Karcinom debelog creva i rektuma – Simptomi i mogućnosti lečenja

Karcinom debelog creva je teško otkriti u ranoj fazi, jer možda neće uzrokovati simptome dok ne postane napredniji. Kada se simptomi pojave, lako ih je kriviti za nešto drugo – hemoroide, na primer, ili sindrom iritabilnog creva.

Simptomi raka debelog creva i rektuma – kao što su zatvor, hemoroidi i grčevi – mogu oponašati one koje biste lako mogli doživeti u prolazu kao deo svakodnevnog života. Ako simptomi potraju, bilo bi dobro da se obratite lekaru.

Pad broja umrlih od raka debelog creva tokom poslednjih nekoliko decenija delimično je rezultat povećanog napora da se identifikuju asimptomatski karcinomi.

Skrining testovi takođe mogu identifikovati abnormalne izrasline zvane kolorektalni polipi, od kojih neki mogu biti prekancerozni. Kada lekari uklanjaju potencijalno opasne polipe, zaustavljaju rak pre nego što započne.

Još jedna komplikacija u dijagnozi raka debelog creva i dijagnoze karcinoma rektuma je ta što čak i kada postoje simptomi, ljudi sa rakom i lekari mogu

kriviti i druga uobičajena stanja, poput hemoroida ili sindroma iritabilnog creva.

Štaviše, mnogi mlađi ljudi pretpostavljaju da kolorektalni karcinom pogađa samo starije osobe, pa će oni možda ignorisati simptome.

Međutim, dok se velika većina kolorektalnog karcinoma i dalje nalazi kod starijih ljudi, stopa muškaraca i žena mlađih od 50 godina naglo raste.

Studija „Američkog udruženja za rak“, objavljena 2017. u časopisu „Nacionalnog instituta za rak“, otkrila je da ljudi rođeni 1990. imaju dvostruko veći rizik od raka debelog creva i učetvorostručuju rizik od karcinoma rektuma nego neko ko je rođen 1950.

Kao odgovor na ovaj uznemirujući trend, „Američko društvo za rak“ promenilo je smernice u 2018. godini da bi preporučilo da redovni skrining započne u 45. godini, a ne u 50. godini.

Simptomi za karcinom debelog creva i rektuma

Najčešći simptomi uključuju:

• Promena navika u crevima, kao što su: dijareja, zatvor ili suženje stolice, koja traje više od nekoliko dana
• Osećaj potrebe za pražnjenjem creva koja se ne ublažava čak i ako imate stolicu
• Rektalno krvarenje sa jarko crvenom krvlju
• Krv u stolici, zbog čega feces može izgledati tamno
• Grčeve ili bolove u stomaku
• Slabost ili umor
• Neobjašnjiv gubitak kilograma

Iako ljudi sa kolorektalnim karcinomom možda nemaju rektalno krvarenje ili krv u stolici, to su za mnoge ljude najpoznatiji znaci bolesti.

Ovi simptomi se javljaju kada rak krvari u digestivni trakt. To se može dešavati vrlo sporo tokom godina i kao takvo možda se neće ni primetiti da u stolici ima krvi.

Tokom određenog vremenskog perioda, ovaj kontinuirani gubitak krvi može dovesti do niskog broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), stanja zvanog anemija.

Testovi krvi koji dijagnostikuju anemiju mogu biti prvi korak u procesu postavljanja dijagnoze raka debelog creva ili dijagnoze karcinoma rektuma.

Kada ste u nedoumici, pametna odluka je da što pre razgovarate sa lekarom.

Razgovarajte o simptomima sa svojim doktorom

Jednom kada svom lekaru opišete simptome, verovatno će vam predložiti lekarski pregled kako bi utvrdio uzrok.

Lekar će vas ispitati o vašoj medicinskoj istoriji i proveriti da li neko od članova vaše porodice ima rak debelog creva, posebno roditelji, braća i sestre ili deca.

Iako većina ljudi koji razviju rak debelog creva nema porodičnu istoriju bolesti, procentualno oko 20% ipak ima.

U retkim slučajevima, genetske mutacije koje se prenose kroz porodice, poput Lynchovog sindroma, mogu osobu učiniti izuzetno osetljivom na rak debelog creva.

Vaš lekar će želeti da zna da li imate neka druga zdravstvena stanja, posebno ona koja se tiču debelog creva i rektuma, a koja mogu povećati rizik od raka debelog creva.

To može uključivati istoriju:

• kolorektalnog karcinoma
• prekanceroznih polipa
• upalnu bolest creva kao što je Kronova bolest
• ulcerozni kolitis

Takođe postoji veza između dijabetesa tipa 2 i raka debelog creva.

