Menopauza počinje kada se završi menstrualni ciklus i njeni simptomi mogu da budu mnogobrojni. Menopauza nije zdravstveni problem, a neke žene je doživljavaju kao vreme oslobođenja. Međutim, hormonske promene i drugi faktori mogu izazvati nelagodnost.
Menopauza obično počinje između 40 i 58 godina u razvijenim zemljama. U Sjedinjenim Državama, prosečna starost je 52 godine. Za neke će se to desiti ranije zbog zdravstvenog stanja ili lečenja, kao što je uklanjanje jajnika.
U vreme menopauze, mnoge žene doživljavaju fizičke simptome kao što su: talasi vrućine, noćno znojenje, suvoća vagine… Takođe može dovesti do anksioznosti, promena raspoloženja i smanjenog seksualnog nagona.
Ovi simptomi mogu početi pre završetka menstruacije i mogu trajati nekoliko godina. Uticaj na kvalitet života može varirati od blagog do ozbiljnog. Međutim, postoje načini za kontrolu ovih simptoma.
Svaka žena će doživeti menopauzu drugačije. Mnoge imaju aktivan život tokom tranzicije i kasnije, a neke osećaju olakšanje što više ne moraju da se bave menstruacijom ili kontrolom rađanja.
Održavanje zdrave telesne težine i redovno vežbanje mogu pomoći ženi da se oseća bolje i dugoročno unapredi svoje opšte zdravlje. Za one koji imaju simptome menopauze, dostupni su mnogi tretmani.
U ovom članku saznajte više o tome šta možete očekivati tokom menopauze.
Pregled sadržaja:
Simptomi menopauze
Oko menopauze mogu se javiti različite fizičke i mentalne promene koje izazivaju simptome. Neki od njih počinju pre menopauze, a neki se nastavljaju i nakon nje.
U nastavku teksta ćemo da razmotrimo moguće promene u perimenopauzi i menopauzi.
Menopauza simptomi – Niža plodnost
Kako se žena približava kraju reproduktivne faze, ali pre početka menopauze, nivoi estrogena počinju da opadaju. Ovo smanjuje šanse za trudnoću.
Menopauza simptomi – Nepravilna menstruacija
Prvi znak da se približava menopauza su menstruacije koje se javljaju manje redovno. Mogu doći ređe nego obično. Nekada su više, a nekada manje intenzivne nego što je to redovno.
Svaka žena koja je zabrinuta zbog promena u menstrualnom ciklusu treba da poseti lekara, jer ove promene takođe mogu ukazivati na trudnoću ili neke druge zdravstvene probleme.
Menopauza simptomi – Vaginalna suvoća i nelagodnost
Suvoća vagine, svrab i nelagodnost mogu početi tokom perimenopauze i nastaviti se u menopauzi. Žena sa bilo kojim od ovih simptoma može osetiti nelagodnost tokom vaginalnog seksa. Takođe, ako dođe do pucanja kože, to može povećati rizik od infekcije.
Atrofični vaginitis, koji uključuje stanjivanje, sušenje i upalu zida vagine, ponekad se može javiti tokom menopauze.
Različiti hidratanti, lubrikanti i lekovi mogu ublažiti suvoću vagine i povezane probleme.
Menopauza simptomi – Valunzi
Talasi vrućine su uobičajeni u vreme menopauze. Oni uzrokuju da žena oseti iznenadni osećaj toplote u gornjem delu tela. Osećaj može početi na licu, vratu ili grudima i napredovati nagore ili nadole.
Najčešće se dešavaju tokom noći.
Talasi vrućine mogu da izazovu:
- znojenje
- da se na koži formiraju crvene mrlje
Neke žene doživljavaju noćno znojenje pomešano sa osećajem hladnoće ili jeze.
Ovaj simptom menopauze se obično javljaja u prvoj godini nakon završetka menstruacije, ali može trajati i do 14 godina nakon menopauze.
