Obrezivanje je hirurški postupak uklanjanja prepucija penisa – uvlačivog nabora kože koji pokriva vrh penisa (glans penis).
Obrezivanje novorođenčadi prilično je često u Sjedinjenim Državama, mada izgleda da je u padu.
1979. godine oko 65 posto novorođenih dečaka obrezano je, ali samo 58 posto obrezano je 2010. godine, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), širom sveta je oko 30 posto muškaraca obrezano.
Treba napomenuti da je u nekim regionima i zemljama obrezivanje deo tradicije i da je usko povezano sa religijom. Tako da nije samo motivisano zdravstvenim aspektima, već kulturološkim.
Pregled sadržaja:
Hirurgija obrezivanja
Obrezivanje se vrši u lokalnoj anesteziji.
Tri najčešće korišćena postupka obrezivanja u Sjedinjenim Državama su:
- Gomco stezaljka
- Plastibell uređaj
- Mogen stezaljka
prema izveštaju iz 2012. u časopisu „Pediatrics“.
Tokom metode Gomco stezaljke, lekar će postaviti zvono stezaljke preko glave i povući kožicu preko zvona. Zatim će postaviti kružnu bazu metalne stezaljke oko penisa gde će se prepucij prerezati i zategnuti je.
Pet minuta kasnije, nakon što se desilo zgrušavanje krvi, skalpelom će odseći kožicu.
Metoda uređaja Plastibell uključuje umetanje plastičnog prstena na glavić i prekrivanje prepucijumom.
Zatim će lekar postaviti konopac oko kožice, drobeći je u žleb Plastibella.
Uređaj ostaje na penisu nekoliko dana dok tkivo prepucija ne odumre i ne otpadne, zajedno sa Plastibellom.
Mogen stezaljka je metalni uređaj sa dve ravne lopatice odvojene malim prorezom.
Tokom obrezivanja, lekari ga postavljaju iznad glave i zaključavaju oko opružene kožice, koju uklanjaju skalpelom iznad stezaljke.
Šta se dešava tokom operacije?
Većina obrezivanja vrši se 24–72 sata nakon rođenja deteta ako ih u bolnici obavlja pedijatar ili akušer.
Takođe možete da odvedete svoje dete u ordinaciju pedijatra u prvih 10 dana života kako bi tamo obavili obrezivanje.
Najsigurnije se smatra obrezivanje u medicinskom okruženju. Postupak obično traje između 10 i 20 minuta.
Obično će vašu bebu odvesti u operacionu salu (zajedno sa vama ili vašim partnerom) i smestiti je na poseban sto sa mekim sistemima za zadržavanje ruku i nogu.
Vaša bebu će ogrnuti toplim peškirima i možda će joj dati malo šećerne vode na cucla radi udobnosti.
Anestetik (lek za ublažavanje bola) može se ubrizgati iglom u dno penisa ili naneti na kožu kao topikalna krema.
U zavisnosti od metode koju vaš lekar preferira, a o tome možete razgovarati sa njima pre rođenja bebe, oko prepucija će staviti plastični prsten ili posebnu stezaljku da prekinu dotok krvi, a zatim ukloniti kožicu.
Obrezivanje i moguće komplikacije
Komplikacije su retke i javljaju se samo kod malog broja obrezivanja.
U zavisnosti od postupka, one mogu da uključuju:
- Krvarenje
- Infekciju
- Suvišna prepucijum, u kojoj prepucij u potpunosti pokriva glavić
- Fimoza ili zarobljeni penis kod kojeg je prepucij pretesan da bi se prevukao
- Zadržavanje urina i nemogućnost potpunog pražnjenja bešike
Dodatna razmatranja o ovom postupku
Obrezivanje je kontroverzan postupak.
Negde između 60 i 90 procenata dečka u Americi je obrezan.
Širom sveta obrezivanje je najčešće u: Sjedinjenim Državama, Kanadi, Bliskom Istoku, Australiji i Africi. Obrezivanje je mnogo ređe u Aziji, Evropi i Južnoj Americi.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih se roditelji mogu odlučiti da obrežu svog sina:
- iz verskih razloga
- iz higijenskih razloga
- iz osećanja da to koristi zdravlju njihovog deteta i u detinjstvu i kasnije u životu
- žele da im sin liči na ostale muškarce u porodici
Drugi roditelji osećaju da obrezivanje uzrokuje nepotreban bol ili unakaženost ili žele da sačekaju i daju sinu priliku da sam bira kada dovoljno odraste.
Ako se vaše dete rodi vrlo rano ili ima određenih problema sa penisom, bebin lekar može dati preporuku za obrezivanje.
Obrezivanje i benefiti koje sa sobom nosi
„Američka akademija za pedijatriju“, u svom izveštaju o pedijatriji za 2012. godinu, smatra da koristi obrezivanja novorođenčadi nadmašuju potencijalne negativne efekte.
Ovj zaključak podržava i „Svetska zdravstvena organizacija“, koja je 2014. godine izdla nacrt smernica koje podržavaju obrezivanje novorođenčadi.
Konkretno, obrezivanje smanjuje rizik od zaraze HIV-om iz vaginalnog seksa (ali ne i iz analnog seksa).
Takođe smanjuje rizik od:
- genitalnog herpesa
- određenih sojeva humanog papiloma virusa (HPV)
- karcinoma penisa
- infekcija urinarnog trakta (UTI)
Međutim, zagovornici borbe protiv obrezivanja tvrde da novorođenčad ne bi trebala da budu podvrgnuta ovom hirurškom zahvatu. Dobrim delom zbog toga što bebe ne mogu dati svoj pristanak i nemaju slobodu izbora odlučivanja šta je dobro, a šta nije za njih.
