcije. Kila i njeni simptomi umeju da budu izuzetno opasni.
