Hronični proliv za razliku od akutnog traje mnogo duže od nekoliko dana.
Inače, dijareja (proliv) predstavlja stomačni problem gde imate 3 ili više neformiranih ili vodenastih stolica u toku jednog dana. Svako od nas u nekom trenutku doživi ovaj neprijatan problem. Dijareja najčešće prolazi za nekoliko dana bez većih komplikacija.
Akutna ili kratkotrajna dijareja obično nije ozbiljan zdravstveni problem. Ali hronična dijareja gde je stolica neformirana i vodenasta, može dovesti do problema ako se ne leči. Zato je važno razumeti uzrok ove vrste dijareje.
Pregled sadržaja:
Koji su simptomi za hronični proliv?
Glavni simptom hronične dijareje je meka ili vodenasta stolica koja traje nedeljama. Ove stolice mogu biti praćene osećajem hitnosti kod odlaska u toalet.
Možete da imate i druge simptome, kao što su:
- grčevi u stomaku
- nadimanje
- mučnina
Uzroci hronične dijareje
Hronična dijareja je ponekad uzrokovana osnovnim zdravstvenim stanjem. Obratite se svom lekaru ukoliko dijareja ne prolazi nakon upotrebe kućnih lekova.
Tokom pregleda, lekar će obaviti fizički pregled i pitati vas o simptomima.
Na primer, koliko često imate neformiranu stolicu? Da li su se javili još neki simptomi? Da li postoji lična ili porodična istorija problema sa varenjem?
Na osnovu vašeg fizičkog pregleda i simptoma, lekar može da zatraži da se uradi kompletna krvna slika i da se uzorak stolice preda na analizu, kako bi proverio da li postoje infekcije ili upale.
Inflamatorne bolesti creva koja mogu izazvati meku, vodenastu stolicu su ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Ove bolesti, takođe mogu izazvati krvavu stolicu i bol u stomaku.
Uzorak stolice, može otkriti da imate povećan broj belih krvnih zrnca. Ovo je čest znak da imate bakterije ili parazite u stolici. Analiza stolice takođe može da otkrije masnoću u stolici, što ukazuje na hronični pankreatitis (oštećenje pankreasa usled produžene upale) ili celijakiju.
Ishrana igra veoma važnu ulogu, ukoliko vas muči hronični proliv. Određeni sastojci ubrzavaju varenje, uzrokujući da hrana brzo prolazi kroz debelo crevo. Uobičajeni krivci za to su: mleko i veštački zaslađivači (sorbitol i fruktoza).
Drugi uzroci hronične dijareje su:
- lekovi – antibiotici, antacidi
- dijabetes
- neosetljivost na gluten
- zloupotreba alkohola
Ako analiza krvne slike ili uzorak stolice ne mogu da identifikuju uzrok dijareje, lekar može da predloži ultrazvuk ili CT skeniranje abdomena, ali samo ako imate druge simptome kao što su bol ili krvava stolica.
Vaš lekar takođe može da preporuči kolonoskopiju.
Kolonoskopija je postupak koji omogućava lekaru da pregleda unutrašnjost debelog creva.
Na ovaj način mogu da se dijagnostikuju problemi sa sluznicom creva, pankreasa i debelog creva.
Ponekad je uzrok za hronični proliv nepoznat. Ako dijagnostički testovi ne otkriju abnormalnost, lekar može pripisati hroničnu dijareju sindromu iritabilnog kolona (IBS).
Sindrom iritabilnog kolona je hronično stanje koje karakterišu bol u stomaku i poremećen ritam pražnjenja stolice. Predstavlja najčešće oboljenje sistema organa za varenje.
Ovo stanje utiče na debelo crevo i izaziva niz simptoma kao što su:
- dijareja
- zatvor
- nadimanje
- mučnina
- bol u stomaku
Hronični proliv i opcije za lečenje
Lekovi protiv dijareje mogu ublažiti dijareju, ali se ovi lekovi ne preporučuju kao dugotrajna terapija.
