Psihopatija, iako nije klinička dijagnoza, često se odnosi na nekoga sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Pregled sadržaja:
Šta je psihopatija?
Nekoliko termina iz psihologije izaziva zabunu, a jedan od njih je „psihopata“. Iako se obično (iako netačno) koristi za opisivanje nekoga ko ima mentalne probleme, „psihopata“ nije zvanična dijagnoza. Umesto toga, to je neformalni izraz koji se često koristi za stanje koje se zove antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD).
Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, 5. izdanje (DSM-5) ne navodi psihopatiju kao zvaničnu kliničku dijagnozu.
Prava definicija psihopate u psihijatriji odnosi se na nekoga sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, objašnjava dr Prakaš Masand. Antisocijalni poremećaj ličnosti opisuje stanje obeleženo manipulacijom i kršenjem prava drugih.
Antisocijalni poremećaj ličnosti
Masand kaže da jedna stvar koja može biti zbunjujuća u vezi sa ASPD-om je fraza „antisocijalno“.
„Većina ljudi može pretpostaviti da ovo opisuje nekoga ko je uzdržan, usamljenik, ko se često povlači u sebe, itd. Međutim, to nije slučaj u ASPD-u“, objašnjava on. „Kada kažemo antisocijalan u ASPD-u, to znači da je to neko ko je protiv društva, pravila i drugih ponašanja koji su uobičajeniji.
Dok neki lekari smatraju psihopatiju težim podtipom antisocijalnog poremećaja ličnosti, opšti konsenzus je da psihopatija spada pod okrilje ASPD-a. U ovom članku se pozivamo na informacije o antisocijalniom poremećaju ličnosti.
Znaci psihopatije
Pošto termin „psihopata“ nije zvanična dijagnoza, stručnjaci se pozivaju na znakove opisane pod antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Neki od najčešćih znakova antisocijalnog poremećaja ličnosti su:
- ponašanje koje se kosi sa društvenim normama
- nepoštovanje ili kršenje prava drugih
- nesposobnost da se napravi razlika između ispravnog i pogrešnog
- teškoće sa pokazivanjem kajanja ili empatije
- sklonost ka čestom laganju
- manipulisanje i povređivanje drugih
- ponavljajući problemi sa zakonom
- opšte zanemarivanje bezbednosti i odgovornosti
- redovno izražavanje besa i arogancije
Drugi mogući znaci antisocijalnog poremećaja ličnosti uključuju sklonost ka ponašanju koje je nepromišljeno, impulsivno ili može dovesti do štetnih posledica.
Dr Masand kaže da neko ko pokazuje ovo modele ponašanja može da:
- ima velikih problema oko uspostavljanja duboke emocionalne veze
- ima površan šarm
- bude veoma agresivan
- se ponekad jako naljuti
Pored toga, ljudi sa ASPD-om možda neće reagovati kao da su nekoga povredili, mogu biti impulsivni ili uvredljivi i ne osećaju kajanje.
Pored znakova i ponašanja, postoje određene karakteristike koje su zastupljenije kod ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti:
- Antisocijalni poremećaj ličnosti (psihopatija) je češći kod muškaraca nego kod žena.
- Tehnički, da biste dobili ASPD dijagnozu, morate imati najmanje 18 godina. Ali neka deca će pokazati znake poremećaja ponašanja, što može biti rani pokazatelj ASPD.
- Antisocijalni poremećaj ličnosti je hronično (dugotrajno) stanje koje izgleda da se poboljšava sa godinama
- Stope mortaliteta su veće kod osoba sa ASPD-om zbog njihovog ponašanja.
Kako se dijagnostikuje psihopatija?
Pošto psihopatija nije zvanično bolest, stanje koje stručnjaci dijagnostikuju je antisocijalni poremećaj ličnosti.
Pre nego što objasnimo kriterijume koji se koriste za dijagnozu ASPD, važno je napomenuti da dijagnostika i lečenje ASPD predstavlja neke jedinstvene izazove.
Antisocijalni poremećaj ličnosti može biti težak za lečenje, jer osoba kojoj je potrebna pomoć često ne veruje da postoji problem sa njenim ponašanjem. Kao rezultat toga, retko traže lečenje.
