Osteoporoza je bolest u kojoj kosti propadaju ili postaju krhke i lomljive zbog niske koštane mase i gubitka koštanog tkiva.
Stanje se često naziva „tiha bolest“ jer ne možete da osetite kako vam kosti slabe, a mnogi ljudi čak i ne znaju da imaju to stanje sve dok ne slome kost.
Osteoporoza povećava rizik od preloma, posebno kukova, kičme i zglobova. U stvari, osteoporoza izaziva oko devet miliona preloma svake godine širom sveta.
Pregled sadržaja:
Osteoporoza simptomi
U svojim ranim fazama, osteoporoza uglavnom ne izaziva simptome.
Ali u mnogim slučajevima prvi simptom koji osoba može imati je slomljena kost, često kao rezultat pada, a najčešće u kičmi, zglobu, kukovima ili karlici.
Tokom vremena, osoba sa osteoporozom može primetiti bol u leđima, gubitak visine, pognuto držanje i prelome kostiju koji se lako javljaju.
Uzroci i faktori rizika osteoporoze
Kost je živo, rastuće tkivo koje se sastoji uglavnom od proteina kolagena, koji obezbeđuje mekani okvir, i minerala kalcijum fosfata, koji daje snagu i čvrstinu.
Kost nije statičan deo tela – ona se stalno resorbuje (razgrađuje) i formira tokom života. Prema Američkom „Nacionalnom institutu za zdravlje“ (NIH), vaš ceo skelet se menja otprilike svakih 10 godina, iako se taj proces usporava kako starite.
Tokom vašeg detinjstva i tinejdžerskih godina, formiranje kosti se dešava brže od resorpcije kostiju, što rezultira rastom.
Veća je verovatnoća da će se osteoporoza razviti ako niste dostigli optimalnu koštanu masu tokom godina izgradnje kostiju.
Maksimalnu gustinu i snagu kostiju dostižete oko 30. godine, nakon čega resorpcija kostiju polako nadmašuje formiranje kostiju.
Osteoporoza se razvija kada postoji abnormalna neravnoteža između resorpcije i formiranja kostiju. To jest, resorpcija se dešava prebrzo ili formiranje presporo, prema Američkom „Nacionalnom institutu za artritis i mišićno-skeletne i kožne bolesti“.
Žene imaju najveći gubitak koštane mase tokom prvih nekoliko godina nakon menopauze i nastavljaju da gube koštanu masu od ovog trenutka.
Brojni faktori su povezani sa većim rizikom od razvoja osteoporoze. Neki ljudi koji razviju osteoporozu imaju nekoliko faktora rizika, ali drugi nemaju nijedan. Neki faktori rizika su inherentni i ne mogu se promeniti.
Ovi faktori su:
- Ženski pol, posebno u godinama nakon menopauze
- Porodična istorija preloma
- 50 ili više godina
- Ako imate male ili tanke kosti
- Ako ste belac ili Azijat
- Nizak nivo estrogena (od menopauze ili izostanka menstruacije) kod žena ili nizak nivo testosterona kod muškaraca
- Pušenje
- Prekomerna konzumacija alkohola
- Anoreksija ili bulimija
- Nedostaci kalcijuma i vitamina D u ishrani
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Dugotrajna upotreba određenih lekova, uključujući glukokortikoide i neke antikonvulzante
Dijagnoza osteoporoze
Da biste utvrdili da li imate osteoporozu, vaš lekar će proceniti vaše faktore rizika i izvršiti test mineralne gustine kostiju (BMD). Najčešći BMD test se zove DXA (takođe skraćeno DEXA), ili dvoenergetska rendgenska denzitrometrija. Ovo skeniranje je bezbolno i slično je rendgenskom snimku, ali sa manje izloženosti zračenju.
Predstavlja jednu savremenu metodu denzitometrije koja koristi veoma male doze jonizujućeg zračenja (X-zraci) za dobijanje slika iz unutrašnjosti tela. Najčešće su to lumbalni delovi kičme i kukovi, mada nekada može biti pregledano i celo telo.