Lečenje hronične dijareje zavisi od osnovnog uzroka. Na primer, ako vam je dijagnostifikovano zdravstveno stanje poput ulceroznog kolitisa, Kronove bolesti, pankreatitisa ili celijakije, vaš lekar će razgovarati o mogućnostima lečenja sa vama i preporučiti vam najbolji tretman. Lečenje može uključivati lekove na recept kao što su imunosupresivi ili kortikosteroidi.
Dodatne opcije lečenja hronične dijareje uključuju:
Promene načina života i ishrane
Vodite dnevnik hrane kako biste utvrdili da li je hrana osnovni faktor hronične dijareje. Zabeležite sve svoje obroke i užine i ubeležite svaki problem sa stomakom koji imate.
Posle nekoliko nedelja, možda ćete moći da identifikujete hranu koja uzrokuje vaše stomačne probleme. Ako je tako, izbacite te namirnice iz svoje ishrane i vidite da li to daje adekvatne rezultate.
Na primer, dijareja može da nestane nakon prestanka unosa glutena, veštačkih zaslađivača ili mlečnih proizvoda. Ili se vaše stanje može
poboljšati nakon uklanjanja određenog povrća, voća i pasulja iz ishrane.
Promene u načinu života koje pomažu u rešavanju hronične dijareje su:
- izbegavanje kofeina i alkoholnih pića
- konzumiranje hrane sa malo vlakana
- uzimanje mnogo tečnost da bi sprečili dehidraciju
- kontrolisanje porcija hrane kako bi se izbeglo prejedanje
Lekovi
Ako bakterije ili paraziti izazivaju hronični proliv, lekar može da vam prepiše antibiotik. Lekovi na recept koji sadrže kodein takođe mogu pružiti olakšanje, jer povećavaju vreme potrebno stolici da prođe kroz digestivni trakt, što dovodi do obimnije stolice. Međutim, postoji rizik od zavisnosti od ovih lekova, tako da vaš lekar možda neće preporučiti kodein kao dugotrajnu terapiju.
Lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta, kao što su Pepto-Bismol i loperamid takođe usporavaju tranzit stolice, ali ih treba uzimati samo kratkoročno. Razgovarajte sa svojim lekarom pre upotrebe ovih lekova za lečenje hronične dijareje.
Kućni lekovi i prirodni lekovi
Hronična dijareja se može razviti nakon uzimanja lekova na recept kao što je antibiotik. Razgovarajte sa svojim lekarom o alternativnim lekovima. Možete da uključite i probiotike u terapiju.
Hrana bogata vlaknima i suplementi su povezani sa ublažavanjem zatvora. Ali određeni dodaci ishrani, takođe mogu ublažiti hroničnu dijareju zbog svog efekta zadržavanja vode. Uzimanje Metamucila, može dovesti do obimnije stolice i smanjiti ili eliminisati dijareju uzrokovanu IBS-om ili lekovima.
Šta je najbolja prevencija za hronični proliv?
Hronična dijareja koja je uzrokovana hroničnom bolešću se ne može uvek sprečiti. Ali možete sprečiti hronični proliv čije je uzrok infekcija, tako što ćete preduzeti sledeće korake:
- Pijte filtriranu ili flaširanu vodu.
- Temeljno očistite meso pre kuvanja.
- Kuvajte meso dovoljno dugo.
- Operite ruke nakon rukovanja hranom.
- Očistite kuhinjske površine da biste sprečili kontaminaciju.
- Operite voće i povrće pre konzumiranja.
- Operite ruke nakon odlaska u kupatilo, promene pelena ili posete bolesnoj osobi.
Moguće komplikacije kod hronične dijareje
Akutna dijareja je uglavnom bezopasna. Ali kod hronične dijareje postoji rizik od dehidracije zbog gubitka tečnosti. Dehidracija je stanje u kojem telo nema dovoljno vode. Opasna je po život, pa je važno da odmah zatražite medicinsku pomoć.
Znaci dehidracije uključuju:
- tamni urin
- prekomernu žeđ
- vrtoglavicu
- umor
- povraćanje
- groznicu