Međutim, prema utvrđenim smernicama koje se koriste za dijagnozu ASPD-a, problematično ponašanje obično počinje sa 15 godina ili u tinejdžerskim godinama. Međutim, dr Masand kaže da se prava dijagnoza ASPD ne postavlja do 18. godine.
„Za većinu ljudi, najgore ponašanje se dešava u kasnim tinejdžerskim godinama“, objašnjava on.
Dijagnostički kriterijumi
Da bi se postavila tačna dijagnoza, lekar će izvršiti potpunu procenu mentalnog zdravlja.
Da bi dobio dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti, pacjent mora pokazati obrazac nepoštovanja i kršenja prava drugih. Ovo je naznačeno sa tri ili više od sledećih kriterijuma, prema DSM-5:
- nepoštovanje društvenih normi u vezi sa zakonitim ponašanjem, kao što je izvođenje radnji koje su osnov za hapšenje
- obmana, uzastopno laganje, upotreba pseudonima ili prevara drugih radi zadovoljstva ili lične dobiti
- impulsivnost ili neuspeh u planiranju
- razdražljivost i agresivnost, često uz fizičko nasilje ili napade
- bezobzirno zanemarivanje bezbednosti sebe ili drugih
- dosledna neodgovornost, neuspeh da se održi dosledno radno ponašanje ili poštovanje finansijskih obaveza
- nedostatak kajanja, ravnodušnost ili racionalizacija da ste povredili ili maltretirali drugu osobu
Doktor će takođe pogledati medicinsku istoriju osobe. Ova puna procena je kritičan korak, jer ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti često imaju druge poremećaje mentalnog zdravlja i upotrebe supstanci.
Uzroci psihopatije
Iako tačan uzrok antisocijalnog poremećaja ličnosti nije poznat, istraživači veruju da njegov razvoj može uključivati kombinaciju društvenog okruženja i genetskih faktora.
Potrebno je uraditi više istraživanja da bi se razumeli genetski aspekti za psihopatiju. Prethodna istraživanja procenjuju da između 38 i 69 procenata slučajeva psihopatije može biti nasledno.
Pored toga, neki od društvenih pokretača ASPD-a mogu uključivati zanemarivanje u detinjstvu i druga negativna iskustva, kao što je zlostavljanje i fizičko nasilje.
Da li može da se leči psihopatija?
Kao i dijagnostički proces, lečenje nekoga sa osobinama koje potpadaju pod ASPD dijagnozu može biti teško. Tipično, lekar može preporučiti kombinaciju psihoterapije (terapije razgovorom) i lekova.
Iako nema dokaza koji podržavaju da bilo koji lek ili oblik psihoterapije mogu izlečiti antisocijalni poremećaj ličnosti, ove metode i dalje mogu pomoći u kontrolisanju nekih simptoma, poput impulsivnosti i agresije, i poboljšati kvalitet života.
Rane intervencije kod adolescenata i tinejdžera mogu pomoći u prevenciji antisocijalnog poremećaja ličnosti.
Naučnici su otkrili da se kod nekih ljudi sa ASPD stanje može poboljšati ili povući kako stare – pri čemu se poboljšanje dešava u proseku od 35-e godine. Takođe su otkrili da ljudi sa jačim društvenim vezama i podrškom, kao npr. supružnik ili porodica, imaju veću verovatnoću da mnogo ređe ispoljavaju simptome psihopatije.
Psihoterapija može biti od pomoći u razumevanju kako psihopatija može uticati na vaš život i odnose. Psiholog će raditi na razvoju strategija koje pomažu u smanjenju ozbiljnosti simptoma.
Ako su lekovi deo plana lečenja, lekar može da prepiše lekove koji leče srodna stanja mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, depresija ili simptomi agresije.
Opcije za to su:
- antidepresivi, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili bupropion
- antipsihotici
- antikonvulzivi
Psihopatija – rezime
Reč „psihopata“ se često neformalno koristi da opiše nekoga sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Antisocijalni poremećaj ličnosti nije isto što i biti „antisocijalan“. To prvenstveno uključuje ponašanje koje je u suprotnosti sa društvenim normama, kao i opšti nedostatak nebrige za druge.
Uprkos složenosti koja okružuje ASPD, stručnjak za mentalno zdravlje može biti u stanju da identifikuje ovo stanje i ponudi tretman koji može da bude od pomoći.
