Mononukleoza – “Bolest poljubca”

Mononukleoza (obično poznata kao „bolest poljupca“) je akutna infektivna bolest. Uzrokuje je izuzetno rasprostranjen Epstein-Barr virus (EBV). Bolest je mnogo češća nego što većina ljudi misli.

U najvećem broju slučajeva, ljudi se oporavljaju od mononukleoze bez ikakvih dugoročnih efekata. Obično lekovi neće pomoći da se ubrza oporavak, mada neki lekovi protiv bolova mogu ublažiti određene simptome.

Poznavanje mera predostrožnosti koje treba preduzeti tokom procesa lečenja može vam pomoći da ranije ozdravite i izbegnete komplikacije.

Mononukleoza simptomi

Tinejdžeri i odrasli koji se razbole od mononukleoze, bolest bukvalno „obara s nogu“. Simptomi kao što su ekstremni umor, groznica, bolovi u mišićima i grlu mogu biti toliko iscrpljujući da većina ljudi neće moći da održi svoju normalnu rutinu nekoliko nedelja.

Tipični simptomi mononukleoze su:

• Izuzetan umor
• Groznica
• Bolovi u mišićima
• Upaljeno grlo
• Otok limfnih čvorova
• Glavobolja
• Gubitak apetita
• Ružičasti osip po celom telu koji podseća na boginje
• Povećana slezina ili jetra

Mala deca, međutim, češće imaju mnogo blaže simptome. To su uglavnom: blaga groznica, privremeni gubitak apetita ili osećaj umora. Ponekada uopšte i nemaju simptome.

Doktori nisu sigurni zašto su tinejdžeri i odrasli više pogođeni mononukleozom od mlađe dece. Neki stručnjaci misle da to može imati veze sa razlikama u imunološkom sistemu. Veruje se da blaža reakcija na Epstein-Barr virus (EBV) može imati neke veze sa činjenicom da mala deca imaju imuni sistem koji je „naivniji“. Kada dođete u odraslo doba, a da pre toga niste imali ovu infekciju, imaćete dosta ozbiljnjije simptome.

Pošto su mnogi simptomi mononukleoze (umor, bol u grlu i bolovi u mišićima), između ostalog uobičajeni za druge infekcije, kao što su grip ili strep grlo, može se veoma lako dogoditi da se postavi pogrešna dijagnoza. I da se tako infektivna mononukleoza zameni za neku drugu bolest.

Ostale bolesti koje mogu oponašati mononukleozu su: citomegalovirus, toksoplazmoza, strep grlo i HIV.

Ali ako imate bol u grlu i groznicu sedam dana ili se osećate preterano iscrpljeno, to može biti znak da imate mononukleozu. Posebno ako ste tinejdžer ili mlada odrasla osoba koja nikada ranije nije bila ozbiljno bolesna.

Bolest poljubca

Mononukleoza je zarazna bolest koju prvenstveno uzrokuje Epstein-Barr virus. Epstein-Barr virus se prenosi sa jedne osobe na drugu putem pljuvačke, zbog čega se mononukleoza naziva „bolešću poljubca ili ljubljenja“.

Najefikasnije se širi direktnim kontaktom, ali lekari takođe savetuju da ne delite šolje, pribor za jelo ili četkice za zube sa svima koji imaju mononukleozu kako bi izbegli zarazu virusom koji je izaziva. Mi se nadovezujemo, pa dodajemo da gore pomenute predmete, kao i sve predemete za ličnu higijenu ne deliti ni sa kim.

Virus se takođe može preneti seksualnim kontaktom ili transfuzijom krvi. Ne zna se tačno koliko dugo neko može biti zarazan po druge nakon što dobije virus.

Lekari generalno preporučuju da intimni partneri i članovi porodice pokušaju da izbegnu kontakt sa pljuvačkom nekoga ko je imao mononukleozu tokom nekoliko meseci nakon što simptomi nestanu. Naravno, podrazumevajući izbegavanje ljubljenja i seksa.

Faktori rizika od mononukleoze i Epstein-Barr virusa

Epstein-Barr virus može ostati u pljuvački mesecima. To je dugo nakon uobičajenih četiri do šest nedelja koliko simptomi obično traju. Međutim, tačno vreme u kojem je neko sa EBV-om zarazan može varirati.

Ljudi mogu da izlučuju virus kroz oralni sekret nekoliko godina, a izlučivanje je najčešće povremeno. Većina ljudi dobije virus od nekoga ko ne pokazuje simptome bolesti.

Ali to nije razlog za paniku i izbegavanje kontakta sa bilo kim i svima oko vas.

