Neuropatija – Bolest perifernih nerava koji su zaduženi za mišiće, kožu i unutrašnje organe

Neuropatija ili oštećenje nerava, može biti rezultat širokog spektra stanja kao što je dijabetes, pa čak i medicinskih tretmana (hemoterapija je samo jedan od mogućih primera).

U stvari, neuropatija, koja se ponekad naziva i periferna neuropatija, nije jedno zdravstveno stanje, već termin koji se koristi za opisivanje niza zdravstvenih problema koji uključuju oštećenje perifernih nerava, kao i simptome tih problema.

Iako je neuropatija neizlečiva, možete preduzeti korake da sprečite da se bolest pogorša, regulisanjem ishrane, načinom života i adekvatnim lečenjem.

Neuropatija simptomi

Simptomi neuropatije zavise od osnovnog uzroka i pojedinca, ali su najčešće:

• Privremena ili trajna utrnulost
• Peckanje ili osećaj pečenja
• Povećana osetljivost na dodir
• Bol
• Slabost mišića
• Paraliza
• Disfunkcija organa ili žlezda
• Poremećaj mokrenja i seksualne funkcije

Nervni sistem – opšte informacije

Da biste razumeli kako neuropatija deluje na vaše telo, važno je da znate da je nervni sistem podeljen na dva dela. Podela nervnog sistema je morfološka i funkcionalna.

Morfološki se deli na:

• Centralni nervni sistem (mozak i kičmenu moždina)  
• Periferni nervni sistem (koji prenosi poruke između centralnog nervnog sistema i ostatka vašeg tela)

Inače, periferni nevni sistem predstavlja skup živaca i ganglija koji se nalaze izvan centralnog nervnog sistema.

Periferni nervni sistem je podeljen na:

• Somatski nervni sistem (pod uticajem volje) koji kontroliše sve funkcije kojih smo svesni i koje možemo svesno da kontrolišemo (pokretni udovi).

Zadužen je za motoričku inervaciju poprečnoprugastih mišića i osetnu inervaciju kože i drugih organa za percepciju. Ovi mišići su pod kontrolom su volje, pa je ceo sistem zadužen za voljne pokrete.

• Autonomni (vegetatavni) nervni sistem koji reguliše procese koje ne možemo svesno da kontrolišemo. Deo je perifernog nervnog sistema koji ima autonomnost u kontroli: rada srca, krvnog pritiska, disanja, otvorenosti zenica, rada sistema organa za varenje i razmnožavanje.

Oštećenje ili poremećaj i voljnih i nevoljnih perifernih nerava može biti uključen u neuropatiju. Mogu biti pogođeni senzorni i motorni nervi.

Uzroci i faktori rizika od neuropatije

Oštećenje nerva može se desiti na različite načine i utiče na nervne aksone (duž kojih se impulsi sprovode do drugih ćelija), mijelinski omotač (koja pokriva i štiti akson) ili kombinaciju oba.

Neuropatija uzrokovana bolešću

„Fondacija za perifernu neuropatiju“ (FPN) opisuje sledeće uobičajene uzroke neuropatije:

• Slabo kontrolisan dijabetes

Najčešći tip neuropatije je dijabetička periferna neuropatija, koja pogađa ljude koji leče dijabetes sa loše kontrolisanim šećerom u krv. Ona čini oko 60 procenata ukupnog broja ljudi sa neuropatijom.

• Idiopatska neuropatija

Druga najveća grupa obolelih od neuropatije su oni za koje nije identifikovan uzrok (23 procenta) i stoga je njihovo stanje poznato kao idiopatska periferna neuropatija.

• Rak

Konkretno, periferna neuropatija izazvana hemoterapijom pogađa 10 procenata Amerikanaca koji boluju od neuropatije.

• HIV/AIDS

Oko 2 procenta ukupnih slučajeva neuropatije pripisuje se HIV/AIDS-u. To može biti posledica dejstva virusa humane imunodeficijencije ili lekova koji se koriste za lečenje.

Druga zdravstvena stanja, uključujući autoimune bolesti i povrede, (kao što su fizičke traume), povezana su sa neuropatijom. Više reči o tome će biti nešto kasnije.

Neuropatija uzrokovna ishranom

Nedostaci hranljivih materija takođe mogu dovesti do neuropatije.