Ostali faktori rizika uključuju: višak kilograma, nizak nivo fizičke aktivnosti, često konzumiranje alkohola i pušenje.

Karcinom debelog creva – fizički pregled i testovi krvi

Nakon što lekar dobije vašu medicinsku istoriju, sledeći korak može biti fizički pregled vašeg tela koji uključuje pažljivo pritiskanje stomaka.

Lekar vam takođe može pregledati rektum tako što će unutra staviti podmazani prst u rukavicama i osetiti bilo kakve abnormalnosti ( ako ih ima ).

Lekar gotovo uvek zatraži testove krvi kako bi proverio promene koje ukazuju na prisustvo kolorektalnog karcinoma.

Oni uključuju ne samo test da biste utvrdili da li imate anemiju, već i testove kojima se mere enzimi jetre i supstance koje se zovu tumor markeri.

Ako niste primetili rektalno krvarenje ili krv u stolici, lekar vam može savetovati da uradite test koji može da identifikuje okultnu (skrivenu) krv ( FOB test stolice ).

Ovi testovi, koji uključuju test fekalne okultne krvi i fekalni imunohemijski test, uključuju prikupljanje jednog ili više uzoraka stolice kod kuće i vraćanje u medicinsku laboratoriju.

Vaš lekar može da predloži kolonoskopiju

Tokom ovog postupka, gastroenterolog ispituje unutrašnjost debelog creva i rektuma putem uređaja umetnutog kroz anus. Dugom, tankom i fleksibilnom, osvetljenom cevi sa malom video kamerom na kraju.

Ako pregled otkrije sumnjive izrasline, gastroenterolog može ukloniti tkivo za biopsiju kako bi utvrdio da li postoje ćelije karcinoma ili ne.

Noć pre kolonoskopije, ljudi koji rade test moraju da očiste debelo crevo i rektum. Ovaj postupak uključuje uzimanje moćnog laksativnog rastvora.

Tokom kolonoskopije se obično daje sedativ.

Faze raka debelog creva i rektuma

Kod karcinoma debelog creva i rektuma, lekari pregledaju snimke slika kao što su CT (kompjuterizovana tomografija) i druge testove kako bi utvrdili da li je rak ograničen na unutrašnju sluznicu debelog creva ili rektuma. Ili je izrastao u zid debelog creva ili rektuma i proširio se na obližnje limfne čvorove. Ili je pak, metastazirao u druge organe ili mesta u telu. Lekari kvantifikuju sve ove informacije kako bi odredili stadijum od 0 do 4. Generalno, što je niži stepen, bolest je manje uznapredovala i prognoza je bolja.

Opcije lečenja za karcinom debelog creva i rektuma

Ako imate rak debelog creva ili rak rektuma, verovatno ćete imati operaciju, terapiju zračenjem ili hemoterapiju – ili neku kombinaciju ovih tretmana.

Hirurgija je često prvi izbor kod mnogih karcinoma debelog creva u ranoj fazi i većine karcinoma rektuma. Tokom kolonoskopije, lekari uklanjaju bolesno tkivo.

Terapija zračenjem koristi rentgenske zrake ili druge vrste zračenja za uništavanje ćelija karcinoma.

Hemoterapija koristi lekove koji ubijaju ćelije raka i smanjuju tumore.

Štaviše, istraživači su postigli važan napredak u novom polju ciljane terapije lekovima koji napadaju ćelije karcinoma sa jedinstvenim genetskim ili proteinskim ciljevima.

Naučnici takođe aktivno istražuju imunoterapiju, koja koristi sopstveni imunološki sistem tela za borbu protiv raka. Kliničke studije su pokazale da lekovi za imunoterapiju nazvani inhibitori kontrolnih punktova mogu da pomognu maloj grupi pacijenata sa kolorektalnim karcinomom čiji tumori imaju specifične genetske promene.

Kada Lynch sindrom zaživi u porodici

Ponekad nasledna mutacija gena dovodi do povećanog rizika od raka debelog creva. Kada je više od jednog člana uže porodice pogođeno rakom debelog creva, lekar može predložiti da se članovi porodice testiraju na Lynch-ov sindrom. Osoba sa Lynch sindromom ima 80% doživotnog rizika od raka

debelog creva i 60% šanse za rak endometrijuma.

Takođe povećava se rizik za:

• rak želuca
• rak jajnika
• tanko crevo
• mozak
• urinarni trakt
• hepatobilijarni trakt (jetra, žučni kanali i žučna kesa)
• tumore lojnih žlezda

• Rak debelog creva i rektuma – Uzroci, Faktori rizika i Prevencija
• Stadijumi kod karcinoma debelog creva i rektuma
• Kancer anusa
• Karcinom dojke – Lečenje i Prevencija
• Karcinom – znaci i simptomi