Duboka venska tromboza može biti fatalna ako se ne dijagnostikuje ili ne leči.
Trombozu dubokih vena uzrokuje krvni ugrušak koji se formira u jednoj ili više dubokih vena u vašem telu, obično na nogama.
Duboka venska tromboza može biti ozbiljna jer se krvni ugrušci u venama mogu osloboditi i preseliti u pluća, što uzrokuje plućnu emboliju, koja je često fatalna.
Američki „Centri za kontrolu i prevenciju bolesti“ procenjuju da se godišnje 900.000 Amerikanaca dijagnostikuje duboka venska tromboza.
Svake godine od duboke venske tromboze umre čak 100.000 Amerikanaca.
Pregled sadržaja:
Duboka venska tromboza – simptomi i dijagnoza
Ako imate duboku vensku trombozu, možda ćete doživeti bol ili otok u nogama. Međutim, stanje se može javiti bez ikakvih simptoma.
Ukoliko vidite znake ili simptome duboke venske tromboze, obratite se svom lekaru. Ako imate simptome plućne embolije, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.
Znaci plućne embolije uključuju:
- Neobjašnjivo i iznenadna otežano disanje
- Bol ili nelagodnost u prsima koji se pogoršavaju kada duboko udahnete ili kašljete
- Vrtoglavicu ili nesvesticu
- Ubrzan puls
- Iskašljavanje krvi
Oko 25 procenata ljudi sa plućnom embolijom doživljava iznenadnu smrt pre nego što se dijagnostikuje.
Da bi proverio duboku vensku trombozu , lekar može preporučiti:
- Ultrazvuk dubokih vena radi provere ugrušaka
- Test krvi za proveru povišenog nivoa D-dimera (znak duboke venske tromboze)
- Rentgen vena na nogama i stopalima radi provere ugrušaka
- CT ili MRI dubokih vena radi provere ugrušaka
Duboka venska tromboza – uzroci
Duboka venska tromboza može nastati usled određenih medicinskih stanja koja utiču na zgrušavanje krvi, uključujući:
- Nasledni poremećaji krvnih ugrušaka
- Medicinski tretman koji zahteva duži boravak u bolnici ili odmor u krevetu
- Paralizu
- Povrede nogu koje utiču na vene
- Prekomernu težinu ili gojaznost
- Upotrebu kontracepcijskih pilula ili terapije zamene hormona
- Trudnoću
- Rak
- Kongestivnu srčanu insuficijenciju
- Upalnu bolest creva (Kronova bolest ili ulcerozni kolitis)
Faktori rizika
Neke vrste karcinoma ili lečenje raka mogu povećati nivo određenih supstanci u krvi koje uzrokuju stvaranje ugrušaka.
Ako imate srčanu insuficijenciju, rizikujete duboku vensku trombozu i plućnu emboliju zbog ograničene funkcije srca i pluća.
Prekomerna težina ili gojaznost povećava pritisak u venama nogu i karlice, povećavajući rizik od ugrušaka.
Ovaj rizik se takođe povećava tokom trudnoće (žene sa naslednim poremećajem zgrušavanja imaju veći rizik) i do 6 nedelja nakon porođaja.
Upotreba kontracepcijskih pilula (oralnih kontraceptiva) ili hormonske terapije može povećati sposobnost zgrušavanja krvi.
Pušenje negativno utiče na zgrušavanje i cirkulaciju krvi, što može povećati rizik od duboke venske tromboze.
Ako ste vi ili neko u vašoj porodici ranije imali duboku vensku trombozu ili plućnu emboliju, veća je verovatnoća da ćete razviti duboku vensku trombozu.
Kod starijih od 60 godina povećava rizik, iako se on može javiti u bilo kojoj dobi.
Konačno, dugo sedenje (kao što se dešava kod mnogih poslova ili dugim putovanjima automobilom) može povećati rizik.
U telu se mogu stvoriti krvni ugrušci ako se mišići ne pomeraju duže vreme.
Tretmani za duboku vensku trombozu
Opcije lečenja uključuju:
- Antikoagulanti (razređivači krvi)
- Trombolitici
- Hirurški postupak
- Operacija za uklanjanje ugruška
Antikoagulanti ili razređivači krvi
Obično su prvi izbor za lečenje duboke venske tromboze.
Iako antikoagulanti ne razgrađuju postojeće ugruške, oni mogu sprečiti stvaranje novih ugrušaka.
Kada započnete antikoagulacijsku terapiju koja se daje injekcijom, lekar će često primeniti prvih nekoliko doza razređivača krvi, nakon čega ćete injekcije moći sami da primenite.
Primeri injekcionih razređivača krvi uključuju:
- Lovenox (enoxaparin)
- Fragmin (dalteparin)
- Aritxtra (fondaparinux)
- Heparin
Ako vam lekar prepiše oralnu antikoagulacijsku terapiju lekovima, kao što su:
- Coumadin (warfarin)
- Xarelto (rivaroxaban)
- Eliquis (apixaban)
- Savaysa (edoxaban)
ti lekovi će se uzimati tri meseca ili duže.
Trombolitici
Vaš lekar će takođe preporučiti redovne testove krvi kako bi proverio koliko vremena je potrebno da se vaša krv zgruša.
Svi razređivači krvi moraju se uzimati prema propisima kako bi se izbegli ozbiljni neželjeni efekti.
Trombolitici (poznati i kao tkivni aktivatori plazminogena) daju se intravenozno (IV) ili kroz kateter direktno u postojeći krvni ugrušak. Dizajnirani su za razbijanje ugrušaka.
Trombolitici mogu izazvati ozbiljna krvarenja. Koriste se samo u situacijama opasnim po život i ako ste hospitalizovani.
Hirurgija
Ako iz bilo kog razloga niste u mogućnosti da uzimate sredstva za razređivanje krvi, lekar može preporučiti manji hirurški postupak. Tu se filter ubacuje u veliku venu na stomaku, koja je poznata kao donja šuplja vena.
Ovaj filter je dizajniran da spreči da vam svi ugrušci izlaze iz pluća.
Konačno, nošenje kompresionih čarapa na nogama može vam pomoći da sprečite oticanje povezano sa dubokom venskom trombozom. Pritisak koji one stvaraju smanjuje rizik od zgrušavanja krvi.
Duboka venska tromboza i moguće komplikacije
- Plućna embolija najteža je komplikacija povezana sa dubokom venskom trombozom.
Plućna embolija se javlja kada je krvni sud u plućima blokiran krvnim ugruškom koji se preselio iz drugog dela tela. Obično dubokih vena na nogama. Ako se ne leči, može biti fatalno.
- Posttrombotični sindrom (takođe nazvan post-flebitni sindrom) je još jedna česta komplikacija povezana sa dubokom venskom trombozom.
Uzrokovano je oštećenjem vena usled krvnog ugruška koji smanjuje protok krvi u pogođenim područjima.
Znaci i simptomi posttrombotskog sindroma uključuju:
- Oticanje ili bol u nogama
- Promenu boje kože
- Čireve na koži
- Plućna hipertenzija (povišen krvni pritisak u plućnoj arteriji) retka je komplikacija plućne embolije.
Pojavljuje se kada se ugrušci ne rastvore i arterije pluća i dalje budu začepljene.