• Nedostatak vitamina B12

Preovlađuje kod 10 do 15 procenata ljudi starijih od 60 godina i povezan je sa neuropatijom.  Nedostatak B12 uzrokuje oštećenje mijelinskog omotača koji okružuje i štiti nerve. Nervi neće pravilno funkcionisati bez ove zaštite.

Izvori vitamina B12 su: riba, meso, živina, jaja, mleko i drugi mlečni proizvodi. Unošenje više vitamina B12 u ishranu je važno ako vaš lekar utvrdi da vam fali. To se proverava analizom krvna slike.

Uzimanje suplemenata vitamina B12 ili dobijanje injekcija je takođe jedna od opcija. Prema Američkoj „Kancelariji dijetetskih suplemenata nacionalnog instituta za zdravlje“,preporučeni dnevni unos (RDA) hranljivih materija za većinu ljudi starosti od 14 i više godina je 24 mikrograma (mcg). Žene koje su trudne ili doje treba da dobiju 26 mcg i 28 mcg.

Uzimanje Glucophage-a (metformina), koji ljudi sa dijabetesom tipa 2 obično koriste za kontrolu šećera u krvi, može povećati rizik od nedostatka vitamina B12. Ako uzimate lekove, obavezno obavestite svog lekara kako bi mogao da ukaže na mogući nedostatak i da preporuči suplementaciju ili da savete o ishrani.

Nedostatak bakra

Ovaj nedostatak hranljivih materija je još jedan, mada ređi, uzrok neuropatije. Govedina, orasi i mahunarke nude dijetetski bakar.  Nedostatak je obično rezultat rada metabolizma ili malapsorpcije pojedinca, a ne neuravnotežene ishrane. Injekcioni i oralni suplementi mogu pomoći u lečenju ovog stanja.

Prekomerna potrošnja hranljivih materija

Previše hranljivih materija takođe može dovesti do neuropatije. Mnogo vitamina B6 može biti toksično za nerve. Normalna količna je manje od 2 miligrama dnevno, ali mnogi suplementi vitamina B6 su od po 100 miligrama ili više.

Vitamin B6 je takođe aditiv za sve vrste upakovane hrane. Osetljivost [na apsorpciju hranljivih materija] varira, tako da ako uzimate suplemente B6, zaista bi trebalo da proverite nivoe u krvi da biste bili sigurni da nisu povećani.

Neuropatija uzrokovana trovanjem

Uzrok neuropatije može biti i trovanje (najčešće putem ishrane).

Izloženost toksinima u hrani

Toksini sadržani u namirnicama za koje smatramo da su zdrave, poput morskih plodova, takođe mogu dovesti do neuropatije. Veoma visoki nivo žive može izazvati neuropatiju. „Agencija za zaštitu životne“ sredine izveštava da riba može sadržati živu i preporučuje da mala deca i žene (koje imaju od 16 do 49 godina, trudnice ili one koje doje) ograniče svoje porcije na dve do tri sedmično (oko 300 grama za osobe starije od 10 godina).

Arsen, još jedan teški metal, takođe može izazvati neuropatiju ako se uzme u velikim količinama. Obično do trovanja dolazi preko vode za piće koja je bila izložena industrijskom otpadu.

Arsen se može naći u smeđem i belom pirinču (u tragovima), ali ne u dovoljno visokom nivou da izazove oštećenje nerava.

Vrste neuropatije

Mesto gde dolazi do oštećenja nerva određuje vrstu neuropatije koju imate.

Postoje:

• Mononeuropatija

Kada neuropatija uključuje oštećenje samo jednog nerva, naziva se mononeuropatija.

• Polineuropatija

Najčešće je zahvaćeno više nerava, a kada se to dogodi, lekari oštećenje nerva nazivaju polineuropatijom. Simptomi zavise od toga da li su uključeni autonomni, senzorni ili motorni nervi.

Oštećenje autonomnog nerva se odražava na telesne funkcije ili krvni pritisak, pa čak i izazvati gastrointestinalne simptome.

Oštećenje čulnih nerava može uticati na senzacije i osećaj ravnoteže, dok oštećenje motornih nerava utiče na kretanje i reflekse. Kada su zahvaćeni i senzorni i motorni nervi, stanje je poznato kao senzomotorna polineuropatija, u kojoj se oštećenje dešava u celom telu na nervnim ćelijama, vlaknima (aksonima) i omotačima (mijelinske ovojnice).

