Pronađite odgovore na vaša pitanja o tome kako da dobijete vakcinu i koje neželjene efekte biste mogli doživeti.
Vakcinacija protiv COVID-19 ubrzava se širom sveta i očekuje se da će se nastaviti širiti tokom leta. Ovo čini vakcine dostupnim većem broju ljudi sa osnovnim bolestima, uključujući srčane bolesnike koji su u većem riziku od komplikacija ako se zaraze novim Korona virusom. Ako imate visoko rizično stanje, možda ćete imati puno pitanja o tome kako, zašto i kada treba da se vakcinišete i da li je bezbedno?
Evo nekoliko mišljenja stručnjaka o tome šta bi ljudi sa istorijom srčanih bolesti trebali znati o vakcinama protiv COVID-19.
1. Da li zaista moram da se vakcinišem?
Generalno, da. Retki su slučajevi kada osoba ne bi trebalo da primi vakcinu protiv COVID-19 zbog zdravstvenih stanja, a srčana stanja ne spadaju u tu kategoriju. Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ljudi sa srčanom insuficijencijom, hipertenzijom, bolestima koronarnih arterija ili kardiomiopatijom imaju visok rizik od razvoja teške bolesti od COVID-19, hospitalizacije i umiranja od bolesti.
U studiji objavljenoj u oktobru 2020. u Američkom časopisu medicinskih nauka, istraživači su primetili povećani rizik od komplikacija COVID-19 kod ljudi sa osnovnim kardiovaskularnim bolestima .
„Ljudi sa osnovnim kardiovaskularnim bolestima imaju veći rizik od teškog ili fatalnog stanja COVID-19. Jedini način da se to spreči je da se ne dobije COVID-19, a najbolji način da se to uradi je vakcina protiv COVID-19 “, kaže dr Eduardo Sanchez, glavni lekar za prevenciju pri Američkom udruženju za srce (AHA).
2. Čuo sam da ljudi i dalje mogu dobiti COVID-19 nakon vakcinacije. Da li vakcine zaista deluju?
Tačno je da su zabeleženi takvi slučajevi širom Sjedinjenih Država i u svetu, jer nijedna od vakcina nije sto posto efikasna, ali takve infekcije su vrlo retke.
Preliminarni podaci sa Univerziteta u Kaliforniji, objavljeni u martu 2021. u časopisu „New England Journal of Medicine“, otkrili su da je od 28.184 zdravstvenih radnika koji su primili dve doze vakcine protiv COVID-19, 7 testirano pozitivno na COVID-19, 15 dana nakon što su primili drugu dozu. Broj je bio veći među onima koji su primili samo jednu dozu ili koji su bili zaraženi tokom dvonedeljnog perioda koji vakcinisani ljudi moraju da sačekaju da bi imali puni imunološki odgovor kroz revakcinu.
U svakom slučaju, COVID-19 vakcine vrlo dobro sprečavaju ozbiljne bolesti i smrt usled komplikacija od bolesti. „Vakcine uče vaše telo da se brže i efikasnije bori protiv virusa sprečavajući ozbiljne bolesti. Vakcinacijom većeg broja ljudi sprečiće se sledeći talas virusa i zaštitiće one koji vakcinu iz medicinskih razloga ne mogu dobiti zbog bolesti.
Najnoviji privremeni izveštaj CDC-a, koji je sproveden na zdravstvenim radnicima i onima koji su prvi reagovali i ukazuje na to kako vakcine protiv COVID-19 funkcionišu u stvarnom svetu, otkrio je da su vakcine sa dve doze Pfizer i Moderna efikasne u sprečavanju COVID-a. -19. sa okvirno 90% nakon revakcinacije, a 80 procenata efikasno nakon prve doze. To znači da su vakcine vrlo efikasne u sprečavanju ljudi da se zaraze, ali to još uvek ne predstavlja 100% zaštitu.
Tri vakcine protiv COVID-19 trenutno su odobrene za hitnu upotrebu u Sjedinjenim Državama. Najnovije klinička ispitivanja pokazala su da je vakcina Johnson & Johnson gotovo 67 odsto efikasna u globalnom sprečavanju bolesti. Kada još veći broj ljudi primi ovu vakcinu, lekari će imati jasniju sliku u efikasnosti te vakcine.
3. Da li imam veći rizik od neželjenih efekata vakcine?
Prema dr Abbate-u, ljudi sa osnovnim kardiovaskularnim bolestima nisu u većem riziku od razvoja neželjenih efekata na vakcine. To obično uključuje privremeni umor, glavobolju, bolove u mišićima, groznicu i mučninu… Ovo su uobičajeni znaci da vaše telo gradi imunitet, ali se ne pojavljuju kod svih.
