Search
Close this search box.

Psihopata – Ultimativni vodič koji će vam pomoći da saznate sve o ovoj veoma popularnoj temi

Psihopata

Izraz „psihopata“ se koristi da opiše nekoga ko ne oseća empatiju prema drugima, ko je neemocionalan i moralno izopačen. Iako termin ne predstavlja zvaničnu dijagnozu, često se koristi.

Iako psihopatija nije dijagnoza sama po sebi, mnoge karakteristike psihopatije se preklapaju sa simptomima antisocijalnog poremećaja ličnosti, šireg stanja mentalnog zdravlja koje se koristi za opisivanje ljudi koji konstantno krše društvena pravila i norme. Ali samo mali broj pojedinaca sa antisocijalnim poremećajem ličnosti smatra se psihopatama.

Ovaj članak govori o karakteristikama psihopata, istoriji termina i kako da prepoznate da li je neko psihopata. Takođe će biti reči i o mogućnostima za lečenje, kao i o stvarima koje možete da preduzmete da biste se izborili sa ovim stanjem ili pojedincem koji ima ovaj poremećaj.

Koje su to osobine koje neko mora da ima da bi mogil da kažemo da je psihopata?

Psihopata

Psihopatsko ponašanje se veoma razlikuje od pojedinca do pojedinca. Neki su seksualni prestupnici i ubice. Ali drugi mogu biti uspešni lideri (predsednici, premijeri, diktatori, vojskovođe…). Sve zavisi od njihovih osobina i okolnosti.

Važno je razlikovati psihopate od ljudi sa psihopatskim osobinama. Moguće je ispoljiti nekoliko psihopatskih osobina, a da niste pravi psihopata.

Ljudi sa psihopatskim osobinama ne moraju se nužno smatrati psihopatama niti u potpunosti praktikovati psihopatsko ponašanje. Samo osobe sa psihopatskim osobinama koje takođe pokazuju antisocijalno ponašanje smatraju se psihopatama.

Psihopatske osobine su najčešće:

  • Antidruštveno ponašanje
  • Narcizam
  • Površni šarm
  • Impulsivnost
  • Bezosećajnost
  • Ne osećanje krivice
  • Nedostatak empatije

Smatra se da oko 29% opšte populacije pokazuje jednu ili više psihopatskih osobina. Ali samo 0,6% populacije verovatno odgovara definiciji psihopate.

Kratak sažetak poglavlja

Psihopata je neko ko pokazuje antisocijalno ponašanje, ima nedostatak empatije, zanemaruje druge i ima visoku dozu narcizma. Iako takve osobine mogu ukazivati na to da je neko graničan slučaj sa psihopatijom, ali to nužno ne znači da je i psihopata.

Koliki procenat ljudi su psihopate?

Psihopati postoje u različitim kulturama i etničkim grupama. Procenjuje se da bi se oko 1 procenat muškaraca i 0,3-0,7 procenata žena mogli klasifikovati kao psihopate.

Pojedinac može da u određenoj meri poseduje osobine koje su povezane sa psihopatijom, a da se ne kvalifikuje kao psihopata.

Da li postoji test koji može da odredi ko je psihopata?

Psihopata

Iako postoji mnogo besplatnih „psihopatskih testova“ koji mogu da se nađu na internetu, dva testa koja se najčešće koriste su „Revidirana lista za proveru psihopatije“ (PCL-R) i „Inventar psihopatske ličnosti“ (PPI).

  • Revidirana kontrolna lista za psihopatiju (PCL-R): PCL-R je inventar od 20 stavki koji se najčešće koristi za procenu da li pojedinac pokazuje određene osobine i ponašanja koja mogu ukazivati na psihopatiju. Kompletanje zajedno sa polustrukturiranim intervjuom i pregledom dostupnih zapisa, kao što su policijski izveštaji ili medicinske informacije. Često se koristi za predviđanje verovatnoće da li će kriminalac ponovo počiniti krivično delo i njihove sposobnosti za rehabilitaciju.
  • Inventar psihopatske ličnosti (PPI): PPI je alternativni test koji je uveden 1996 godine. Ovaj test se koristi za procenu psihopatskih osobina kod ljudi koji nisu osvedočeni kriminalci. I dalje se može koristiti u radu sa zatvorenicima, ali se češće primenjuje na drugim strukturama stanovništva.

