Rak prostate – Kompletan vodič

Rak prostate je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca širom sveta. U Sjedinjenim Državama, “Američko društvo za borbu protiv karcinoma” (ACS) procenjuje da će kod oko 270.000 muškaraca biti dijagnostikovan karcinom prostate u 2022. godini.

Prostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema.

Ova mala žlezda se nalazi direktno ispod bešike i igra ulogu u proizvodnji sperme.

Kada se abnormalni, maligni rast ćelija (tumor) formira u prostati, to se naziva rak prostate. Karcinom se može proširiti i na druge delove tela.

Vrste raka prostate

U skoro svi slučajevima gde je dijagnostikovan rak prostate u pitanju je vrsta raka koja se zove adenokarcinom koji raste u tkivu žlezde, kao što je prostata.

Međutim i drugi ređi tipovi karcinoma takođe mogu nastati u prostati, uključujući:

• karcinom malih ćelija, kao što je rak pluća
• neuroendokrini tumori, kao što je rak pankreasa
• karcinomi prelaznih ćelija, kao što je rak bubrega
• sarkome, kao što je rak koštanih ćelija

Rak prostate se takođe kategoriše po tome koliko brzo napreduje.

Ima dve vrste rasta:

• agresivni ili brzo rastući
• neagresivni ili sporo rastući

Kod neagresivnog raka prostate, tumor raste sporo. Međutim, kod agresivnog karcinoma, tumor može da metastazira i na druge delove tela.

Rak prostate – mogući uzroci i faktori rizika

Ne postoji poznat uzrok za nastanak raka prostate, ali faktori rizika kao što su porodična istorija bolesti ili starost mogu povećati vašu verovatnoću razvoja maligniteta.

Ko je u opasnosti od raka prostate?

Dok se rak prostate može pojaviti kod svakog muškarca, određeni faktori povećavaju rizik od bolesti.

Ovi faktori rizika uključuju:

• godine – ugroženiji su muškarci koji imaju 50 ili više godina
• porodična istorija raka prostate
• gojaznost
• genetske promene

Neke studije razmatraju i druge faktore rizika kao što su ishrana i izlaganje hemikalijama koji mogu povećati vaše šanse za da obolite od ove vrste karcinoma. Međutim, naučnici uglavnom kažu da su ti efekti još uvek nejasni i nedovoljno ispitani.

Rak prostate je takođe retkost kod muškaraca mlađih od 40 godina.

Rak prostate simptomi

Neki oblici raka prostate su neagresivni, tako da možda nećete imati nikakve simptome. Međutim, uznapredovali rak prostate često izaziva simptome.

Ako imate bilo koji od sledećih znakova ili simptoma, ne oklevajte da pozovete svog lekara. Pored toga, druge bolesti mogu izazvati neke simptome raka prostate, kao što je benigna hiperplazija prostate (BHP), tako da ćete morati da se konsultujete sa svojim lekarom da biste dobili odgovarajuću dijagnozu.

Simptomi raka prostate mogu uključivati probleme sa mokrenjem, seksualne probleme i bol i utrnulost.

Urinarni problemi

Urinarni problemi su česti, jer se prostata nalazi ispod bešike i okružuje uretru. Zbog ove lokacije, ako tumor raste na prostati, može pritisnuti bešiku ili uretru i izazvati probleme.

Urinarni problemi mogu uključivati:

• čestu potrebu za mokrenjem
• mlaz prilikom mokrenja koji je sporiji ili slabiji od normalnog
• krvarenje tokom mokrenja

Seksualni problemi

Erektilna disfunkcija može biti simptom raka prostate. Takođe se naziva impotencija i ovo stanje uzrokuje da ne možete da postignete i zadržite erekciju.

Krv u semenu nakon ejakulacije takođe može biti simptom raka prostate.

Bol i utrnulost

Možda ćete osetiti slabost ili utrnulost u nogama i stopalima. Takođe možete izgubiti kontrolu nad bešikom i crevima ako se rak proširio, izazivajući pritisak na kičmenu moždinu.

Kako se dijagnostikuje rak prostate?

Jedan od najboljih načina da se otkrije rak pre nego što se pojave simptomi je da se podvrgnete skrining testu. Što ranije otkrijete rak, lakše ćete ga lečiti i šanse za potpunim izlečenjem su daleko veće.

Antigen specifičan za prostatu (PSA test)

Jedna od osnovnih fizioloških funkcija prostate je sekretorna. Možda najvažniji protein sekreta prostate je prostata specifični antigen (PSA), čija je osnovna uloga da omogućava uslove za preživljavanje spermatozoida.

PSA test (Prostata specifični antigen test) predstavlja laboratorijski skrining test kojim se iz uzorka krvi muškog pacijenta određuje nivo PSA (prostata specifičnog antigena). Ako je nivo visok, to može ukazivati na rak prostate. Prilikom analize rezultata, uzimaju se u obzir i vrednosti slobodnog PSA (free PSA), kao i indeks odnosa free PSA/PSA.