• Distalna simetrična polineuropatija

Ovo je uobičajena vrsta polineuropatije i ona je najrasprostranjenija među ljudima sa dijabetesom, prema „Američkom udruženju za dijabetes“. U ovom obliku polineuropatije, prva nervna vlakna koja ne funkcionišu su ona najudaljenija od centralnog nervnog sistema.

Simptomi su bol i utrnulost koji se osećaju simetrično u stopalima, a zatim putuju uz noge kako stanje napreduje. Gornji ekstremiteti takođe mogu biti zahvaćeni na kraju.

Neuropatski bol

Neuropatski bol se može razviti kada se nervi somatskog nervnog sistema oštete i prenose senzorne signale centralnom nervnom sistemu na izmenjen i poremećen način. Procenjuje se da pogađa 7 do 10 procenata opšte populacije širom sveta.

Sledeća uobičajena stanja povezana sa perifernim neuropatskim bolom su:

• Postherpetična neuralgija (komplikacija herpes zoster, takođe poznata kao šindre)
• Neuralgija trigeminusa (bol od nerva koji prenosi signale od lica do mozga)
• Dijabetička neuropatija
• Periferna senzorna neuropatija povezana sa HIV-om
• Guba
• Bol zbog povrede perifernog nerva

U širokom spektru uzroka, simptomi neuropatskog bola imaju tendenciju da budu slični.

Neuropatski bol je neprijatan, jer imate osećaj da vas nešto pecka ili da prolazi struja kroz određeno područje vašeg tela.

Pored toga, bol će često biti povezan sa drugim simptomima, kao što su:

• Parestezija (nedostatak normalnog osećaja povezanog sa bolom)
• Alodinija (bolan odgovor na stimulus koji inače ne bi pokrenuo signale bola)
• Hiperalgezija (dramatičan ili jak bol kao odgovor na stimulus koji obično izaziva blagi bol).

Kako se dijagnostikuje neuropatija?

Postoji nekoliko načina na koje se neuropatija može dijagnostikovati. Generalno, proces će početi tako što će lekar prikupiti relevantne podatke o pacijentu. To su pre svega: opis i područje bola, kao i fizički pregled da proveri funkcionisanje dotične oblasti.

Nakon toga se mogu uraditi testovi. Američka „Fondacija za perifernu neuropatiju“ opisuje sledeće tipove uobičajenih testova:

• Elektrodijagnostičko testiranje. Ovo uključuje elektromiografiju i testiranje nervne provodljivosti, gde se nervi stimulišu i njihovi odgovori se snimaju i analiziraju na abnormalnosti.
• Pregledi iglom. Male igle se ubacuju u pojedinačne mišiće da bi se dobile audio i vizuelne informacije o tome kako funkcionišu nervi koji snabdevaju taj mišić.
• Testovi krvi. Mogu se zatražiti za proveru: povišenog šećera u krvi (kao što se vidi kod dijabetesa tipa 2), toksina, nedostataka vitamina, naslednih poremećaja i dokaza o abnormalnom imunološkom odgovoru.
• Biopsije kože. Mali rez se pravi da bi se uklonio uzorak kože koji se dalje analizira. Može pomoći da se razlikuju određeni poremećaji koji utiču na mala nervna vlakna, kao što su bolne senzorne neuropatije koje utiču na nervna vlakna (aksione).
• Kvantitativno senzorno testiranje (KST). Koristi se za procenu oštećenja nervnih završetaka uključenih u detekciju temperature i vibracija. KST koristi kompjutersko testiranje da meri kako dotični nervi reaguju na ove stimuluse.

Prognoza kod lečenja neuropatije

Prognoza za neuropatiju zavisi od vrste koju imate i koliko je napredovala. Oštećenje nerava može biti trajno. Međutim, ispravljanje osnovnog stanja koje je izazvalo neuropatiju može omogućiti nervima da se oporave ili regenerišu u nekim slučajevima.

Na primer, držanje šećera u krvi pod kontrolom pomaže da se zaustavi napredovanje oštećenja nerava i poboljšaju simptomi dijabetičke neuropatije. Ako se taj osnovni uzrok ne reši, neuropatija će se pogoršati.