Koji znaci ukazuju na to da je neko psihopata?

Psihopatske osobine se mogu pojaviti tokom detinjstva i vremenom se pogoršavati. Slede neki od najčešćih znakova psihopate.

  • Površni šarm

Psihopate su često simpatične na prvi pogled. Obično su dobri sagovornici i pričaju priče koje drže pažnju. Mogu biti i smešni i harizmatični. Policija upravo takve smatra za najveću opasnost, jer njihovo ponašanje, a često ni izgled ne ukazuju da su ti ljudi neverovatno opasni.

Neretko se u taj profil uklapaju serijske ubice.

  • Potreba za stimulacijom

Psihopata voli uzbuđenje. Voli da ima stalnu akciju u svom životu i često želi da živi u „brzoj traci“.

Vrlo često, njihova potreba za stimulacijom uključuje kršenje pravila. Oni mogu uživati u uzbuđenju da se izvuku sa nečim što su uradili, ili bi im se čak mogla dopasti činjenica da ih u svakom trenutku mogu „uhvatiti“. Shodno tome, često izbegavaju da budu angažovani na dosadnim ili ponavljajućim zadacima i mogu biti netolerantni prema rutini.

  • Patološko laganje
Psihopata

Psihopate govore laži da bi izgledali zanimljivo i da bi se izvukli iz nevolje. Ali oni takođe govore laži da bi prikrili svoje prethodne laži. Ponekad imaju poteškoća da svoje priče održe jasnim, jer zaborave šta su prethodno rekli (slagali). Ako ih neko izazove, oni jednostavno ponovo promene svoju priču ili prerade činjenice kako bi se uklopile u datu situaciju.

  • Grandiozni osećaj sopstvene vrednosti

Psihopate imaju nerealan pogled na sebe. Oni sebe vide kao važne i kvalifikovane ljude. Često smatraju da bi trebalo da žive po sopstvenim pravilima i misle da zakoni ne važe za njih.

  • Manipulativno ponašanje

Psihopata je u većini slučajeva neko ko je zaista dobar u navođenju drugih ljudi da rade ono što on želi. On može igrati na nečiju krivicu dok laže da bi neko drugi uradio posao za njega.

  • Nedostatak kajanja

Psihopate nije briga kako njihovo ponašanje utiče na druge ljude. Oni ne mare na nešto što nekoga boli, ili mogu insistirati na tome da drugi preteruju kada su njihova osećanja povređena. Na kraju krajeva, oni ne osećaju nikakvu krivicu za nanošenje bola ljudima ili životinjama. U stvari, oni često racionalizuju svoje ponašanje i okrivljuju druge ljude.

  • Lažne emocije

Psihopate ne pokazuju mnogo emocija – barem ne iskrenih. Mogu izgledati hladno i neemocionalno većinu vremena. Ali kada im je to od koristi, mogli bi pokazati dramatičan prikaz osećanja. Oni su obično kratkotrajni i prilično plitki.

Na primer, mogu pokazati ljutnju ako nekoga mogu tako zastrašiti, ili mogu pokazati tugu da bi manipulisali. Međutim, oni zaista ne doživljavaju ove emocije.

  • Nedostatak empatije

Psihopate se bore da shvate kako bi se neko drugi mogao osećati uplašeno, tužno ili uznemireno. To im jednostavno nema smisla, jer ne mogu da čitaju ljude. Oni su potpuno ravnodušni prema ljudima koji pate – čak i kada su u pitanju bliski prijatelj ili članovi porodice.

  • Parazitski način života

Psihopata može da priča tužne priče o tome zašto ne može da zaradi novac ili o tome kako ga je neko drugi iskoristio ili prevario. Zatim, on iskorištava ljubaznost drugih tako što finansijski zavisi od njih. On koriste ljude da dobije sve što može.

