Anksioznost je osećaj nervoze, nelagode ili zabrinutosti koji se obično javlja u odsustvu neposredne pretnje. Razlikuje se od straha, što je prirodni odgovor tela na neposrednu opasnost.
Anksioznost je deo prirodne reakcije tela na stres, pa ponekad može biti korisna, čineći vas budnijim i spremnijim za akciju.
Anksiozni poremećaji i normalno osećanje teskobe su dve različite stvari. Mnogi od nas postaju zabrinuti kada se suoče sa određenim situacijama koje smatraju stresnim, ali ako se ti osećaji ne povuku, anksioznost može biti hronična. Kada osećaj straha ili nervoze postane preteran, teško ga je kontrolisati. To ometa svakodnevni život i negativno se odražava na svakoga pojedinca. Anksiozni poremećaji su među najčešćim mentalnim poremećajima u svetu.
Uobičajeno je razmišljati o anksioznosti na način koji može ometati našu sposobnost da ga prebrodimo. „Najveća zabluda o anksioznosti je ta da se treba bojati i izbegavati je po svaku cenu“, kaže Noah Climan, licencirani klinički socijalni radnik i direktor „NIC Cognitive Therapy“, iz New York-a.
„Učim svoje klijente da su negativne emocije, poput tuge, besa i straha, važne za naše preživljavanje, a emocionalna nelagoda je nešto sasvim normalno i univerzalno ljudsko iskustvo“, kaže on.
Pregled sadržaja
Anksioznost – znaci i simptomi
Srce vam ubrzano kuca, a disanje se ubrzava. Grudima vam se mogu skupiti, a vi biste mogli da se znojite. Ako ste je ikada osetili, znate da je anksioznost jednako fizičko stanje kao i mentalno stanje. To je zato što postoji vrlo jaka biološka lančana reakcija koja se javlja kada naiđemo na stresan događaj ili počnemo da brinemo o potencijalnim stresorima ili opasnostima u budućnosti. Ostali fizički simptomi uključuju glavobolju i nesanicu. Psihološki simptomi mogu uključivati osećaj nemira ili napetosti, osećaj straha ili doživljavanje opsesivnih misli.
Neki od najčešćih simptoma anksioznih poremećaja uključuju:
- Osećanja strepnje
- Predviđanje najgoreg
- Razdražljivost
- Drhtavicu
- Često mokrenje ili dijareju
- Mučninu ili uznemireni stomak
Kada treba da se obratim lekaru?
Kada simptomi anksioznosti i povezana ponašanja imaju štetan uticaj na vaš život i svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti pomoć.
Dr Suma Chand, direktor programa kognitivne bihevioralne terapije na odeljenju za psihijatriju i bihevioralnu neuronauku na Medicinskom fakultetu „Univerziteta St. Louis“ u Missouriju iznosi iskustva svojih pacjenata.On kaže da osoba koja ima panični poremećaj veoma izbegava mnoge situacije koje bi mogle da izazovu simptome panike, a panični poremećaj utiče na njihovu sposobnost da redovno odlaze na posao, idu u kupovinu, posećuju crkvu i slično. Na sposobnost funkcionisanja u ovim situacijama takođe sve ovo veoma negativno utiče. Ako izbegavate situacije koje izazivaju anksioznost ili imate ogromnu nelagodu i ne možete efikasno da funkcionišete u tim situacijama, neophodno je potražiti stručnu pomoć.
Anksioznost – uzroci i faktori rizika
Istraživači misle da različiti faktori mogu doprineti anksioznosti. Što više faktora rizika ima pojedinac, to je veća verovatnoća da će razviti anksiozni poremećaj.
- Porodična istorija. Ako u porodici imate članove sa anksioznošću, povećava se verovatnoća razvoja anksioznog poremećaja.
- Temperamenti inhibicije ponašanja, negativne afektivnosti i osetljivosti na anksioznost. Počevši od detinjstva, ljudi sa temperamentom inhibicije ponašanja pojačali su reakcije na nove i različite situacije i stimuluse. To ih dovodi do povlačenja iz novih ili nepoznatih socijalnih situacija kako odrastaju. Negativna afektivnost je tendencija da iskusite negativne emocije, dok osetljivost na anksioznost znači da ste skloni da verujete da su simptomi anksioznosti štetni.
- Traumatični događaji. Deca koja su pretrpela zlostavljanje (fizičko, emocionalno ili seksualno) ili druga traumatična iskustva imaju tendenciju da razvijaju anksiozne poremećaje. Odrasli izloženi traumatičnim iskustvima takođe mogu razviti anksioznost.
- Stres. Može biti povezan sa razvojem anksioznosti, bilo da je to glavni stresor kao što je ozbiljna bolest ili stalni stres izazvan radnim problemima, finansijskim i porodičnim sukobima i hroničnim zdravstvenim problemima. Prema Američkom nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, problemi sa štitnom žlezdom ili srčane aritmije mogu proizvesti ili pogoršati simptome anksioznosti.
- Upotreba droga ili alkohola
- Struktura mozga. Promene u oblastima koje regulišu stres i anksioznost mogu doprineti poremećaju.
Anksioznost kao nasledni faktor i uticaj okruženja
Nema sumnje da postoji genetska komponenta anksioznih poremećaja. Faktori okruženja, u interakciji sa genetskim predispozicijama pokreću pojavu anksioznih poremećaja. Studija objavljena u avgustu 2017. godine u časopisu „Emotion“ može ponuditi tragove o tome kako se i geni i okruženje kombinuju da bi anksioznost puštala korene.
