Pregled sadržaja:
- Šta da radim ako sam imao ozbiljnu reakciju na prvu dozu vakcine Pfizer ili Moderne?
- Da li je u redu uzimati sredstva za ublažavanje bolova pre ili posle vakcinacije?
- Koliko dugo će osoba biti zaštićena nakon dobijanja COVID-19 vakcine?
- Vakcinicija i da li će biti potrebana neka dopuna vakcini i ako da, kada?
- Da li će se vakcinacija sprovoditi svake godine kao kod gripa?
- Ako je neko već imao COVID-19, da li će mu trebati vakcina?
- Vakcinicija i deca?
- Da li se preporučuje vakcinicija za trudnice?
- Da li je sigurno za mene da uzmem COVID-19 vakcinu ako se lečim od raka ili ako imam autoimunu bolest?
- Vakcinacija me ne zanima. Nije li bolje samo pustiti naš imunološki sistem da prirodno radi svoj posao?
Šta da radim ako sam imao ozbiljnu reakciju na prvu dozu vakcine Pfizer ili Moderne?
Vakcinicija jedino rešenje za izlazak iz pandemije. Tako bar tvrdi dobar deo naučnika i lekara.
Bilo je izveštaja o ljudima koji imaju alergijske reakcije na vakcine kao što su otok jezika i otežano disanje. Svi pacijenti koji su do sada imali takvu reakciju su lečeni i uspešno oporavljeni.
Postoje mere predostrožnosti kako bi se osiguralo da ljudi mogu odmah dobiti medicinsku pomoć u slučaju ozbiljne alergijske reakcije. Preporučuje se da ljudi koji imaju istoriju anafilaksije (ozbiljne alergijske reakcije) iz bilo kog razloga ostanu pod medicinskim nadzorom 30 minuta nakon vakcinacije. Svi ostali, oko 15 minuta.
Reakcije na vakcine, generalno, su retke sa pojavom anafilaksije koja se procenjuje na 1,31 u milion primljenih doza, prema „Američkom koledžu za alergiju, astmu i imunologiju“.
Ljudi koji su imali ozbiljnu ili neposrednu alergijsku reakciju nakon što su dobili prvu dozu vakcine Pfizer ili Moderne ne bi trebali dobiti drugu injekciju. Oni koji imaju bilo kakvu ozbiljnu reakciju, koja bi mogla uključivati simptome poput: otoka ili piskanja, mogu se uputiti alergologu ili imunologu za savet.
Ako neko ima ozbiljnu alergijsku reakciju na vakcine, lekar iz vašeg Doma zdravlja prijavljuje događaj sistemu za prijavljivanje neželjenih reakcija na vakcine. Izveštaji o neželjenim događajima koji se dešavaju češće nego što se to očekuje, podstaknuće dalja istraživanja.
Da li je u redu uzimati sredstva za ublažavanje bolova pre ili posle vakcinacije?
Generalni se ne preporučuje ljudima da uzimaju sredstva za ublažavanje bolova kao što su:
- aspirin
- acetaminophen (Tilenol)
- ibuprofen (Advil, Naproken)
Postoji teoretska šansa da uzimanje ovih lekova pre vakcinacije može da umanji sposobnost tela da ima efikasan imunološki odgovor na vakcinu.
Međutim, ako neko oseti uobičajene simptome reakcije nakon vakcinisanje, poput:
- bola u ruci ( pre svega na mestu uboda )
- glavobolje
- groznice manjeg intenziteta
u redu je uzeti sredstva za ublažavanje bolova za lečenje ovih simptoma.
Koliko dugo će osoba biti zaštićena nakon dobijanja COVID-19 vakcine?
Trebaće vremena da to shvatimo – nema kristalne kugle. Naučna ispitivanja su u toku i rezultati će biti naknadno poznati.
Prva osoba koja je dobila vakcinu primila je injekciju pre otprilike 6-7 meseci, pa ne znamo da li imunitet traje duže od toga.
Vakcinicija i da li će biti potrebana neka dopuna vakcini i ako da, kada?