T-skor je broj koji pokazuje količinu kosti koju ima pacijent u odnosu sa mladom odraslom osobom istog pola sa kosti na vrhincu svog razvoja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kategoriše T-skore na sledeći način:
- Normalno: T-skor -1,0 i više
- Osteopenija (niska gustina kostiju): T-skor između -1,0 i -2,5
- Osteoporoza: T-skor -2,5 i manje
- Teška osteoporoza: T-skor -2,5 i manje sa prelomom u anamnezi
Metod pod nazivom FRAX se koristi za procenu verovatnoće preloma kostiju kod osobe u narednih 10 godina. Možete ga pronaći na internetu, ali morate da znate mineralnu gustinu kostiju u kuku da biste ga koristili.
FRAX uzima u obzir različite faktore rizika povezane sa prelomom, uključujući: starost, pol, težinu, visinu, prethodni prelom, pušenje, unos alkohola, kao i mineralnu gustinu kostiju u kuku, merenu DEXA.
Trajanje osteoporoze
Ne postoji lek za osteoporozu. Kada se jednom razvije, to je doživotno stanje, ali možete raditi na zaštiti i jačanju kostiju. Pravi plan lečenja, uključujući vežbe za držanje težine i izgradnju mišića, zdravu ishranu i lekove, može usporiti dalji gubitak kostiju.
Kako se leči osteoporoza?
Različiti pristupi lekovima i promene u životnom stilu mogu pomoći u usporavanju brzine gubitka koštane mase koja se javlja kod osteoporoze.
Neki lekovi, koji se nazivaju antiresorptivni lekovi, usporavaju razgradnju kostiju. Ovi lekovi uključuju bisfosfonate i hormonsku terapiju. Drugi lekovi, koji se nazivaju anabolički lekovi, promovišu formiranje kostiju. Ljudska monoklonska antitela štite kosti od degradacije i usporavaju napredovanje osteoporoze.
Neželjeni efekti povezani sa bisfosfonatima uključuju gastrointestinalne probleme i bolove u mišićima, kostima i zglobovima. U izuzetno retkim slučajevima, bisfosfonati su povezani sa propadanjem kostiju vilice (osteonekroza) i takođe nose rizik za atipični prelom butne kosti (pukotina u butnoj kosti).
Nove smernice za skrining i lečenje izdalo je 2019. godine Američko „Endokrinološko društvo“. Jedna od novih preporuka je da se žene u postmenopauzi sa visokim rizikom od preloma leče lekovima (prvo bisfosfonatima), ali da žene sa nižim rizikom mogu odlučiti da odu na „bisfosfonski odmor“ (ili privremeni prekid) nakon tri do pet godina, do dalje evaluacije.
Trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o najboljoj strategiji za vas, na osnovu vaše mineralne gustine kostiju, procenjenog rizika od preloma, načina života i svih drugih zdravstvenih stanja koje imate.
Prevencija osteoporoze
Oko 85 do 90 procenata koštane mase odraslih dobija se do 18. godine kod devojčica i 20. kod dečaka, tako da izgradnja jakih kostiju tokom detinjstva i adolescencije može pomoći u prevenciji osteoporoze kasnije u životu.
Postoje neki izbori načina života koje možete napraviti da biste sprečili osteoporozu, kao što su:
- Ne pušite. Osim što je štetno za srce i pluća, pušenje je loše i za kosti. Pušači mogu apsorbovati manje kalcijuma iz hrane koju jedu.
- Izbegavanje prekomernog konzumiranja alkohola. Ljudi koji piju mnogo alkohola skloniji su gubitku koštane mase i lomljenju kostiju zbog loše ishrane i rizika od pada.
- Pridržavanje zdrave ishrane. Hrana koja je bogata kalcijumom i vitaminom D je ključna za zdravlje kostiju.
- Izvođenje vežbi sa opterećenjem. Fizičke aktivnosti koje vas teraju da radite protiv gravitacije, kao što su hodanje i planinarenje, jačaju vaše kosti i mišiće.
Osteoporoza i ishrana
Dok širok spektar hranljivih materija doprinosi zdravlju kostiju, dva posebno zaslužuju diskusiju: kalcijum i vitamin D. U nastavku teksta će biti više reči o njima.