  • Loše kontrolisanje ponašanja
Psihopata

Psihopate se bore da poštuju pravila i zakone. Čak i ako krenu da poštuju pravila, obično se toga ne drže dugo.

  • Promiskuitetno seksualno ponašanje

Pošto im nije stalo do ljudi oko sebe, psihopate će verovatno varati svoje partnere. Mogu se upustiti u nezaštićeni seks sa strancima. Ili mogu koristiti seks kao način da dobiju ono što žele. Seks za njih nije emocionalan ili ljubavni čin već sredstvo za ostvarenje ciljeva ili ličnog zadovoljstva.

  • Problemi u ponašanju koji se ispoljavaju u detinjstvu

Većina psihopata ispoljava probleme u ponašanju u ranom dobu. Mogu da maltretiraju slabije i mlađe, muče ili ubijaju životinje, beže iz škole, lažu, uništavaju imovinu, zloupotrebljavaju supstance ili postanu nasilni. Njihovo loše ponašanje vremenom eskalira.

U skladu sa ovim, potrebno je da se zakon prilagodi i da kod najtežih prestupa (ubistva, silovanja, nanošenje teških telesnih povreda) maloletnik odgovara kao punoletna osoba. Takođe bi trebala da se drastično pooštri politika kazni za maltretiranje i ubijanje životinja.

Praksa je pokazala da je najmanje 80% serijskih ubica u mladosti ubijala ili mučila životinje. Da je neko na vreme reagovao, verovatno bi mnogi ljudiski životi bili spašeni.

  • Nedostatak realnih, dugoročnih ciljeva

Skoro svaki psihopata želi da postane bogat ili slavan. Ali često nema pojma kako da dođe do ovih stvari. Umesto toga, on insistira na tome da će nekako dobiti ono što želi, a da ne uloži nikakav napor da do toga dođe.

  • Impulsivnost

Psihopate reaguju na stvari prema tome kako se osećaju. Oni ne provode vreme razmišljajući o potencijalnim rizicima ili prednostima svojih izbora. Umesto toga, oni žele trenutno zadovoljstvo. Tako da mogu napustiti posao, prekinuti vezu, preseliti se u novi grad ili kupiti novi auto iz hira.

  • Neodgovornost

Obećanja ne znače ništa za psihopate. Bez obzira da li obećavaju da će otplatiti kredit, vratiti neki pozamljeni predmet, oni jednostavno nisu pouzdani. Mogu se odreći plaćanja alimentacije, duboko zadužiti ili zaboraviti na obaveze.

Psihopata ne prihvata odgovornost za probleme u svom životu. On vidi svoje probleme kao da su uvek posledica tuđe krivice. Često igraju ulogu žrtve i uživaju da dele priče o tome kako su ih drugi iskoristili.

  • Veliki broj brakova

Psihopate se mogu venčati, ako od toga imaju neke koristi. Na primer, možda žele da potroše prihod partnera ili podele svoj dug sa nekim drugim. Takođe to može da im bude odlična maska da prikriju neke mnogo teže zločine. Ko bi još posumnjao na „dobrog komšiju“ koji se uvek javlja i nasmejan je, a pritom ima ženu dvoje dece i psa? Ovo se sigurno ne uklapa u profil nekog ubice ili manijaka.

Ali njihovo ponašanje često dovodi do čestih razvoda, jer ih njihovi partneri na kraju upoznaju i vide sa kime imaju posla.

  • Kriminalna svestranost

Psihopata ima tendenciju da na pravila gleda kao na sugestije — a na zakone obično gleda kao na ograničenja koja ga sputavaju. Njegovo kriminalno ponašanje može biti veoma raznoliko.

Prekršaji zbog agresivne vožnje, finansijske manipulacije i akti nasilja samo su neki od primera niza zločina koje neko može počiniti. Naravno, ne idu svi u zatvor zbog toga. Neki mogu da se bave sumnjivim poslovima ili da rade neetičke postupke koji ne dovode do hapšenja.

