Lupus – Hronična, autoimuna bolest koja napada različite organe

Lupus je dugotrajna autoimuna bolest u kojoj imuni sistem tela postaje hiperaktivan i napada normalno, zdravo tkivo. Simptomi uključuju: upalu, otok i oštećenje zglobova, kože, bubrega, krvi, srca i pluća.

Zbog njegove složene prirode, ljudi ponekad nazivaju lupus „bolešću 1000 lica“.

U Sjedinjenim Državama, prijavljuje se oko 16.000 novih slučajeva lupusa svake godine. Veruje se da do 1,5 miliona ljudi možda živi sa ovim stanjem samo u SAD, prema „Lupus fondaciji Amerike“.

U Fondaciji kažu da lupus posebno pogađa žene, a najverovatnije će se pojaviti između 15 i 44 godine.

Lupus je privukao pažnju javnosti 2015. godine nakon što je mega popularna pevačica Selena Gomez objavila da je dobila dijagnozu u kasnim tinejdžerskim godinama i da je podvrgnuta lečenju tog stanja.

Lupus nije zarazna bolest. Osoba ga ne može preneti seksualnim ili bilo kojim drugim putem na drugu osobu.

Međutim, u retkim slučajevima, žene sa lupusom mogu roditi decu koja razviju oblik lupusa. Ovo se zove neonatalni lupus.

Vrste lupusa

Postoje različite vrste lupusa. Ovaj članak će se uglavnom fokusirati na sistemski eritematozni lupus (SLE), ali drugi tipovi uključuju diskoidni, lupus izazvan lekvima i neonatalni lupus.

Sistemski eritematozni lupus (SLE)

SLE je najpoznatiji tip lupusa. To je sistemsko stanje. Ovo znači da ima uticaj na celo telo. Simptomi mogu varirati od blagih do teških.

Teži je od drugih vrsta lupusa, kao što je diskoidni lupus, jer može uticati na bilo koji organ ili sistem organa.

Potencijalno izazva: upalu kože, zglobova, pluća, bubrega, krvi, srca ili kombinaciju ovih.

Ovo stanje obično prolazi kroz cikluse. U vreme remisije, osoba neće imati simptome. Tokom razbuktavanja, bolest je aktivna i pojavljuju se simptomi.

Diskoidni eritematozni lupus (DLE)

Kod diskoidnog eritematoznog lupusa (DLE) – ili kožnog lupusa, simptomi utiču samo na kožu. Osip se pojavljuje na: licu, vratu i skalpu.

Uzdignute oblasti znaju da postanu debele i ljuskave, a mogu nastati ožiljci. Osip može trajati od nekoliko dana do nekoliko godina i ume da se ponovi.

DLE ne utiče na unutrašnje organe, ali oko 10 procenata ljudi sa DLE će razviti sistemski eritematozni lupus (SLE). Međutim, nije jasno da li su ove osobe već imale SLE i samo su pokazale kliničke znake na koži ili postoji progresija od DLE ili SLE.

Subakutni kožni eritematozni lupus

Subakutni kožni eritematozni lupus se odnosi na lezije kože koje se pojavljuju na delovima tela koji su izloženi suncu. Lezije ne izazivaju ožiljke.

Lupus izazvan lekovima

Kod oko 10 procenata ljudi sa sistemskim eritematoznim lupusom (SLE) simptomi se javljaju zbog reakcije na određene lekove. Prema „Genetics Home Reference“, oko 80 lekova može izazvati ovo stanje.

Ovde spadaju neki lekovi koje ljudi koriste za lečenje napada i visokog krvnog pritiska.

To su najčešče:

• lekovi za štitnu žlezdu
• antibiotici
• antimikotici
• oralni kontraceptivi

Lekovi koji se obično povezuju sa ovim oblikom lupusa su:

• Hidralazin, lek za hipertenziju
• Prokainamid, lek za srčanu aritmiju
• Izoniazid, antibiotik koji se koristi za lečenje tuberkuloze (TB)

Lupus izazvan lekovima obično nestaje nakon što osoba prestane da uzima lek.