Menopauza simptomi – Poremećaji spavanja
Problemi sa spavanjem su česti tokom menopauze, a mogu proizaći iz:
- anksioznost
- noćnog znojenja
- povećane potrebe za mokrenjem
Obilno vežbanje i izbegavanje teških obroka pre spavanja mogu pomoći u rešavanju ovih problema, ali ako potraju, obratite se lekaru.
Menopauza i emocionalne promene
Depresija, anksioznost i loše raspoloženje su uobičajeni tokom menopauze. Nije neobično da imate periode razdražljivosti i plakanja.
Hormonske promene i poremećaji spavanja mogu doprineti ovim problemima. Takođe, osećanja u vezi sa menopauzom mogu doći u obzir. Na primer, uznemirenost zbog niskog libida ili kraja plodnosti ume da doprinese depresiji tokom menopauze.
Dok su osećanja tuge, razdražljivosti i umora uobičajena tokom menopauze, ona ne moraju nužno da ukazuju na depresiju. Međutim, svako ko ima loše raspoloženje tokom 2 nedelje ili duže treba da poseti lekara. On će moći da vas posavetuje šta je najbolje za vas.
Isto važi i za problem sa spavanjem. Svaka žena koja je zabrinuta zbog lošeg sna ili bilo kakvih promena u vezi sa menopauzom treba da kontaktira lekara.
Psiholozi ponekada sugerišu da u nekim slučajevima može postojati veza između menopauze i samoubistva. Svako ko razmišlja o
samoubistvu trebalo bi odmah da potraži pomoć od psihologa ili psihijatra.
Menopauza simptomi – Problemi sa fokusiranjem i učenjem
U periodu uoči menopauze, dve trećine žena može imati poteškoća sa koncentracijom i pamćenjem.
Ostanite fizički i mentalno aktivni, pridržavajte se zdrave ishrane i održavajte aktivan društveni život. Sve ovo će vam pomoći u rešavanju navedenih problema.
Pronalaženja novog hobija, fizička aktivnost, knjige, putovanja su samo načini da lakše prevaziđete novonastalu situaciju.
Fizičke promene tokom menopauze
U vreme menopauze mogu se razviti različite fizičke promene.
Žene ponekada imaju problem sa:
- nakupljanjem masti oko stomaka
- dobijanjem na težini
- promenama u boji, teksturi i volumenu kose
- smanjenjem grudi i pojačanom osetljivosti
- urinarnom inkontinencijom
Međutim, veza između ovih promena i menopauze nije uvek jasna. Neki simptomi se mogu pojaviti nezavisno ili istovremeno sa tranzicijom, a starost i način života takođe mogu igrati ulogu.
Povećan rizik od pojedinih zdravstvenih stanja
Nakon menopauze, izgleda da se povećava rizik od određenih zdravstvenih problema. Menopauza ne uzrokuje ova stanja, ali uključene hormonske promene koje mogu igrati određenu ulogu.
- Osteoporoza
Ovo je dugotrajno stanje u kojem se smanjuje snaga i gustina kostiju. Lekar može preporučiti uzimanje suplemenata vitamina D i više hrane bogate kalcijumom kako bi se održala čvrstoća kostiju.
- Kardiovaskularne bolesti
„Američko udruženje za srce“ (AHA) napominje da, iako pad estrogena zbog menopauze može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, uzimanje hormonske terapije neće smanjiti ovaj rizik.
- Rak dojke
Neke vrste raka dojke imaju veću verovatnoću da se razviju nakon menopauze. Menopauza ne uzrokuje rak dojke, ali izgleda da hormonalne promene povećavaju rizik.
Rezime
Za mnoge žene, menopauza nije jedina tranzicija koja se javlja u srednjim godinama. Promene u ljubavnim odnosima, na poslu ili kućnom životu (kao što je odlazak dece), takođe mogu imati značajan uticaj. Kada se više od jedne od ovih promena dogodi u kratkom periodu, to se može odraziti i na zdravlje.
Međutim, mnoge žene žive aktivnim, zdravim životom tokom menopauze i mnogo decenija nakon toga. Zato srednja životna dob često može biti početak novog, mnogima i lepšeg poglavlja u životu.