Ovo je aktivno područje istraživanja. Ne znamo sa sigurnošću da će biti potrebni pojačala za bilo koju vakcinu, ali je prilično verovatno da će u nekom trenutku biti potrebna. Pojačivač može poslužiti u jednu od dve glavne svrhe:
- može dodatno pojačati imunitet iz početne serije vakcina ili
- može stvoriti specifičniji, ciljani imunitet na virusne variacije
Da li će pojačivač biti potreban zavisi od nekoliko faktora, od kojih neki tek treba da se utvrde. Oni uključuju: koliko brzo se prenose različite variacije virusa i da li se pojavljuju nove, više zabrinjavajuće varijante.
Takođe zavisi od toga za koliko će brzo ovi dodaci biti dostupni. Neke kompanije za vakcine trenutno rade na razvoju vakcina sa ciljanim varijantama, ali nijedna još nije spremna za distribuciju.
Jedna od mogućnosti bila bi upotreba dodatne doze postojeće vakcine kao pojačala. Ovo bi verovatno povećalo nivo postojeće zaštite, ali možda neće ponuditi odgovarajuću zaštitu od nekih mutiranih varijanti virusa.
Da li će se vakcinacija sprovoditi svake godine kao kod gripa?
Ni to ne znamo sa sigurnošću. Ljudi koji dobiju COVID-19 vakcinu nadgledaće se tokom vremena, što će pomoći istraživačima da shvate koliko će dugo trajati imunitet protiv virusa.
Ako je neko već imao COVID-19, da li će mu trebati vakcina?
Još uvek se preporučuje da ljudi dobiju vakcinu bez obzira da li su imali COVID-19 u prošlosti ili su imali test koji otkriva antitela. Antitela su znak da je osoba imala COVID-19 i da se oporavila. To je zato što za zaštitu od COVID-19 ne samo da morate imati antitela, već morate imati i dovoljno antitela. Ono što znamo je da mnogi ljudi, posebno oni koji su imali blagu varjantu bolesti, imaju antitela, ali su na vrlo niskom nivou, pa možda neće imati dovoljno da ih u potpunosti zaštite od ponovne infekcije.
Još jedan razlog za ljude koji su možda već imali virus da se imunizuju je taj što postoje dokazi koji ukazuju na to da vremenom nivo antitela može pasti. Nema negativne strane za dobijanje vakcine, ona će zapravo pojačati odgovore koje će ta osoba već imati.
Vakcinicija i deca?
FDA je odobrila vakcinu Pfizer za ljude koji imaju 16 i više godina. Vakcina Moderna je za one koji imaju 18 godina i više.
Zbog brige o bezbednosti, studije vakcina koje uključuju mlađu decu obično dolaze nakon završetka studija kod odraslih. Tako to generalno funkcioniše u celokupnom razvoju vakcina i lekova. Ako se primeti veliki problem kod odraslih, želeli biste da sprečite da se to dogodi kod dece. To znači da još neko vreme nećemo imati vakcine za decu.
Većina proizvođača vakcina trenutno sprovode ili planiraju klinička ispitivanja vakcina za bebe i decu svih starosnih grupa.
U intervjuu 28. februara za „Meet the Press“ na NBC-ju, Fauci je nagađao da će se starosni rasponi za vakcinisanu decu progresivno otvarati tokom narednih godinu i po dana i da bi deca mlađa od 12 godina mogla biti vakcinisana do početka 2022. godine.
Dobra vest je da virus kod većine dece uzrokuje manje ozbiljnu infekciju. I dalje mogu da dožive prilično ozbiljnu bolest, pa ih je zato važno zaštititi, ali s obzirom na to da je uticaj na njih manji nego kod odrasle i starije odrasle populacije, prioritet za vakcinaciju se na odgovarajući način stavlja na one pacijente sa većim rizikom.
Da li se preporučuje vakcinicija za trudnice?
„Američki koledž akušera i ginekologa“ (ACOG) preporučuje lekarima da se ne uskrati vakcinacija osobama koje su trudne ili doje. Na svakom pacijentu je da sa svojim zdravstvenim radnikom razgovara o rizicima i koristima vakcinacije i napravi izbor.