Neonatalni lupus

Većina beba rođenih od majki sa sistemskim eritematoznim lupusom (SLE) je zdrava. Međutim, oko 1 procenat žena sa autoantitelima u vezi sa lupusom će imati bebu sa neonatalnim lupusom.

Žena može imati SLE, Sjogrenov sindrom ili da uopšte nema simptome bolesti.

Sjogrenov sindrom je još jedno autoimuno stanje koje se često javlja kod lupusa. Ključni simptomi uključuju suve oči i suva usta.

Po rođenju, bebe sa neonatalnim lupusom mogu imati osip na koži, probleme sa jetrom i lošu krvnu sliku. Oko 10 posto njih imaće anemiju.

Lezije obično nestaju nakon nekoliko nedelja. Međutim, neka odojčad imaju urođeni srčani blok, u kojem srce ne može da reguliše normalno i ritmično pumpanje. Bebi će možda trebati pejsmejker. Ovo može biti stanje koje je opasno po život.

Važno je da žene koje imaju sistemski eritematozni lupus ili druge srodne autoimune poremećaje budu pod nadzorom lekara tokom trudnoće.

Uzroci lupusa

Lupus je autoimuno stanje, ali tačan uzrok nije jasan.

Šta može da pođe po zlu?

Imuni sistem štiti telo i bori se protiv antigena, kao što su virusi, bakterije i klice.

To radi tako što proizvodi proteine koji se nazivaju antitela. Bela krvna zrnca (leukociti), ili B limfociti, proizvode ova antitela.

Kada osoba ima autoimuno stanje, kao što je lupus, imuni sistem ne može da razlikuje neželjene supstance, ili antigene, i zdravo tkivo.

Kao rezultat toga, imuni sistem usmerava antitela i na zdravo tkivo i na antigene. Ovo uzrokuje oticanje, bol i oštećenje tkiva.

Najčešći tip autoantitela koji se razvija kod ljudi sa lupusom je antinuklearno antitelo (ANA). ANA reaguje sa delovima jezgra ćelije, komandnim centrom ćelije.

Ova autoantitela cirkulišu u krvi, ali neke ćelije imaju zidove dovoljno propustljive da propuste neka autoantitela.

Autoantitela tada mogu da napadnu DNK u jezgru ovih ćelija. Zbog toga lupus pogađa neke organe, a druge ne.

Zašto dolazi do problema sa imunim sistemom?

Na razvoj sistemskog eritematoznog lupusa (SLE) verovatno utiče nekoliko genetskih faktora.

Neki geni u telu pomažu imunološkom sistemu da funkcioniše. Kod ljudi koji imaju lupus (SLE), promene u ovim genima mogu sprečiti imuni sistem da pravilno radi.

Jedna moguća teorija odnosi se na ćelijsku smrt, prirodni proces koji se dešava dok telo obnavlja svoje ćelije, prema „Genetics Home Reference“.

Neki naučnici veruju da se zbog genetskih faktora telo ne oslobađa ćelija koje su umrle.

Ove mrtve ćelije mogu osloboditi supstance koje uzrokuju probleme u imunološkom sistemu.

Faktori rizika za lupus

Lupus se može razviti kao odgovor na brojne faktore. Oni mogu biti hormonski, genetski, ekološki ili kombinacija više od njih.

1) Hormoni

Hormoni su hemijske supstance koje proizvodi telo. Oni kontrolišu i regulišu aktivnost određenih ćelija ili organa.

Hormonska aktivnost može objasniti sledeće faktore rizika:

• Pol

„Američki nacionalni instituti za zdravlje“ primećuju da žene imaju devet puta veću verovatnoću da imaju lupus nego muškarci.

• Starost

Simptomi se često javljaju u dobi između 15 i 45 godina (tokom godina rađanja). Međutim, 20 procenata slučajeva se zabeleži i nakon 50 godina starosti, prema „Genetics Home Reference“.

• Estrogen

Kako 9 od 10 slučajeva lupusa pogađa žene, istraživači su razmotrili moguću vezu između estrogena i lupusa. I muškarci i žene proizvode estrogen, ali žene proizvode više ovog hormona.