Ponekad se oštećenje nerva može rešiti operacijom. Kroz neurolizu, spoljašnji omotač zahvaćenog nerva se otvara i ožiljno tkivo može biti uklonjeno kako bi se oslobodio pritisak na nerv.

Ova tehnika se češće koristi za lečenje bola kod sindroma karpalnog tunela, ali se može koristiti za lečenje dijabetičke neuropatije.

Određene hirurške procedure funkcionišu bolje kada pacijent još uvek ima osećaj u nervu.

Fizikalna terapija može pomoći u nekim slučajevima motornih neuropatija koje uključuju mišićnu slabost ili trošenje. Uspeh takve terapije može zavisiti od toga koliko je oštećenja nerava i starosti pacijenta. Stepen oporavka je često manje dramatičan za starije pacijente.

Trajanje neuropatije

Kao što je pomenuto, neuropatija može biti dugotrajna, čak i trajna. Međutim, u slučaju pacijenata sa rakom koji su podvrgnuti hemoterapiji, oštećenje nerva zna da bude samo privremeno.

Nešto više od dve trećine pacjenata koji imaju hemoterapiju dožive neuropatiju mesec dana nakon lečenja. Kada dođe do šest meseci, taj procenat se smanji na 30 posto.

Lekovi za neuropatiju

Postoji širok spektar tretmana i lekova za neuropatiju, u zavisnosti od vrste oštećenja nerava i težine simptoma.

Uobičajeni lekovi koji se izdaju bez lekarskog bez recepta za kojima ljudi posežu za rešavanje blagog do umerenog neuropatskog bola su:

• Tilenol (acetaminofen)
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su Advil (ibuprofen) i Aleve (naproksen)
• Lokalni tretmani kao što su kapsaicin i lidokain kreme

Mogu se uzimati i lekovi na recept.

Tu spadaju:

• COX-2 inhibitori kao što je Celebrex (celekoksib)
• Opioidi
• Ultram (tramadol)

Pacijenti mogu da dobiju određeno olakšanje od takvih „tradicionalnih, nespecifičnih“ lekova. Ali veća je verovatnoća da će umanjiti bol i neprijatnost od određenih kategorija lekova koji imaju specifičan efekat na puteve bola. Deluju na bol zbog abnormalnog aktiviranja nerava ili nervnih signala.

Antidepresivi i antiepileptički lekovi su lekovi za kojima ćemo verovatno prvo posegnuti i koji mogu biti od najveće pomoći.

Antidepresivi utiču na neke od neurotransmitera kao što su norepinefrin i serotonin, što može uticati na bol.

Opcije antidepresiva koje mogu pomoći u lečenju neuropatije su:

• Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su Prozac (fluoksetin) i Zoloft (sertralin), koji obnavljaju hemijsku ravnotežu u nervnim ćelijama mozga.
• Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI), kao što su Cymbalta (duloksetin) i Effexor (venlafaksin), koji inhibiraju proizvodnju i oslobađanje specifičnih neurotransmitera, uključujući serotonin i norepinefrin
• Inhibitori ponovnog preuzimanja norepinefrina (NRI), koji inhibiraju ponovnu upotrebu neurotransmitera dopamina, serotonina i norepinefrina
• Modulatori receptora serotonina, kao što je Oleptro (trazodon), koji povećavaju nivoe serotonina i norepinefrina u mozgu koji su dostupni za prenošenje signala na druge nerve

Efikasnost antikonvulzanata se još uvek istražuje. Veruje se da je mehanizam dejstva na kalcijumove kanale i da to može da smanji prenos tih abnormalnih nervnih signala, često unutar perifernog nerva ili kičmene moždine. Gabapentin je primer antikonvulziva koji se koristi za ublažavanje bolova u nervima.

Hirurgija i nervne stimulacije kod lečenja neuropatije

Operacija može biti korisna za oslobađanje pritiska na nerv i može se koristiti za lečenje oštećenja izazvanih sindromom karpalnog tunela i dijabetičkom neuropatijom.

Neuromodulacija je još jedna opcija. Uključuje postavljanje elektrode duž perifernog nerva. One u suštini isključuju signale bola. To se može učiniti vrlo selektivno sa pojedinačnim perifernim nervima ili se može uzeti regionalniji pristup sa stimulacijom kičmene moždine.

Neuropatija i alternativne terapije

Istraživanje alternativnih terapija za neuropatske simptome pokazalo je neke značajne rezultate.