  • Opoziv uslovnog otpusta

Većina psihopata se ne pridržava pravila uslovnog otpusta kada izađu iz zatvora. Možda misle da ih više neće uhvatiti. Ili mogu pronaći načine da opravdaju svoje ponašanje. Oni bi čak mogli da okrive druge ljude da su uhvaćeni zbog njih i bez razloga.

Kratak sažetak poglavlja

Osoba koja je manipulativna, nepoštena, narcisoidna, nesavesna, bez empatije i sklona je agresiji može biti psihopata. Kriminalno ponašanje, promiskuitet i nedostatak odgovornosti su takođe uobičajene osobine povezane sa psihopatijom.

Psihopata i sociopata. Da li je isto?

Dok se reči „psihopata“ i „sociopata“ ponekad koriste kao sinonimi, oni imaju drugačija značenja i različite obrasce osobina i ponašanja.

Psihopatima nedostaje savest i ne osećaju empatiju prema drugima. Oni se mogu pretvarati da im je stalo, ali često imaju „normalnu fasadu“ kako bi prikrili hladnokrvna ili čak kriminalna ponašanja.

Sociopate mogu da imaju ograničenu empatiju i kajanje za svoje postupke. Oni se bore da održe normalno ponašanje i rutinu i mogu biti impulsivni i preterano emotivni. Oni mogu prepoznati da su njihovi postupci pogrešni, ali pronalaze načine da racionalizuju svoje impulsivno i štetno ponašanje.

Uzroci psihopatije

Rana istraživanja o psihopatiji sugerisala su da ovaj poremećaj često potiče od problema vezanih za odnose sa roditeljima i načinom odrastanja i ranog detinjstva. Smatralo se da roditeljsko odbacivanje i nedostatak njihove naklonosti povećavaju rizik da dete postane psihopata.

Studije su otkrile vezu između maltretiranja, zlostavljanja, emocionalne nesigurnosti i čestih odvajanja od negovatelja. Neki istraživači veruju da ovi problemi iz detinjstva mogu izazvati psihopatske osobine.

Ali drugi naučnici sugerišu da bi ovo moglo da bude sasvim obrnuto. Deca sa ozbiljnim problemima u ponašanju već urođeno imaju problem da se vežu za druge zbog svog devijantnog ponašanja. Njihovo nedolično ponašanje moglo bi da utiče da odrasli ne žele da ulažu u decu koja im ne uzvraćaju ljubav i prave velike probleme.

Verovatno je da psihopatske osobine zavise od nekoliko faktora, kao što su:

  • genetika
  • neurološke promene
  • maltretiranje od strane roditelja ili staratelja
  • prenatalni rizici vezani za majku (izlaganje toksinima u materici)

Psihopatija i nasilje

Neka literatura sugeriše da je veća verovatnoća da će psihopata biti nasilniji od prosečnog čoveka. Mnoge studije povezuju psihopatske osobine sa nasiljem. Psiholozi u kazneno-poravnim ustanovama mogu proceniti psihopatske sklonosti kriminalaca kao način da predvide verovatnoću da li će i u budućnosti činiti loša dela.

Ali nisu sve psihopate nasilne. Neke studije su otkrile da postoje „uspešne psihopate“ za koje je veća verovatnoća da će biti unapređeni na rukovodeće pozicije i manje je verovatno da će služiti kaznu iza rešetaka.

Uspešne psihopate mogu da budu bolje od „redovnih psihopata“ u osobinama koje su ključne za uspeh. Ovde se pre svega misli na savest, i to im može pomoći da bolje upravljaju svojim antisocijalnim impulsima od onih koji na kraju budu osuđeni za teške zločine.

Kratak sažetak poglavlja

Psihopate se često prikazuju kao nasilni kriminalci, ali to nije nužno tačno. Dok su psihopatske osobine povezane sa povećanim rizikom od nasilnog ponašanja, nije svaki psihopata nasilan.

Koliko je verovatnoća da će psihopata da bude ubica?