U pregledu objavljenom 2016. godine, naučnici su primetili da estrogen može uticati na imunološku aktivnost i indukovati antitela na lupus kod miševa koji su podložni lupusu.

Ovo može objasniti zašto autoimune bolesti češće pogađaju žene nego muškarce.

Istraživači koji su 2010. objavili studiju o samoprijavljenim napadima u časopisu „Rheumatology“ otkrili su da žene sa lupusom prijavljuju jači bol i umor tokom menstruacije.

Nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da estrogen izaziva lupus. Ako postoji veza, tretman zasnovan na estrogenu može regulisati težinu lupusa. Međutim, potrebno je više istraživanja pre nego što ga lekari mogu ponuditi kao tretman.

2) Genetski faktori

Naučnici nisu dokazali da bilo koji specifični genetski faktor izaziva lupus, iako je češći u nekim porodicama.

Genetski faktori mogu biti razlog zašto su sledeći faktori rizik za lupus:

• Rasa

Ljudi bilo kog porekla mogu razviti lupus, ali je dva do tri puta češći kod obojenih ljudi, u poređenju sa belom populacijom. Takođe je češći kod latinoameričkih, azijskih i indijanskih žena.

• Porodična istorija

Osoba koja ima srodnika prvog ili drugog stepena sa lupusom imaće veći rizik od razvoja bolesti.

Naučnici su identifikovali određene gene koji mogu doprineti razvoju lupusa, ali nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da oni uzrokuju bolest.

U studijama jednojajčanih blizanaca, jedan blizanac može razviti lupus, dok drugi ne, čak i ako odrastaju pod istim uslovima životne sredine.

Ako jedan blizanac ima lupus, drugi ima 25 posto šanse da razvije bolest, prema studiji objavljenoj u „Seminars in Arthritis and Rheumatism“ 2017. Ipak je zaključak da jednojajčani blizanci imaju veću verovatnoću da će zajedno imati ovo stanje.

Lupus se može desiti kod ljudi koji nemaju porodičnu istoriju bolesti, ali mogu postojati i druge autoimune bolesti u porodici. Primeri uključuju: tiroiditis, hemolitičku anemiju i idiopatsku trombocitopeniju purpuru.

Neki su predložili da promene u x-hromozomima mogu uticati na rizik.

3) Životna sredina

Agensi iz životne sredine, kao što su hemikalije ili virusi mogu doprineti izazivanju lupusa kod ljudi koji su već genetski podložni.

Mogući pokretači iz životne sredine uključuju:

• Pušenje

Povećanje broja slučajeva u poslednjih nekoliko decenija može biti posledica veće izloženosti duvanu.

• Izlaganje sunčevoj svetlosti

Neki sugerišu da bi to moglo biti okidač za lupus.

• Lekovi

Oko 10 procenata slučajeva može biti povezano sa lekovima, prema „Genetics Home Reference“.

• Virusne infekcije

One mogu izazvati simptome kod ljudi koji su skloni SLE.

Lupus nije zarazan i osoba ga ne može preneti seksualnim putem.

• Mikrobiota creva

Nedavno su naučnici posmatrali mikrobiotu creva kao mogući faktor u razvoju lupusa.

Naučnici koji su 2018. vršili istraživanja, primetili su da se specifične promene u mikrobioti creva karakterišu i kod ljudi i kod miševa sa lupusom.

Oni pozivaju na dodatna istraživanja u ovoj oblasti.

Da li su deca u opasnosti od lupusa?

Lupus je retkost kod dece mlađe od 15 godina, osim ako ga njihova rođena majka nema. U ovom slučaju, dete može imati probleme sa srcem, jetrom ili kožom povezane sa lupusom.

Deca sa neonatalnim lupusom mogu imati veće šanse da razviju drugu autoimunu bolest kasnije u životu.

Lupus simptomi

Simptomi lupusa se javljaju kada dođe do zapaljenja. Između napada, ljudi obično doživljavaju periode remisije, kada ima malo simptoma ili ih nema.