Procenjuje se da je 90 do 95 procenata odraslih širom sveta zaraženo Epstein-Barr virusom ili je bilo u nekom trenutku svog života. Ali neće svi koji dobiju Epstein-Barr virus razviti simptome. Prema američkim „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“, samo se kod jedne od četiri osobe koje su zaražene virusom razvije mononukleoza.

Jednom kada dobijete Epstein-Barr virus, virus ostaje u vašem telu do kraja života. U većini slučajeva će biti bezopasan (uspavan, zahvaljujući vašem imunološkom sistemu). Pacijenti sa AIDS-om i drugi sa slabim imunološkim sistemom su u opasnosti od reaktivacije Epstein-Barr virusa i simptoma mononukleoze. U nekim slučajevima, pacijenti će ponovo imati simptome mononukleoze mesecima ili godinama kasnije.

Retko, neki ljudi mogu nastaviti da razvijaju komplikacije povezane sa akutnim Epstein-Barr virusom i mononukleozom.

Tu spadaju:

• Anemija
• Hepatitis
• Imuni poremećaji (kao što je Multipla skleroza)
• Problemi sa nervnim sistemom (kao što je Guillain-Bareov sindrom, meningitis ili Bellova paraliza)

Iako je mononukleoza u 90% slučajeva uzrokovana Epstein-Barr virusom, bolest se može razviti i kao rezultat ovih drugih infekcija.

Tu se pre svega spadaju:

• Adenovirus
• Citomegalovirus
• Hepatitis A, B ili C
• Herpes simpleks virus
• HIV
• Rubella
• Toksoplazmoza

Kako se dijagnostikuje mononukleoza?

U većini slučajeva mononukleoza se dijagnostikuje na osnovu medicinske istorije pacjenta i fizičkog pregleda.

Lekar će prvo proveriti da li imate otok u limfnim čvorovima na vratu i pazuhu. Nakon toga će da potraži druge znake bolesti, kao što su: upaljeni krajnici, groznica, otečena jetra ili slezina i možda ružičasti osip nalik na boginje.

Verovatno će pitati još, da li osećate: jak umor, bol u grlu, bolove u mišićima ili imate neke druge simptome.

Ako lekar utvrdi da vaši simptomi nisu tipični za mononukleozu ili odluči da je potrebno dodatno testiranje za postavljanje dijagnoze, možda ćete morati da obavite laboratorijske testove, kako bi se isključile druge infekcije ili bolesti.

Ti testovi su najčešće:

• Hetrofilni test

To je test krvi koji proverava da li postoje antitela (proteini koji se formiraju da napadnu ćelije stranih virusa ili bakterija) na Epstein-Barr virus. Brz je, jeftin i lak, ali možda neće otkriti EBV do druge nedelje infekcije i pokazalo se da daje lažno pozitivne i lažno negativne rezultate.

• Test na Epstein-Barr virus (EBV) antitela

Obično se radi kada vaš lekar posumnja na mononukleozu. Ovaj test može pomoći da se pokaže da li ste bili zaraženi Epstein-Barr virusom i da li se infekcija dogodila nedavno.

• Testovi krvi

Oni traže povišene nivoe limfocita (belih krvnih zrnaca), što ukazuje na infekciju.

Mononukleoza i prognoza za oporavak

Iako simptomi mononukleoze mogu biti dovoljno jaki da privremeno poremete vašu svakodnevnu rutinu, dobra vest je da se postepeno poboljšavaju odmorom, uzimanjem puno tečnosti i drugim kućnim lekovima koji će vam pomoći da se osećate bolje.

Temperatura bi trebalo da se spusti za otprilike 10 dana, a otečeni limfni čvorovi i slezina bi trebalo da se vrate u normalu za oko mesec dana. I dok se neki simptomi poput umora mogu zadržati dva do tri meseca, većina ljudi se potpuno oporavlja bez ikakvih dugoročnih problema.

Trajanje mononukleoze

Mnogi simptomi mononukleuze (bol u grlu, bolovi u mišićima i groznica), trebalo bi da prođu za nekoliko nedelja do mesec dana. Međutim, umor i uvećani limfni čvorovi i slezina mogu potrajati malo duže.

Mononukleoza i opcije lečenja

Ne postoji lek za mononukleozu. Lekari obično ne propisuju lekove, mada se ponekad može preporučiti analgetik koji se izdaje bez lekarskog recepta za lečenje groznice ili bolova u mišićima.

Zlatno pravilo kod lečenja mononukleoze je:

• Ostati kod kuće
• Piti puno tečnosti
• Dosta se odmarati

 Većina ljudi se vraća u normalu nakon otprilike četiri nedelje.

Ako krajnici postanu toliko natečeni da imate problema sa gutanjem ili disanjem, vaš lekar može da vam prepiše steroide. Ovo se primenjuje samo kao krajnje sredstvo u lečenju, jer ti lekovi zapravo mogu ometati zarastanje. Steroidi obično smanjuju funkciju imunološkog sistema.