Kalcijum
Nedostatak kalcijuma u telu tokom vremena doprinosi razvoju osteoporoze. Istraživači su pokazali da je nizak unos kalcijuma povezan sa niskom koštanom masom, brzim gubitkom kostiju i visokim stopama preloma.
Tokom života, telu su potrebni različiti nivoi kalcijuma. Potrebe tela za kalcijumom su najveće tokom detinjstva i adolescencije, jer skelet brzo raste. Trudnicama i dojiljama takođe je neophodno mnogo kalcijuma, kao i ženama u postmenopauzi i starijim muškarcima.
Kako starite, vaše telo postaje manje efikasno u apsorpciji kalcijuma i drugih hranljivih materija. Osim toga, što ste stariji, veća je verovatnoća da ćete uzimati lekove za različita zdravstvena stanja, a ti lekovi mogu da ometaju apsorpciju kalcijuma u telo.
Nacionalna istraživanja o ishrani pokazuju da mnogi Amerikanci konzumiraju manje od polovine preporučene količine kalcijuma.
U hranu koja je dobar izvor kalcijuma spadaju:
- Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, kao što su: mleko, jogurt, sir i sladoled
- Tamnozeleno, lisnato povrće, kao što su: brokoli, zelje i spanać
- Sardine i losos sa kostima
- Tofu
- Bademi
Tu još spadaju: pomorandže, sojino mleko, žitarice i hleb.
Ako ne unosite dovoljno kalcijuma hranom, možda ćete morati da uzmete dodatak kalcijuma. Razgovarajte sa svojim lekarom o najboljoj količini koju bi trebalo da uzimate.
Vitamin D
Vitamin D pomaže vašem telu da apsorbuje kalcijum iz hrane i suplemenata. Pomaže mišićima da se kreću, jer je nervima potreban vitamin D da prenose poruke od tela do mozga. Vašem imunološkom sistemu je takođe potreban vitamin D za borbu protiv bakterija i virusa.
Mnogi ljudi dobijaju vitamin D prirodno iz sunčeve svetlosti. Telo proizvodi vitamin D kada je koža direktno izložena suncu. Ali studije pokazuju da se proizvodnja vitamina D smanjuje kod starijih i onih koji su vezani za kuću, kao i kod svih ljudi tokom zime. Izvori hrane koji obezbeđuju vitamin D uključuju žumanca, morsku ribu i jetru.
Količina vitamina D koja vam je potrebna varira u zavisnosti od vaših godina, a za žene, od toga da li su trudne ili doje. Američki „Odbor za hranu i ishranu“ preporučuje ove prosečne dnevne količine u međunarodnim jedinicama (IU):
- Bebe do godinu dana: 400 IU
- Deca 1-13 godina: 600 IU
- Tinejdžeri 14-18 godina: 600 IU
- Odrasli 19-70 godina: 600 IU
- Odrasli od 71 godine i stariji: 800 IU
- Trudnice i dojilje: 600 IU
Osteoporoza i moguće komplikacije
Prelomi kostiju su najozbiljnija komplikacija osteoporoze, a samo stanje je ozbiljno i u nekim slučajevima uzrokuje smrt. Američka „Nacionalna fondacija za osteoporozu“ (NOF) daje sledeću perspektivu o stanju:
- Među pacijentima sa prelomom kuka koji imaju 50 ili više godina, 24 procenta umre u toku godinu dana nakon preloma.
- Šest meseci nakon preloma kuka, samo 15 odsto pacijenata može da pređe sobu bez pomoći.
- Od skoro 300.000 ljudi koji svake godine imaju prelom kuka, 25 odsto završi u staračkim domovima, a 50 odsto nikada ne povrati prethodnu funkciju.
- Prelomi kostiju povezani sa osteoporozom najčešće se javljaju u kičmi, a zatim u zglobovima, kukovima i karlici.
Ovi prelomi obično nastaju usled manjih padova ili nesreća, ali prelomi kičme mogu se pojaviti i ako pršljenovi (kičmene kosti) oslabe do tačke raspadanja.