Lupus ima širok spektar simptoma, uključujući:

• umor
• gubitak apetita i težine
• bol ili otok u zglobovima i mišićima
• otok u nogama ili oko očiju
• otečene žlezde ili limfni čvorovi
• kožni osip, zbog krvarenja ispod kože
• čireve u ustima
• osetljivost na sunce
• groznicu
• glavobolje
• bol u grudima pri dubokom disanju
• neobičan gubitak kose
• blede ili ljubičaste prste na rukama ili nogama od hladnoće ili stresa (Raynaudov fenomen)
• artritis

Uticaj lupusa na druge sisteme tela

Lupus takođe može uticati na sledeće sisteme:

• Bubrezi

Upala bubrega (nefritis) može otežati telu da efikasno uklanja otpadne proizvode i druge toksine. Otprilike 1 od 3 osobe sa lupusom imaće probleme sa bubrezima.

• Pluća

Neki ljudi razvijaju pleuritis, upalu sluznice grudnog koša koja uzrokuje bol u grudima, posebno pri disanju. Može se razviti pneumonija.

• Centralni nervni sistem

Lupus ponekad može uticati na mozak ili centralni nervni sistem. Simptomi uključuju: glavobolje, vrtoglavicu, depresiju, poremećaje pamćenja, probleme sa vidom, napade, moždani udar ili promene u ponašanju.

• Krvni sudovi

Može doći do vaskulitisa ili upale krvnih sudova. Ovo negativno utiče na cirkulaciju.

• Krv

Lupus može izazvati anemiju, leukopeniju (smanjen broj belih krvnih zrnaca) ili trombocitopeniju (smanjenje broja trombocita u krvi, koji pomažu u zgrušavanju).

• Srce

Ako zapaljenje utiče na srce, to može dovesti do miokarditisa i endokarditisa. Takođe može uticati na membranu koja okružuje srce, izazivajući perikarditis. Dolazi do bolova u grudima ili drugih simptoma. Endokarditis oštetćuje srčane zaliske, uzrokujući zgušnjavanje i razvoj površine ventila. To zna da dovede do izraslina koje mogu uzrokovati šumove u srcu.

Moguće dodatne komplikacije

Lupus povećava rizik od brojnih zdravstvenih problema.

Tu spadaju:

• Infekcija

Infekcija postaje verovatnija jer i lupus i njegovi tretmani slabe imuni sistem. Uobičajene infekcije uključuju: infekcije urinarnog trakta, respiratorne infekcije, gljivične infekcije, salmonelu, herpes i šindre.

• Smrt koštanog tkiva

Ovo se dešava kada postoji slab dotok krvi u kost. U kosti se mogu razviti sitni prelomi. Na kraju, kost se može slomiti. Najčešće pogađa zglob kuka.

• Komplikacije u trudnoći

Žene sa lupusom imaju veći rizik od gubitka trudnoće, prevremenog porođaja i preeklampsije, stanja koje uključuje visok krvni pritisak. Da bi se smanjio rizik od ovih komplikacija, lekari često preporučuju odlaganje trudnoće dok lupus ne bude pod kontrolom najmanje 6 meseci.

Klasifikacija: 11 simptoma lupusa

Američki koledž za reumatologiju koristi standardnu šemu klasifikacije da potvrdi dijagnozu.

Ako osoba ispunjava 4 od 11 kriterijuma, lekar će smatrati da možda ima lupus.

11 kriterijuma su:

• Malarni osip. Osip u obliku leptira pojavljuje se preko obraza i nosa.
• Diskoidni osip. Razvijaju se izdignute crvene mrlje.
• Fotosenzitivnost. Osip na koži se pojavljuje nakon izlaganja sunčevoj svetlosti.
• Oralni ili nosni čirevi. Obično su bezbolni.
• Neerozivni artritis. Ovo ne uništava kosti oko zglobova, ali postoji osetljivost, otok ili izliv u dva ili više perifernih zglobova.
• Perikarditis ili pleuritis. Upala utiče na sluznicu oko srca (perikarditis) ili pluća (pleuritis).
• Poremećaj bubrega. Testovi pokazuju visok nivo proteina ili ćelijskih delova u urinu ako osoba ima problem sa bubrezima.
• Neurološki poremećaj. Osoba ima napade, psihozu ili probleme sa razmišljanjem i rasuđivanjem.
• Hematološki (krvni) poremećaj. Prisutna je hemolitička anemija, sa niskim brojem belih krvnih zrnaca ili trombocita.
• Imunološki poremećaj. Testovi pokazuju da postoje antitela na dvolančanu DNK (dsDNK), antitela na Sm ili antitela na kardiolipin.
• Pozitivan ANA test.