Vrednosti ovih rezultata služe u dijagnostici i razlikovanju benignog uvećanja prostate od karcinoma prostate.

PSA test je koristan alat za vašeg lekara da razmotri da li vaši nivoi PSA mogu ukazivati na rak prostate. Pošto je rano otkrivanje ključno za lečenje raka, ovo predstavlja veliku prednost. da budu pregledani.

Procedura je gotovo bezbolna, i bez rizika po pacijenta.

Međutim, skrining ima prednosti i nedostatke. Na primer, studija iz 2018. godine otkrila je da PSA može povećati vaše šanse za rano otkrivanje karcinoma, ali ne umanjuje vaše šanse da umrete od raka prostate. Test ima neke povezane probleme i važno je da razgovarate sa svojim lekarom o tome šta bi rizici skrininga PSA značili za vas.

Drugi faktori mogu povećati vaš nivo PSA, kao što su:

• uvećana prostata
• starije životne dobi
• ejakulacija
• infekcija ili upala prostate
• specifični lekovi

Digitorektalni pregled

Izvodi se uz upotrebu plastičnihh rukavica i vazelina. Lakra postavlja prst zaštićen plastičnom rukavicom (prethodno namazan vazelinom) radi palpacije eventualno prisutnih promena u završnom delu debelog creva (rektumu).

Pošto rak prostate često počinje na zadnjem delu žlezde, može se otkriti ovom metodom. Iako nije tako efikasan kao PSA test, efikasniji je kod muškaraca koji imaju prosečan nivo PSA, ali i dalje imaju rak prostate.

Snimanje prostate

Koristeći napredno snimanje, kao što je MRI ili ultrazvuk, možete otkriti rak prostate. U istraživačkom članku iz 2018. stručnjaci su naveli da se sada uz veliki napredak tehnologije rak prostate može dijagnostikovati ranije i lakše je i da se identifikuje faza karcinoma.

Biopsija prostate

Lekar može da preporuči biopsiju prostate ako posumnja na rak na prlikom pregleda ili otkrije da imate povišen nivo PSA.

Tokom biopsije, lekar uzima mali uzorak tkiva prostate da analizira ćelije. Ako otkrije da su ćelije kancerogene, to mu takođe može pomoći da odredi koliko brzo se mogu širiti i rasti.

Da bi to uradio, on određuje vaš “Gleasonov rezultat”.

Gleasonov rezultat je efikasan alat za predviđanje vaših izgleda, ali nije apsolutan. Postoji mnogo drugih faktora koji su uključeni u predviđanje širenja i toka bolesti, a stručnjaci se razlikuju u načinu na koji koriste sistem bodovanja.

Najbolji način da se odredi perspektiva i lečenje zavisi od vašeg fizičkog pregleda i snimanja tumora.

Gleasonov rezultat

Dobićete Gleasonov rezultat ako ste išli na biopsiju prostate. Patolozi koriste ovu ocenu za klasifikaciju stepena ćelija karcinoma prostate. Ocena označava koliko abnormalne ćelije izgledaju kao rak i koliko je agresivan njihov rast.

Gleasonov rezultat manji od 6 znači da vaše ćelije ne pokazuju znake raka, tako da je rizik nizak. Ukoliko je vaš rezultat 7 ili veći, lekar će verovatno pogledati vaš rezultat i nivo PSA da bi procenio ćelije.

Na primer, Gleasonov rezultat od 7, sa nivoom PSA između 10 do 20 nanograma po mililitru (ng/mL), znači da su identifikovali ćelije raka – ali rak je verovatno neagresivan, sa spororastućim ćelijama.

Gleasonov rezultat od 8 ili više, sa nivoom PSA većim od 20 ng / ml, ukazuje na napredniji tumor. To znači da je rizik od agresivnog karcinoma veći.

Skrining raka prostate prema godinama

Preporuče se da lekari razgovaraju sa muškarcima o prednostima i nedostacima skrininga raka prostate tokom godišnjeg pregleda.

Ovi razgovori bi trebalo da se odvijaju za sledeće uzraste:

• 40 godina: Za muškarce sa veoma visokim rizikom, kao što su oni sa više od jednog srodnika u prvom stepenu – oca, brata ili sina – koji su imali rak prostate u dobi mlađoj od 65 godina.
• 45 godina: Za muškarce sa visokim rizikom, kao što su muškarci sa srodnikom u prvom stepenu kome je karcinom prostate dijagnostifikovan u dobi mlađoj od 65 godina.
• 50 godina: Za muškarce sa prosečnim rizikom od raka prostate i za koje se očekuje da će živeti još najmanje 10 godina.

Pre nego što odlučite da se podvrgnete skriningu, razmotrite sve dostupne informacije vezane za rizike i prednosti skrininga raka prostate. Zatim, vi i vaš lekar možete da odlučite koji test je najbolji za vas.

Rak prostate – faze

Lekar može da odredi terapiju i da zna koliko se rak proširio, korišćenjem sistema za stadijume.