Ako primite vakcinu i revakcinišete se sa istom, znajte da ćete se možda osećati lošije nakon druge doze. To je zato što je vaše telo već razvilo delimični imunološki odgovor na virus nakon prve vakcine. Zbog toga će ljudi koji su ranije imali COVID-19 verovatno da se osećaju bolesnim nekoliko dana nakon vakcinisanja . Pored toga, nijedna vakcina koja se daje u Sjedinjenim Državama nije živa vakcina. Što znači da nijedna zapravo ne zaražava ljude virusom SARS-CoV-2. Budući da u vakcini nema kompletnog virusa, već proteina koji uče vaš imunološki sistem da prepozna COVID-19 i bori se protiv njega, vakcinom se ne možete zaraziti bolešću.
„Neki od mojih pacijenata izrazili su zabrinutost zbog toga što ne žele da se osećaju bolesno i kažu da su uznemireni zbog toga što im temperatura ili drugi simptomi utiču da se osećaju loše. Način na koji im to objašnjavam jeste ako se brinete da će vam zbog proteina u vakcini par dana biti mučno, zamislite šta bi učinio potpuno razvijeni virus “, kaže dr Abbate.
Takođe savetuje ljude da odlaze na redovne zdravstvene preglede, umesto da ih preskaču iz straha da ne dobiju COVID-19. Trebalo bi redovno raditi na održavanju zdravlja, smanjenju krvnog pritiska i vežbajte kako biste bili dobrog zdravlja kada se ukaže prilika za vakcinaciju.
Šta ako dobijem alergijsku reakciju na vakcinu?
Alergijske reakcije na vakcine COVID-19 su veoma retke i lako se leče. Alergijske reakcije povezane su sa nekim komponentama vakcine i nemaju nikakve veze sa samim virusnim proteinima.
Ako se reakcija ipak dogodi, to je obično kod ljudi koji su imali alergijsku reakciju na druge vakcine ili ljudi koji su predisponirani da imaju alergijske reakcije. Takođe se javljaju vrlo brzo nakon primene vakcine, u roku od oko 15 minuta, zbog čega je svako mesto za vakcinaciju opremljeno za lečenje alergijske reakcije.
4. Kada se mogu vakcinisati?
Svaka država je zadužena za svoje predstavljanje vakcine. Tako da se procedure za vakcinu protiv COVID-19 razlikuje od države do države. Generalno, smernice preporučuju da se odraslima sa „osnovnim zdravstvenim stanjima koja povećavaju rizik od ozbiljnih, po život opasnih komplikacija od COVID-19“ daje prioritet za vakcinaciju. To uključuje kardiovaskularne bolesti, ali smernice dalje ne definišu da li neke vrste kardiovaskularnih bolesti trebaju imati prioritet nad drugima. Države su stvorile svoje smernice o tome koje bolesti srca kvalifikuju osobu za ranu vakcinaciju. I da li ljudi moraju imati više osnovnih stanja da bi spadali u prioritetnu grupu vakcina.
Bolest kardiovaskularnih bolesti su veoma opasne, pa smo lokalno utvrđivali da li pacijenti imaju više od jednog visoko rizičnog stanja. Da li su nedavno hospitalizovani ili su stariji, jer se čini da je starost važan faktor rizika takođe. Ako kombinujete ove faktore, možete doći do rezultata koji vam može reći koji su pacijenti rizičniji, kaže dr Abbate.
Ako imate dobro kontrolisano srčano stanje koje godinama nije dovelo do hospitalizacije i nemate komorbiditete poput dijabetesa, „sigurno ne spadate u visokorizičnu kategoriju“, kaže Abbate .
Proverite veb lokacije i telefonske linije za COVID-19. Da bi dobili više informacija o tome kako možete da dođete na red za vakcinu. Takođe možete kontaktirati svog lekara ili kardiolog, kako bi dobili neophodne informacije.
5. Još uvek nisam siguran. Gde mogu dobiti više informacija?
Doktor Sančez kaže da razume zabrinutost ljudi i poziva sve da se uvere da informacije dobijaju iz verodostojnih izvora i da preispitaju ono što čitaju na društvenim mrežama.
„Toliko je dezinformacija i izuzetno je važno da se ljudi zapitaju odakle potiču te informacije i postoji li način da se te informacije verifikuju“. Važno je razgovorati sa stručnjakom, kome verujete i zbog koga se osećate prijatno. Odgovore na uobičajena pitanja možete pronaći i na „GetVaccineAnsvers.org“.
Ako ste se vakcinisali, podelite svoju priču sa prijateljima za koje mislite da imaju strah i to ih može ohrabriti. Ako mislite da se neko posebno koleba, ponudite se da pođete s njim. Ljudima će možda trebati posebno ohrabrenje. Zato pokušajte da shvatite koji je njihov najveći strah. Vakcinacija je izlaz iz ove pandemije.