Međutim, čak i ovaj sistem ponekad propušta rane i blage slučajeve lupusa.

Može doći do nedefinisane dijagnoze, jer znaci i simptomi za lupus nisu specifični.

S druge strane, neki testovi krvi mogu dovesti do preterane dijagnoze, jer ljudi bez lupusa mogu imati ista antitela kao i oni sa ovim stanjem.

Postavljanje dijagnoze kod lupusa

Dijagnoza može biti teška zbog različitih simptoma koji mogu ličiti na simptome drugih bolesti.

Lekar će pitati o simptomima, obaviti fizički pregled i uzeti ličnu i porodičnu anamnezu. On će takođe uzeti u obzir 11 gore navedenih kriterijuma.

Lekar može zahtevati neke testove krvi i druge laboratorijske analize.

Testovi na lupus

U nastavku teksta slede informacije vezane za testove koje možete da uradite kako bi utvrdili da li imate lupus ili neku drugu autoimunu bolest.

Testovi krvi

Testovi krvi pokazuju da li su određeni biomarkeri prisutni. Biomarkeri mogu dati informacije o tome koju autoimunu bolest ima pacjent (ako je naravno ima).

1) Antinuklearna antitela

Oko 95 odsto ljudi sa lupusom imaće pozitivan rezultat na ANA testu. Međutim, neki ljudi su pozitivni na ANA testu, ali nemaju lupus. Drugi testovi moraju potvrditi ovu dijagnozu.

2) Antifosfolipidna antitela

Antifosfolipidna antitela (APL) su vrsta antitela usmerena protiv fosfolipida. APL su prisutni kod do 50 procenata ljudi sa lupusom. Ljudi bez lupusa takođe mogu imati APL.

Osoba sa APL-om može imati veći rizik od krvnih ugrušaka, moždanog udara i plućne hipertenzije. Takođe postoji veći rizik od komplikacija u trudnoći, uključujući gubitak trudnoće.

3) Test anti-DNK antitela

Oko 70 procenata ljudi sa lupusom ima antitelo poznato kao anti-DNK antitelo. Verovatnije je da će rezultat biti pozitivan tokom razbuktavanja.

4) Anti-dsDNK antitelo

Anti-dvolančano DNK antitelo (anti-dsDNK) je specifičan tip ANA antitela koje se javlja kod oko 30 procenata ljudi sa lupusom. Manje od 1 procenta ljudi bez lupusa ima ovo antitelo.

Ako je test pozitivan, to može značiti da osoba ima ozbiljniji oblik lupusa, kao što je lupus nefritis ili lupus bubrega.

5) Anti-Smitovo antitelo

Oko 20 procenata ljudi sa lupusom ima antitelo na Sm, ribonukleoprotein koji je prisutan u jezgru ćelije.

Ima ga manje od 1 procenta ljudi bez lupusa, a retko je kod onih sa drugim reumatskim oboljenjima. Iz tog razloga, osoba sa anti-sm antitelima verovatno ima lupus. Obično nije prisutan kod lupusa bubrega.

6) Anti-U1RNP antitelo

Oko 25 procenata ljudi sa lupusom ima anti-U1RNP antitela, a manje od 1 procenat ljudi bez lupusa ih ima.

7) Anti-Ro/SSA i anti-La/SSB antitela

Između 30 i 40 procenata ljudi sa lupusom ima anti-Ro/SSA i anti-La/SSB antitela. Oni se takođe javljaju kod primarnog Sjogrenovog sindroma i kod ljudi sa lupusom koji su negativni na ANA.

Prisutni su u maloj količini kod oko 15 odsto ljudi bez lupusa, a mogu se javiti i kod drugih reumatskih stanja, kao što je reumatoidni artritis.