Lekari takođe savetuju izbegavanje bilo kakve aktivnosti ili sportove koji su naporni ili zahtevaju kontakt. Svi ovi saveti su da bi ste potencijalno izbegli rupturu slezine, koja može i često postaje uvećana kao rezultat mononukleoze.

Povrede slezine zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, kako bi se izbegle ozbiljne komplikacije, uključujući smrt. Ako imate oštar bol u gornjem levom delu stomaka dok se oporavljate od mononukleoze, odmah potražite medicinsku pomoć.

Mononukleoza je bolest gde jetra ili slezina mogu da postanu veoma otečene. Dakle, morate biti oprezni.

Ostali simptomi zbog kojih bi trebalo da hitno potražiti medicinsku pomoć su:

• Otežano disanje
• Problemi sa gutanjem
• Nedovoljno mokrenje
• Jaka glavobolja
• Stalna visoka temperatura
• Slabost u rukama ili nogama
• Žućkasta boja očiju ili kože
• Ukočenost u vratu

Prevencija mononukleoze

Pošto se mononukleoza prenosi sa jedne osobe na drugu putem pljuvačke, najbolji način da se spreči infekcija je izbegavanje ljubljenja ili deljenje hrane i pribora sa nekim ko ima bolest dok se potpuno ne oporavi.

Važno je zapamtiti da Epstein-Barr virus može biti prisutan kod nekoga ko je imao mononukleozu mesecima nakon infekcije. Čak i ako su se mnogi simptomi povukli (groznica ili bol u grlu), ta osoba može još uvek da bude zaražena.

Iako trenutno ne postoji dostupna vakcina za mononukleozu, istraživači na „Mononukleoza projektu“ Univerziteta u Minesoti, rade na stvaranju prve vakcine za zaštitu od Epstein-Barr virusa.

Komplikacije mononukleoze

Kod mononukleoze, najopasnija moguća komplikacija je ruptura slezine. To stanje je opasno po život i zahteva hitnu operaciju.

Dok se velika većina ljudi koji se razbole od mononukleoze oporavlja u potpunosti za dve do četiri nedelje, mali broj ljudi može nastaviti da razvija komplikacije povezane sa bolešću.

Kada se neko oporavi od mononukleoze, virus EBV obično ostaje u stanju mirovanja u telu i ne izaziva dalje probleme. Ali u nekim slučajevima, virus zna da se ponovo aktivira kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, što može izazvati ponavljanje simptoma.

Retke komplikacije akutne mononukleoze uključuju:

• Anemiju
• Hepatitis sa žuticom
• Probleme sa nervnim sistemom. Kao što je encefalitis, gubitak funkcije u nervima koji kontrolišu kretanje mišića na vašem licu, psihoza i Guillain-Barre sindrom
• Otok ili upalu testisa

Koliko je česta mononukleoza i ko je najčešće dobija?

Širom sveta, EBV infekcija je izuzetno česta. Procenjuje se da je čak 90 procenata odraslih bilo izloženo virusu pre 30-e godine. Većina slučajeva se javlja kod tinejdžera i mladih odraslih osoba.

Ovi podaci su praktično globalni. Rezulatati su gotovo isti u Evropi, SAD, Australiji… Mononukleoza je najčešća među tinejdžerima i mladim odraslim osobama. Oni definitivno spadaju u najugroženije kategorije stanovništva kada je reč o ovoj bolesti.

Stanja i bolesti povezane sa mononukleozom

Studije (uključujući i onu objavljenu u avgustu 2014. u časopisu „Frontiers in Neuroendocrinology“) su takođe povezale EBV infekciju sa razvojem autoimunih bolesti kao što su multipla skleroza i lupus. Poznato je da je Epstein-Barr virus povezan sa određenim vrstama raka kao što su: Burkitov limfom, Hočkinov limfom i nazofaringealni karcinom.

Istraživači nastavljaju da istražuju veze između Epstein-Barr virusa  i razvoja ovih bolesti. Kao i kakvu ulogu genetika i životna sredina mogu da igraju u vezi sa razvojem bolesti i kako smanjiti takve rizike.

Kod ljudi koji primaju transplantaciju koštane srži, Epstein-Barr virus je povezan sa ozbiljnom postoperativnom komplikacijom koja se zove posttransplantaciona limfoproliferativna bolest. Neki primaoci transplantiranih organa koji su imunosupresivni leče se antivirusnim lekovima kako bi se sprečila reaktivacija mononukleoze.

• Korona Virus – Vrste, uzroci i faktori rizika
• HPV – Humani Papiloma Virus: Sve što treba da znate o ovoj infekciji
• HPV virus
• HIV virus
• Hepatitis B