• Kanabidiol (CBD). Proizveden iz iste biljke cannabis sativa koja proizvodi marihuanu i konoplju, koristi se u lečenju hroničnog neuropatskog bola (kod pacjenata koji nemaju rak). Potrebno je  više studija da bi se dokazala njegova efikasnost.
• Alfa lipoična kiselina. To je prirodna masna kiselina koja se nalazi u namirnicama, kao što su spanać, brokoli, krompir, prokulice, kvasac i meso organa kao što su bubrezi i jetra. Pregled nasumičnih kontrolisanih studija iz 2016. u „Diabetic Medicine“ zaključio je da je 600 mg oralne ili intravenske alfa lipoične kiseline poboljšalo simptome u pet proučavanih studija.
• Karnitin. Još jedna masna kiselina, ponekad je manjkava u slučajevima neuropatije, što rezultira nedovoljnim snabdevanjem nerava krvlju. Telo proizvodi karnitin koji mu je potreban. Zato nije neophodno da ga uzimate iz suplemenata ili izvora ishrane kao što su: meso i mlečni proizvodi.

Međutim, suplementacija acetil-L-karnitina, može pomoći u lečenju neuropatije. Neke studije su pokazale regeneraciju nerva i poboljšanje kod nervnog bola nakon uzimanja dodataka acetil-L-karnitina.

Ishrana i neuropatija

Pravilna ishrana je ključna za sprečavanje ili lečenje bilo kakvih zdravstvenih problema koji mogu biti u korenu neuropatije.

Za dijabetičku neuropatiju, često se preporučuje multivitamin koji sadrži vitamin B12. Kao što je pomenuto, dugotrajna upotreba metformina može dovesti do nedostatka ovog vitamina. Takođe ishrana pogodna za dijabetes je dobra, kako bi se nivo šećera u krvi održao u zdravom opsegu.

Vodič za ishranu „Američkog udruženja za dijabetes“ nudi savete za upravljanje šećerom u krvi, čime se sprečava ili minimizira oštećenje nerava. Ne postoji univerzalna dijeta za dijabetes, ali dobar početak uključuje ograničavanje slatkiša i napitaka zaslađenih šećerom, kao i velike porcije hrane sa visokim sadržajem skroba ili ugljenih hidrata. Odlučite se za uravnoteženu ishranu sa povrćem i voćem i koja uključuje kontrolisane porcije bogate vlaknima/cela zrna, nemasne mlečne proizvode i nemasne proteine poput živine i ribe.

Ako imate celijakiju, to vas može dovesti u opasnost od oštećenja nerava, pa ako vam je dijagnostikovan ovaj poremećaj, držite se dijete bez glutena koja vam je propisana. Kao što opisuje „Fondacija za perifernu neuropatiju“, gluten se nalazi u mnogim vrstama hleba, testenina, žitarica i prerađene hrane koja sadrži pšenicu, raž, ječam, a ponekad i ovas.

Ako imate neuropatiju povezanu sa alkoholizmom, podrazumeva se da je najbolji savet da se uzdržite od žestokih pića kako biste kontrolisali svoje simptome. Obilno opijanje može dovesti do malapsorpcije hranljivih materija kao što je vitamin B12, kao i do direktnog trovanja nerava, napominje fondacija.

Vežbanje i neuropatija

Uključivanje fitnesa u vašu rutinu može pomoći u rešavanju slabosti mišića koju neki ljudi doživljavaju kod neuropatije. Kod osoba sa dijabetičkom neuropatijom, redovna vežba takođe može pomoći u smanjenju visokog šećera u krvi (hiperglikemije).

Ali budite sigurni i razgovarajte sa svojim lekarom pre nego što započnete sa režimom vežbanja, jer neuropatija može uticati na to kako reagujete (ili ne reagujete) na povrede ili aktivnosti koje rizikuju povredu. Pre nego što jedan od počnete da vežbate, lekar obično procenjuje pacijentova stopala, neuropatiju, protok krvi do ekstremiteta i rizik od deformiteta i čireva na stopalu.

Važno je početi polako i samo postepeno povećavati intenzitet i vreme vežbanja. Ako hodate, pređite 1 kilometar, a zatim idite kući i pogledajte svoja stopala. Ako postoji bilo koji razlog za brigu, konsultujte se sa profesionalcem da biste bili sigurni da ste na pravom putu.