Faktori koji su važni za određivanje stadijuma raka su:

• veličina ili obim tumora
• zahvaćenost limfnih čvorova
• da li se rak proširio (metastazirao) na druge delove tela i organe ili ne
• nivo PSA u vreme dijagnoze
• Gleason rezultat

Faze raka prostate se kreću od 1 do 4. Bolest je najviše uznapredovala u stadijumu 4.

Kako se leči rak prostate?

Lekar će razviti odgovarajući plan lečenja raka na osnovu godina, zdravstvenog stanja i stadijuma raka kod pacjenta.

Ako je rak neagresivan, lekar može preporučiti pažljivo čekanje, koje se naziva i aktivni nadzor. To znači da će odložiti lečenje, ali će pacjent imati redovne preglede kod svog lekara da bi se redovno pratila situacija.

Ako lekar odluči da prati rak uz pomoć aktivnog nadzora, on proverava PSA svakih 6 meseci i vrši godišnji digitorektalni pregled. Pored toga, može da uradi ponovnu biopsiju i snimanje nakon 1 do 3 godine nakon početne dijagnoze.

Lekar aktivno prati simptome da bi odlučio da li je potrebno lečenje.

Lekari mogu da leče agresivnije vrste raka i drugim opcijama, kao što su:

• hirurgija
• zračenja
• krioterapija
• hormonska terapija
• hemoterapije
• stereotaktička radiohirurgija
• imunoterapija

Ako je rak veoma agresivan i metastazira, postoji velika šansa da se proširio na kosti.

Prostatektomija

Prostatektomija je hirurška procedura kojom se uklanja deo ili cela prostata. Na primer, ako imate rak prostate koji se nije proširio izvan prostate, lekar može predložiti da imate radikalnu prostatektomiju, kojom se uklanja cela prostata.

Postoje različite vrste radikalnih prostatektomija.

To su:

• Otvoreni pristup
• Minimalno-invazivni pristup (laparoskopska prostatektomija i Transuretralna prostatektomija (TURP))

U zavisnosti od stepena uznapredovalosti bolesti može se uraditi:

• Parcijalna prostatektomija – uklanjanje dela prostate. Primenjuje se kod benigne hiperplazije ili karcinoma u početnom stadijumu.
• Radikalna prostatektomija – uklanjanje cele prostate zajedno sa delom uretre i okolnim limfnim čvorovima. Primenjuje se u slučajevima uznapredovalih karcinoma. U palijativnom lečenju metastatskog karcinoma prostate se može primeniti i bilateralna orhiektomija tj. obostrano uklanjanje testisa.

Izgledi za lečenje raka prostate

Izgledi su obično dobri, ako se rak prostate dijagnostikuje rano i nije se proširio. Rano otkrivanje i lečenje su ključni za pozitivan ishod. Ako mislite da imate simptome raka prostate, trebalo bi da odmah zakažete pregled kod svog lekara.

Međutim, ako rak napreduje i širi se izvan prostate, to će se nepovoljno odraziti i na šanse za izlečenjem.

Koje su mere prevencije za rak prostate?

Određene faktore rizika za rak prostate, kao što su starost i porodična istorija bolesti, ne možete kontrolisati. Međutim, postoje i drugi na koje možete da utičete.

Na primer, prestanak pušenja može smanjiti rizik od raka prostate. Ishrana i vežbanje su takođe jako važni faktori koji mogu uticati da se smanji rizik od raka prostate.

Ishrana

Određena hrana može pomoći u smanjenju rizika od raka prostate i tu spada ishrana sa malo mlečnih proizvoda i kalcijuma.

Neke namirnice koje mogu smanjiti rizik od raka prostate su:

• brokoli, prokulice i kelj
• riba
• soja
• ulja koja sadrže omega-3 masne kiseline, kao što je maslinovo ulje

Vežbanje

Redovno vežbanje verovatno može pomoći u smanjenju rizika od razvoja uznapredovalog raka prostate i umiranja od raka prostate.

Vežbanje vam takođe može pomoći da izgubite težinu, a to je od vitalnog značaja, jer lekari ukazuju da je gojaznost jedan od faktora rizika za nastanak raka prostate. Uz odobrenje lekara, težite da makar 30 minuta, četiri do pet put nedeljno vežbate.

Rak prostate  – rezime

Rak prostate predstavlja potencijalni rizik za sve muškarce kako stare, ali ako se rano dijagnostikuje i leči, izgledi za izlečenjem su generalno veoma dobri. Dakle, kako starite, otvoreno razgovorajte sa svojim doktorom o mogućem riziku i merama prevencije.

Ako imate bilo kakve simptome za koje mislite da bi mogli biti rak prostate, odmah razgovarajte sa svojim lekarom.

Čak i ako nemate simptome, vodite zdrav načina života kako biste smanjili rizik.

• Prostata – Detaljan vodič
• Uvećana prostata – Šta je benigna hiperplazija prostate, kako se leči, koji su uzroci i simptomi?
• Problemi sa prostatom, komplikacije i tretmani
• Mali penis – Mogući uzroci i lečenje
• Prostatitis – Saznajte sve o prostatitisu na jednom mestu