Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u detinjstvu, najčešće u prve tri godine života, zahvata gotovo sve psihičke funkcije i traje čitavog života. Autizam dovodi do ozbiljnih problema u društvenim odnosima, komunikaciji i ponašanju.
Poremećaj iz autističnog spektra (ASD) je razvojni poremećaj koji karakterišu izazovi koje uzrokuje socijalna interakcija, jezičke veštine, neverbalna komunikacija, ponavljajući obrasci ponašanja. Obično će osobe iz autističnog spektra doživeti kombinaciju nekih ili svih tih simptoma, sa različitim stepenom ozbiljnosti. To znači da se stanje može razlikovati od osobe do osobe.
Neki ljudi sa autizmom idu na fakultet ili imaju stalan posao, dok će drugi imati poteškoća u svakodnevnom životu. Otprilike 40 posto ljudi sa autizmom su nekomunikativni, a otprilike jedna trećina takođe ima neku vrstu intelektualnog invaliditeta. Širok spektar medicinskih stanja takođe je povezan sa autizmom, uključujući probleme sa spavanjem, pažnjom, gastrointestinalne poremećaje…
Šira javnost i oni koji rade sa osobama sa autizmom moraju biti svesni i osetljivi na veliku razliku u iskustvima onih koji su u spektru. Prvi korak ka razumevanju šta je autizam znači usredsređivanje na niz poteškoća, izazova i potreba svakog pojedinca. Ako ste pomažete nekome sa autizmom, morate razmisliti:„ Kako mogu da krenem u osmišljavanju plana koji će im pomoći?
Svako sa autizmom ima različite kognitivne sposobnosti, socijalne i komunikacijske veštine kao i borbe u ponašanju. Svi su različiti i morate da razgovarate sa tom osobom i da budete empatični.
Pregled sadržaja:
Postoji samo 1 dijagnoza za poremećaj iz autističnog spektra, ali uključuje osobe sa nizom poremećaja
Američko psihijatrijsko udruženje (APA) 2013. godine kombinovalo je nekada četiri odvojene dijagnoze poremećaja iz autističnog spektra – skraćeno ASD. APA je u svom izveštaju navela da nova definicija ASD predstavlja „novi, tačniji, medicinski i naučno koristan način dijagnoze osoba sa poremećajima povezanim sa autizmom“.
Udruženje je zaključilo da se prethodne dijagnoze nisu dosledno primenjivale od klinike do klinike, i bilo je logičnije da sve potpada pod jednu opštu ASD klasifikaciju.
Važno je, međutim, prepoznati da su mnogi pojedinci koji danas žive sa autizmom dobili te dijagnoze pre 2013. godine i još uvek se mogu identifikovati sa tim terminima. Razumevanje starih dijagnoza može pomoći u objašnjavanju opsega simptoma i prognoza koje se očekuju za osobe sa autizmom.
Te dijagnoze su bile:
- Autistični poremećaj. Ova dijagnoza bila je „klasičan“ slučaj autizma. Simptomi mogu uključivati bilo koju kombinaciju jezičkih izazova, ponavljanje specifičnih ponašanja, smetnje u učenju ili probleme sa govorom i neverbalnom komunikacijom. Neko sa ovom dijagnozom mogao je imati vrlo jedinstvene specifičnosti i razlike od drugih.
- Aspergerov sindrom. Ljudi sa ovom dijagnozom bili su na „visoko funkcionalnom“ kraju spektra ASD. Obično ljudi sa Aspergerom imaju poteškoća sa socijalnom interakcijom i pokazuju znake ponavljajućeg ponašanja. Ovi ljudi takođe mogu imati problema sa motoričkim razvojem. Ali ljudi kojima je postavljena ova dijagnoza obično nisu imali ozbiljnih problema sa govorom ili drugim vrstama kognitivnog razvoja.