Kada su istraživači bebama pokazali slike besnih, srećnih i neutralnih lica, otkrili su da je novorođenčadi uznemirenih majki trebalo duže da skrenu pogled sa besnih lica, što je značilo da su novorođenčad imala tendenciju da se više usredsrede na potencijalnu pretnju.
Autor studije, dr Korali Perez-Edgar, profesor psihologije na „Državnom univerzitetu Pensilvanije“, kaže da je ovaj fokus na pretnju možda jedan od načina na koji anksioznost počinje da uzima maha.
Pojedinci koji se bave aspektima okruženja za koje smatraju da prete, mogu potencijalno stvoriti ciklus koji jača predrasude prema pretnji, kao i prema stavu da okruženje preti, što onda može dovesti do socijalnog povlačenja i anksioznosti.
Ljudi mogu da nauče da budu zabrinuti u različitim situacijama „To se može dogoditi kroz iskustva u kojima se anksioznost ili strah povezuju sa određenim stimulusom ili stresnim ili traumatičnim događajem, učenjem o nečemu opasnom i putem uslovnog uslovljavanja.
Do uslovnog uslovljavanja, dolazi kada gledate kako neko drugi doživljava stresan i traumatičan događaj – poput trovanja hranom ili pada sa visine i kada neke situacije vidite kao opasne.
Kako se dijagnostikuje anksioznost?
Kada posetite svog lekara, možete očekivati da će vas pitati o vašim simptomima, obaviti fizički pregled i naručiti laboratorijske testove kako bi se isključili drugi zdravstveni problemi. Ako testovi ne otkriju nikakve druge simptome, lekar će vas verovatno uputiti psihijatru ili psihologu radi postavljanja dijagnoze.
Stručnjak za mentalno zdravlje identifikovaće određenu vrstu anksioznog poremećaja koji uzrokuje vaše simptome. Takođe će proveriti bilo koja druga stanja mentalnog zdravlja koja imate, uključujući depresiju.
Različite vrste anksioznih poremećaja
Šta je agorafobija?
Agorafobija je često komorbidna sa paničnim poremećajem. To znači da ljudi često pate od oba stanja istovremeno. To je intenzivan strah od nemogućnosti da pobegnete sa bilo kog mesta na kom ste i često može dovesti do izbegavanja napuštanja kuće. Ljudi sa agorafobijom mogu se plašiti situacija u kojima bi se ova anksioznost mogla razbuktati i obično se ne osećaju prijatno ili bezbedno na javnim mestima koja su prenaseljena.
Koji su neki drugi poremećaji povezani sa fobijom?
Prema Američkom psihijatrijskom udruženju, fobije su vrsta anksioznog poremećaja. Specifična fobija je „prekomerni i uporni strah od određenog predmeta, situacije ili aktivnosti koja generalno nije štetna.“ Primeri uključuju strah od letenja, strah od klica, emetofobija (strah od povraćanja) i arahnofobija (strah od pauci). Ljudi sa određenim fobijama shvataju da je njihov strah možda iracionalan, ali ne mogu da kontrolišu svoju reakciju, a želja da izbegnu okidače ometa njihove svakodnevne rutine. Čak i samo razmišljanje o situaciji ili nečemu povezanom sa fobijom može izazvati anksioznost. Specifične fobije, primećuje Američko udruženje za anksioznost i depresiju, mogu se razviti u detinjstvu, ali početak može biti i iznenadan, ponekad rezultat traumatičnog događaja ili iskustva.
Šta je generalizovani anksiozni poremećaj?
Generalizovani anksiozni poremećaj je stanje u kojem vas vaše brige preplavljuju do te mere da vam se čini da je svakodnevnu rutinu teško izvršiti, a vi na ovaj način brinete najmanje šest meseci. Možda se osećate bezvoljno i imate poteškoća u fokusiranju na zadatke. Možda postoji tendencija straha i očekivanja najgoreg; neki ovo nazivaju katastrofalnim razmišljanjem. Možda znate da su vaše brige iracionalne, ali i dalje ih osećate.
Šta je panični poremećaj?
Svako je verovatno barem jednom u životu doživeo napad panike ili nešto slično. Na uznemirujućem turbulentnom letu, ili pre održavanja važne prezentacije, razgovora za posao…
Svi znamo paralizovan osećaj i pojačane fizičke senzacije. Ali napadi panike i panični poremećaj imaju drugačiji oblik. Napadi panike imaju brojne fizičke simptome i imaju tendenciju da dostignu maksimum oko 10 minuta, a mogu trajati i 30. Panični poremećaj dijagnostkuje se učestalošću ovih napada i prisustvom straha od njihovog napada.
Šta je poremećaj socijalne anksioznosti?
Mnogi od nas možda znaju kakav je osećaj biti nervozan pre zabave ili prilikom upoznavanja novih ljudi ili obavljanja važnog telefonskog poziva. Oni sa socijalnim anksioznim poremećajem imaju vrlo intenzivne verzije tih strahova. Intenzivan strah da će ih drugi osuđivati, zbog čega izbegavaju takve situacije. Za većinu ljudi strah od socijalnih situacija obično splasne kada se suoči sa zastrašujućim događajem. Ali kod socijalnog anksioznog poremećaja, ova osećanja su trajna i obično traju najmanje šest meseci.