Obavljajte svakodnevnu inspekciju pre i posle vežbanja da biste bili sigurni da nema područja povećanog crvenila ili oštećenja kože. Preporučujemo da ljudi nose bele čarape kako bi se moglo videti ako postoji bilo kakva drenaža ili krvarenje.

Preporučuje se i kupovinu plastičnog ogledala koje ćete držati pored kreveta kako biste proverili donji deo stopala.

Zapamtite da ako ste izgubili bilo kakav osećaj, možda ne znate kada preterujete sa vežbanjem. S druge strane, vežbajte onoliko koliko je bezbedno i koliko vam je savetovao lekar.

Prevencija neuropatije

Kao što napominje „Fondacija za perifernu neuropatiju“, možete prilagoditi svoje navike u ishrani kako biste se pozabavili osnovnim uzrocima neuropatije, kao što su dijabetes, celijakija i nedostaci hranljivih materija (nedostatak vitamina B12).

Takođe, vežbanje može pomoći da se spreči ili uspori napredovanje dijabetičke neuropatije. Štaviše, pomaže u jačanju mišića.

Ipak, neki uzroci neuropatije, kao što je Charcot-Marie-Toothova bolest, su nasledni i ne mogu se sprečiti. Stanje, koje pogađa više od 126.000 ljudi u Sjedinjenim Državama, uzrokuje slabost i atrofiju mišića.

Neuropatija i moguće komplikacije

Brojne komplikacije povezane sa neuropatijom potiču od gubitka osećaja. Problem sa gubitkom osećaja zbog neuropatije nije nužno početna povreda.

Umesto toga, to je rezultirajuća infekcija – poseban problem među ljudima sa dijabetesom. Ako postoji smanjen osećaj u stopalima, mogu postojati područja povećanog pritiska koja umeju da izazovu rane ili čireve. Čir zna da se inficira, jer postoje otvorene rane, koje takođe mogu napredovati u infekciju kostiju. Nažalost, ovo obično zahteva amputaciju (ako napreduje do te tačke).

Neuropatija može dovesti do komplikacija i tokom operacije. To je zbog stanja koje se zove Charcot neuropatska osteoartropatija (ili Charcot, skraćeno), u kojoj zapaljenje i nerešene povrede izlažu kosti, zglobove i meka tkiva (posebno ona u stopalima) mikrofrakturama i deformitetima. Ovo nije isti poremećaj kao Charcot-Marie-Toothova bolest, i može imati mnogo uzroka, uključujući dijabetičku neuropatiju.

Istraživanje i statistika: koliko ljudi ima neuropatiju?

Procenjuje se da 30 miliona ljudi u Sjedinjenim Državama ima neki oblik neuropatije, prema „Fondaciji za perifernu neuropatiju“.

Dijabetička periferna neuropatija je najčešći tip, koji pogađa 6 od 10 ljudi koji imaju bilo koju vrstu neuropatije. Štaviše, 60 do 70 procenata ljudi sa dijabetesom razvija neuropatiju.

Javlja se i kod 30 do 40 odsto ljudi koji su podvrgnuti hemoterapiji.

Povezana stanja i uzroci neuropatije

Nakon dijabetesa, idiopatske neuropatije, hemoterapije i HIV/AIDS-a, druge vrste neuropatije čine preostalih 5 procenata slučajeva, prema „Fondaciji za perifernu neuropatiju“.

Uzroci mogu da budu:

• Metabolički poremećaji kao što su: hipoglikemija ili otkazivanje bubrega
• Autoimuni poremećaji kao što su: celijakija, reumatoidni artritis, lupus, sarkoidoza, Sjogrenov sindrom i Guillain-Barreov sindrom
• Zarazne bolesti
• Fizička trauma
• Kompresija
• Stres koji se ponavlja
• Toksičnost
• Nasledni poremećaji kao što je Charcot-Marie-Tooth bolest
• Hormonalni poremećaji
• Alkoholizam
• Određeni nedostatak ili višak hranljivih materija

• Dijabetes tip 2 – sve o ishrani ( Keto i ostale dijete), prevencija bolesti i mogući zdravstveni problemi
• 11 saveta kako da zaštitite svoja stopala ako imate dijabetes
• Vitamin B1
• Sindrom karpalnog tunela – Simptomi, uzroci i dijagnoza
• Bolovi u nogama