Ako majka ima anti-Ro i anti-La antitela, veća je šansa da će beba koju je rodila imati neonatalni lupus.

8) Antihistonska antitela

Antitela na histone su proteini koji igraju ulogu u strukturi DNK. Ljudi sa lupusom izazvanim lekovima obično ih imaju, a ljudi sa SLE ih mogu imati. Međutim, oni ne potvrđuju nužno dijagnozu lupusa.

Ostale vrste testova na lupus i autoimune bolesti

Druge ili dodatne vrste testova koje možete da uradite su:

• Biomarkeri

Biomarkeri su antitela, proteini, genetski i drugi faktori koji mogu pokazati lekaru šta se dešava u telu ili kako telo reaguje na lečenje.

Oni su korisni jer mogu da ukažu da li osoba ima određenu bolest čak i kada nema simptoma.

Lupus utiče na pojedince na različite načine. Ovo otežava pronalaženje pouzdanih biomarkera.

Međutim, kombinacija testova krvi i drugih dodatnih testova može pomoći lekaru da potvrdi dijagnozu.

• Testovi urina

Testovi urina mogu pomoći u dijagnostikovanju i praćenju efekata lupusa na bubrege.

Prisustvo proteina, crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i ćelijskih delova može pomoći da se pokaže koliko dobro funkcionišu bubrezi.

Za neke testove neophodan je samo jedan uzorak. Za druge, osoba će možda morati da prikuplja uzorke tokom 24 sata.

• Biopsije tkiva

Lekar takođe može zatražiti biopsiju, obično kože ili bubrega, da proveri da li ima oštećenja ili upale.

• Testovi snimanja

Rendgen i drugi testovi za snimanje mogu pomoći lekarima da vide organe zahvaćene lupusom.

• Monitoring testovi

Tekući testovi mogu pokazati kako lupus nastavlja da utiče na osobu ili koliko dobro njeno telo reaguje na lečenje.

Lečenje i kućni lekovi kod lupusa

Trenutno ne postoji lek za lupus, ali ljudi mogu da kontrolišu svoje simptome i napade promenama načina života i lekovima.

Lečenje ima za cilj da:

• spreči ili kontroliše upale
• smanji rizik od oštećenja organa

Lekovi mogu pomoći da se:

• smanji bol i oticanje
• regulišu aktivnost imunog sistema
• balansiraju hormoni
• smanje ili spreče oštećenja zglobova i organa
• kontroliše krvni pritisak
• smanji rizik od infekcije
• kontroliše holesterol

Tačan tretman će zavisiti od toga kako lupus utiče na pojedinca. Bez lečenja, mogu se javiti napadi koji mogu imati posledice opasne po život.

Alternativne terapije kod lečenja lupusa

Osim lekova, sledeće stvari mogu pomoći u ublažavanju bola ili smanjenju rizika od upale:

• primena toplote i hladnoće
• učestvovanje u aktivnostima opuštanja ili meditacije, uključujući jogu i tai či
• redovno vežbanje
• izbegavanje izlaganja suncu
• smanjite nivo stresa, koliko god je to moguće

Izgledi kod lečenja lupusa

U prošlosti, ljudi kojima je dijagnostikovan lupus, obično ne bi preživeli više od 5 godina.

Sada, međutim, lečenje može značajno da produži životni vek osobe, prema američkom „Nacionalnom institutu za zdravlje“.

Efikasna terapija takođe omogućava kontrolu bolesti, tako da osoba može da živi normalan, aktivan i zdrav život.

Dok naučnici saznaju sve više o genetici, lekari se nadaju da će jednog dana moći da identifikuju lupus u ranijoj fazi. Ovo će olakšati sprečavanje komplikacija pre nego što se pojave.

Ponekad ljudi odluče da se podvrgnu kliničkom ispitivanju, jer to može omogućiti pristup novim lekovima i terapijama.

• Brzi test na Koronu – PCR, Test antigena i Serološki test na COVID-19
• HIV
• Brzi testovi na COVID-19 i koliko su pouzdani?
• Katarakta – Dijagnostički pregled i testovi
• Dijabetes tip 1 – dijagnostikovanje, opcije lečenja i lekova