- Dečji dezintegrativni poremećaj. Ova dijagnoza se nazivala i Hellerovim sindromom. To je retko stanje koje je definisano kasnom pojavom simptoma (od 3 godine ili kasnije). Simptomi su uključivali kašnjenje u motoričkim veštinama, socijalnoj interakciji i govoru. Takođe se smatrao vrstom „regresivnog autizma“, što znači da se dete u početku može normalno razvijati, ali kasnije razviti simptome autizma.
Znaci i simptomi autizma
Znaci autizma se veoma razlikuju. Ali postoje crvene zastavice koje roditelji i negovatelji beba i male dece mogu primetiti.
Za bebe i malu decu, prvi znak autizma mogu biti poteškoće u odgovoru na njihova imena kada im se obraćate. Mnogo beba i mališana koji ne uspostave odgovarajući kontakt očima ili se ne uključuju u zajedničku pažnju sa drugima, sa zajedničkim iskustvom posmatranja predmeta ili događaja, može imati autizam.
Izvođenje ponavljajućih motoričkih pokreta i ponašanja su drugi ključni znaci upozorenja na koje treba paziti kod dece.
Osoba sa autizmom može imati problema sa „dvosmernom komunikacijom“ i možda neće mnogo odgovarati nekome ko joj se obraća. Ponekad ljudi iz spektra pokazuju i gotovo opsesivnu pažnju prema vrlo određenim detaljima.
To znači da je sva pažnja usmerena na jednu stvar ili radnju. U nekim slučajevima deca sa autizmom žele da govore samo o automobilima na primer. I jedino tema koja uključuje automobile može da im drži pažnju i žele da pričaju o njoj. Neka od te dece ne mogu da ostave temu iza sebe u razgovoru. A ponekad ne mogu biti motivisana da urade nešto ili da se bave nečim što ne uključuje taj vrlo specifični, ograničeni interes.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, uobičajeni znaci da dete može imati autizam uključuju:
- Ne pokazuju na predmete kada ih zanimaju
- Ne gledaju na stvari na koje neko drugi ukazuje
- Teškoće u vezi sa drugima. Možda su i zainteresovani za druge ljude, ali ne znaju kako da razgovaraju, da se igraju ili komuniciraju
- Izbegavaju kontakt očima i žele da budu sami
- Poteškoće u razumevanju osećanja drugih i razgovoru o svojim
- Ne uživaju u maženju
- Nisu svesni kada ljudi razgovaraju sa njima, ali primećuju druge zvukove
- Ponavljanje reči ili fraza koje su im rečene
- Poteškoće u izražavanju njihovih potreba
- Poavljanje radnji iznova i iznova
- Poteškoće pri prelasku na nove rutine
- Neobične odgovore na senzorne stimuluse, poput mirisa, zvukova ili ukusa
- Gubitak veština koje su nekada imali
Autizam – uzroci i faktori rizika
Medicinska zajednica još uvek nije definitivno objasnila zašto se autizam razvija kod nekih, a kod drugih ne. Ali utvrđeno je da je nekoliko faktora rizika, kako genetskih, tako i okoline, povezanih sa poremećajem.
Autizam se ponekad javlja u porodicama. A kod otprilike 15 do 20 procenata dece sa autizmom, jedan gen ili hromozomski poremećaj je odgovoran za razvoj sindroma. Najčešći je krhki Ks sindrom, uzrokovan mutacijom gena pod nazivom FMR1 koji reguliše protein za koji se smatra da je uključen u razvoj sinapsi, moždanog sistema ćelija-ćelija za komunikaciju, napominje „MedlinePlus“. Oko 1 od 3.600 do 4.000 muškaraca i 1 od 4.000 do 6.000 žena ima sindromom krhkog Ks.
Postoje i drugi potencijalni faktori rizika. Neki od njih su:
- preterana izloženost nekim lekovima
- prerano rođenje
- mala porođajna težina
- starost roditelja pojedinca
Sve ovo može povećati šanse za dobijanje bolesti. Ali potrebno je obaviti još mnogo istraživanja kako bi se bolje razumele te veze.