Najpoznatije serijske ubice u istoriji SAD

Nepoznato je koliko psihopata počini teška najteža dela nasilja. Među osuđenim ubicama, više od četvrtine bi se moglo smatrati psihopatama (u poređenju sa oko 1 procentom opšte populacije), a postoje dokazi da je mnogo veća verovatnoća da će psihopatski kriminalci ponovo počiniti krivično delo. Međutim, mnoge psihopate nemaju istoriju nasilja.

Mogućnosti lečenja i terapije

Pitanje da li se psihopate mogu lečiti je pitanje o kome se naveliko raspravlja. Neki leakri kažu da lečenje ne pomaže. Drugi tvrde da specifični tretmani mogu smanjiti određena ponašanja, kao što je nasilje.

Mnoge studije koje su sprovedene o efikasnosti lečenja primenjuju se samo na određeni deo populacije, kao što su seksualni prestupnici. Dakle, tretmani koji se tu primenjuju, možda neće delovati na druge koji ispunjvaju neke različite kriterijume psihopatije.

Slično tome, ženske psihopate mogu zahtevati drugačiji pristup. Generalno, imaju tendenciju da budu manje nasilne od muškaraca, tako da njihovo lečenje može da bude nešto drugačije.

Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT) može biti efikasna u nekim slučajevima. Ali potrebna su dalja istraživanja da bi se identifikovalo koje strategije kognitivnog restrukturiranja najbolje funkcionišu i kako da se najbolje koriste.

Kako da se zaštitite od psihopate?

Skoro nijedan psihopata ne želi da se menja, jer ne vidi nikakvu potrebu za tim. On ostaje ubeđen da drugi ljudi greše, a ne on. Kao rezultat, obično su oni oko njih ti koji traže strategije suočavanja. Na kraju krajeva, teško je biti u blizini narcisoidne, neemocionalne osobe.

Bez obzira da li mislite da je vaš prijatelj, šef ili rođak možda psihopata, njihovo ponašanje može ozbiljno uticati i na vaše psihičko stanje ako niste pažljivi. Važno je uspostaviti zdrave granice i prepoznati kada ste u opasnosti da budete izmanipulisani.

Ako vam to izaziva veliku nevolju, potražite stručnu pomoć. Stručnjak za mentalno zdravlje može vam pomoći da uspostavite zdrave granice kako biste mogli da se brinete o sebi.

Ukoliko se nalazite u emocionalnoj vezi sa nekim ko počne da ispoljava osobine koje ukazuju da je psihopata i pri tome je vaša bezbednost ugrožena, nemojte da oklevate i odmah tražite pomoć od policije. Neka vam vaša bezbednost uvek bude ispred materijalne sigurnosti, stava vaše okoline ili članova familije.

Ne trpite nasilje i odmah prijavite nasilnika, jer takvi se jako retko menjaju.

Rezime

Psihopate se često ponašaju: hladno, manipulativno, asocijalno i narcisoidno. Ovo je najverovatnije posledica traumatičnih iskustava iz ranog detinjstva. Maltretiranje, odbacivanje i nedostatak roditeljske naklonosti su najverovatniji uzroci psihopatskog ponašanja koje se najčešće prvi put manifestuje u tinejdžerskim godinama.

Međutim, ovaj tip psihopata je čak i manje opasan od onih koji na prvi pogled izgledaju potpuno normalno. Psihopata može da bude šarmantan, rečit, duhovit, harizmatičan, energičan i da vam na taj način stvori privid potpuno normalne osobe, čak i nekoga sa kim želite da budete bliski. A tada nastaju ogromni problemi…

Ljudi sa psihopatskim osobinama mogu imati povećan rizik od nasilja i sklonosti ka kriminalu, ali nisu sve psihopate nasilni kriminalci. Tretmani kao što je KBT mogu pomoći u smanjenju određenih psihopatskih ponašanja i osobina.

Da li ti je članak bio koristan?

Tags:
PODELI ČLANAK

Dobijaj najnovije članke na mail

Pridruži se našem email servisu sa preko 5000 pretplatnika

Povezani članci

Šta je glaukom?

Glaukom je ozbiljno stanje oka koje može dovesti do trajnog oštećenja vida. Ova bolest se karakteriše

Pročitaj