Dok neki prelomi pršljenova ne izazivaju nikakve simptome, drugi mogu izazvati bol u leđima i pogrbljeno držanje.
Osim što izazivaju bol i menjaju vaše držanje, osteoporoza i prelomi kostiju mogu smanjiti pokretljivost i uticati na vaše emocionalno stanje. To rezultira depresijom i anksioznošću.
Osteoporoza takođe stavlja finansijska opterećenja na pojedince i društvo u celini. NOF izveštava da prelomi kostiju povezani sa osteoporozom koštaju ljude, njihove porodice i zdravstveni sistem SAD 19 milijardi dolara godišnje. Štaviše, do 2025. godine predviđa se da će osteoporoza izazvati 3 miliona preloma u Sjedinjenim Državama, što će rezultirati troškovima od 25,3 milijarde dolara.
Osteopenija često prethodi osteoporozi
Mineralna gustina kostiju koja je niža od normalne, ali nije dovoljno niska da se smatra osteoporozom, naziva se osteopenija.
Osteopenija ima iste faktore rizika kao i osteoporoza i povećava rizik od razvoja osteoporoze. Ali ne razvijaju svi koji imaju osteopeniju osteoporozu.
Generalno, lečenje osteopenije uključuje: vežbe sa težinom, adekvatan unos kalcijuma i vitamina D i druge promene načina života.
Sekundarna osteoporoza
Ponekad je osteoporoza uzrokovana medicinskim stanjem ili tretmanom koji utiče na koštanu masu i uzrokuje gubitak koštane mase. Ovo se zove sekundarna osteoporoza. Neki poremećaji takođe mogu uzrokovati širenje šupljine koštane srži na račun trabekularne kosti (unutrašnjeg sloja kosti koji ima sunđerastu strukturu nalik saću). Kada se to dogodi, trabekularna kost gubi deo svoje snage.
Bolesti i poremećaji koji mogu izazvati sekundarnu osteoporozu su:
- Ozbiljno zatajenje bubrega
- Kušingova bolest
- Oštećenje jetre
- Anoreksija i bulimija
- Reumatoidni artritis
- Celijakija
- Multipla skleroza
- Hronična opstruktivna bolest pluća
- Skorbut
- Hiperparatiroidizam
- Hipertireoza
- Dijabetes
- Hiperkortizolizam
- Multipli mijelom
- Leukemija
- Metastatske bolesti kostiju
Sledeći lekovi ili hemikalije takođe mogu izazvati osteoporozu:
- Terapija kortikosteroidima
- litijum
- Barbiturati
- Antacidi koji sadrže aluminijum
- Duvan (kada se koristi prekomerno)
- Alkohol (kada se koristi prekomerno)
Lečenje sekundarne osteoporoze može biti složeno i može se fokusirati na lečenje osnovnog stanja ili bolesti koje je uzrokuje. Druge metode mogu uključivati one koje se koriste za sprečavanje razvoja osteoporoze.
Istraživanje i statistika o osteoporozi
Kao najčešća vrsta bolesti kostiju, osteoporoza pogađa oko 10 miliona Amerikanaca, a još 44 miliona ljudi ima nisku gustinu kostiju. To ih dovodi u opasnost od ove bolesti.
Dok osteoporoza uglavnom pogađa žene, muškarci takođe mogu razviti ovo stanje. Prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“, pogađa oko 25 procenata žena starijih od 65 godina i oko 5 procenata muškaraca starijih od 65 godina.
Prevencija preloma je ključna oblast u fokusu istraživanja osteoporoze, uključujući upotrebu suplemenata. Metaanaliza objavljena u decembru 2019. u „JAMA Network Open“ otkrila je da se rizik od preloma može značajno smanjiti uzimanjem vitamina D i suplemenata kalcijuma zajedno. Međutim, nisu primećene koristi od suplementacije samo vitaminom D.
Trenutna klinička ispitivanja sugerišu da istraživači takođe traže bolje načine skrininga za osteoporozu, nove lekove za njeno lečenje (ili bolje načine davanja trenutno korišćenih lekova).