Trenutno dostupne vakcine protiv COVID-19 nisu testirane na trudnicama dobrovoljcima tokom kliničkih ispitivanja, ali pojavljuju se neki ohrabrujući dokazi. U preliminarnoj analizi objavljenoj 21. aprila u „New England Journal of Medicine“, istraživači su pogledali podatke preko 35.000 žena koje su primile vakcinu Pfizer ili Moderna tokom trudnoće. Stope pobačaja, prevremenog porođaja i drugih komplikacija bile su uporedive sa onima zabeleženim u studijama trudnica pre-pandemije.
Trudnice sa simptomima COVID-19 u povećanom su riziku od težih bolesti u poređenju sa ženama koje nisu trudne, prema brojnim studijama.
Ako ste trudni, dojite ili planirate da zatrudnite, „Američki koledž akušera i ginekologa“ vam preporučuje da se edukujete svim dostupnim podacima o bezbednosti i efikasnosti vakcine i razgovarate sa svojim zdravstvenim radnikom. Prema odluci ACOG-a, treba uzeti u obzir nekoliko stvari pri odlučivanju da li ćete dobiti vakcinu, uključujući:
- Nivo na koji se COVID-19 proširio u vašoj zajednici
- Potencijalna efikasnost vakcine
- Rizik i potencijalna težina COVID-19 ako biste ga dobili, uključujući efekte bolesti na fetus i novorođenče
- Bezbednost vakcine za vas i fetus
Ne oklevajte da razgovarate sa svojim lekarom da biste saznali više o vašoj konkretnoj situaciji.
Da li je sigurno za mene da uzmem COVID-19 vakcinu ako se lečim od raka ili ako imam autoimunu bolest?
Mnoge medicinske grupe preporučuju da većina ljudi sa rakom ili istorijom raka dobije vakcinu protiv COVID-19. Ali bi trebalo da razgovaraju o rizicima i koristima sa svojim lekarom, prema „Američkom udruženju za karcinome“.
U određenim slučajevima, ljudi koji se leče od raka možda će želeti da razgovaraju o vakcini sa svojim lekarom. Odgovarajuće vreme moglo bi da pomogne da se osigura da će vakcina generirati efikasan imunološki odgovor u kontekstu drugih tretmana koji bi mogli da otupe odgovor, poput predstojeće transplantacije koštane srži.
Ljudi koji žive sa hroničnim stanjima koja ugrožavaju njihov imunitet (poput HIV-a) ili koji uzimaju lekove koji potiskuju imunitet mogu dobiti vakcinu COVID-19 sve dok ne postoje kontraindikacije (specifični razlozi zbog kojih neće biti imunizovani).
Podaci o bezbednosti i efikasnosti vakcine za osobe sa oslabljenim imunitetom su ograničeni, ali studije su pokazale da bi ove osobe mogle biti u povećanom riziku od ozbiljnog COVID-19. Zato im je potrebna veća zaštita od Korona virusa.
„Američki koledž za alergiju, astmu i imunologiju“ navodi da vakcine Pfizer, Moderna i J&J nisu „žive“ vakcine. To znači da ne sadrže oslabljene verzije živog Korona virusa i da se mogu davati kod imunokompromitovane osobe. Ali vakcine protiv COVID-19 možda neće biti toliko efikasne kod ljudi koji imaju imunološki poremećaj.
„Američki koledž za reumatologiju“ navodi da se očekuje da će koristi od vakcine COVID-19 „znatno nadmašiti svaki rizik od vakcine“.
Vakcinacija me ne zanima. Nije li bolje samo pustiti naš imunološki sistem da prirodno radi svoj posao?
Ako bismo to radili prirodnim putem, koji bi omogućio ljudima da se razbole, bilo bi mnogo nepotrebnih smrtnih slučajeva zbog infekcije, kao i izazova za naš zdravstveni sistem tokom veoma dugog vremenskog perioda. Vremenom i uz vakcinaciju smo stigli do visoke stope „imuniteta stada“.
Vakcinacijom možete da se borite protiv infekcije COVID-19 na mnogo brži način. I to vrlo sigurno, bez rizika od teške bolesti ili smrti.
