Da li je probiotik dobar lek za proliv?
Probiotici su korisni mikroorganizmi za koje se pokazalo da nude širok spektar zdravstvenih pogodnosti.
Kao takvi, probiotički suplementi i hrana bogata probioticima postali su popularni prirodni tretmani za brojne bolesti, uključujući probleme sa varenjem kao što je dijareja.
U ovom članku ćemo da objasnimo kako probiotici mogu da pomognu u borbi protiv dijareje, koji sojevi su najefikasniji i biće reči i o mogućim neželjenim efektima povezanim sa upotrebom probiotika.
Pregled sadržaja:
Kako probiotici mogu da leče i spreče dijareju
Pored toga što ih možete naći u suplementima i određenim namirnicama, probiotici se prirodno nalaze u crevima. Tamo igraju nekoliko važnih uloga, kao što je održavanje zdravlja imuniteta i zaštita vašeg tela od infekcija i bolesti.
Na bakterije u vašem crevu (zajedno poznate kao crevna mikrobiota) mogu negativno i pozitivno uticati različiti faktori, uključujući: ishranu, stres i upotrebu lekova.
Kada sastav crevnih bakterija postane neuravnotežen i normalna populacija probiotika je poremećena, a to može dovesti do negativnih efekata na zdravlje, kao što je povećan rizik od bolesti poput sindroma iritabilnog kolona (IBS) i probavnih simptoma kao što je dijareja.
Svetska zdravstvena organizacija definiše dijareju kao „tri ili više neformirane ili vodenaste stolice u periodu od 24 sata“. Akutna dijareja traje manje od 14 dana, dok teži oblici dijareje traju 14 dana ili duže.
Probiotik je dobar lek za proliv i uzimanje probiotika pomaže u prevenciji određenih vrsta dijareje i u lečenju dijareje, ponovnim balansom bakterija u crevima i održavanjem korisnih crevnih bakterija i ispravljanjem neravnoteže.
Probiotici se bore protiv patogenih bakterija, jačaju imuni sistem i menjaju okruženje creva kako bi ga učinili manje pogodnim za patogene aktivnosti.
Probiotički suplementi sprečavaju i leče određene vrste dijareje i kod dece i kod odraslih.
Rezime poglavlja
Uzimanje probiotika može pomoći u prevenciji i lečenju dijareje ponovnim naseljavanjem korisnih crevnih bakterija i ispravljanjem neravnoteže u mikrobioti creva.
Vrste dijareje koje reaguju na lečenje probioticima
Dijareja ima više različitih uzroka, uključujući bakterijske ili virusne infekcije, određene lekove i izloženost mikroorganizmima tokom putovanja.
Infektivna dijareja
Infektivna dijareja je dijareja izazvana infektivnim agensom, kao što su bakterije ili paraziti. Poznato je da preko 20 različitih bakterija, virusa i parazita izazivaju infektivnu dijareju, uključujući: rotavirus, Ešerihiju koli i salmonelu.
Infektivna dijareja je češća u zemljama u razvoju i može dovesti do smrti ako se ne leči. Lečenje uključuje sprečavanje dehidracije i skraćivanje trajanja dijareje.
Probiotici bezbedno smanjuju trajanje dijareje i učestalost stolice kod odraslih i dece sa infektivnom dijarejom.
Dijareja povezana sa antibioticima
Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje niza bolesti uzrokovanih bakterijama. Dijareja je uobičajena nuspojava lečenja antibiotikom, zbog poremećaja normalne mikrobiote creva koju ovi lekovi izazivaju.
Uzimanje probiotika može pomoći u prevenciji dijareje povezane sa upotrebom antibiotika, tako što ponovo naseljava korisne bakterije u crevima.
Dijareja povezana sa antibioticima je značajno češća kod onih ljudi koji nisu uzimali probiotike.
Probiotik se i ovde pokazao kao odličan lek za proliv.
Probiotici (posebno Lactobacillus rhamnosus GG i Saccharomyces boulardii) mogu smanjiti rizik od dijareje povezane sa antibioticima do 51%.
Putnička dijareja
Putovanje vas izlaže mnogim vrstama mikroorganizama, što može izazvati dijareju.
Putnička dijareja se definiše kao „tri ili više neformiranih stolica dnevno” sa najmanje jednim povezanim simptomom, kao što su: grčevi ili bol u stomaku, koji se javljaju kod putnika nakon dolaska na odredište. Na godišnjem nivou, ovaj problem utiče na preko 20 miliona ljudi.
Preventivni tretman probiotičkim suplementima značajno smanjuje pojavu putničke dijareje.
Samo tretman probiotikom Saccharomyces boulardii rezultirao značajnim smanjenjem dijareje kod putnika do 21%.
Rezime poglavlja
Probiotik se pokazao kao jako dobar izbor i lek za proliv.
Uzimanje probiotika može pomoći u prevenciji i lečenju dijareje povezane sa: infekcijama, putovanjima i upotrebom antibiotika.
Koji je najbolji probiotik za proliv?
Postoje stotine vrsta probiotika, ali istraživanja pokazuju da je suplementacija sa nekoliko odabranih najkorisnija u borbi protiv dijareje.
Prema najnovijim naučnim otkrićima, sledeće vrste su najefikasniji probiotički sojevi za lečenje dijareje:
- Lactobacillus rhamnosus GG. Ovaj probiotik je jedan od najčešće suplementiranih sojeva. Istraživanja pokazuju da je jedan od najefikasnijih probiotika za lečenje dijareje i kod odraslih i kod dece.
- Saccharomyces boulardii. S. boulardii je probiotski kvasac koji se obično koristi u probiotičkim suplementima. Pokazalo se da leči dijareju povezanu sa antibioticima i infektivnu dijareju.
- Bifidobacterium lactis. Ovaj probiotik ima svojstva koja jačaju imunitet i štite creva i može značajno da smanji težinu i učestalost dijareje kod dece.
- Lactobacillus casei. Ovo je još jedan probiotički soj koji je proučavan zbog lečenja dijareje. Neke studije sugerišu da leči dijareju povezanu sa antibioticima i infektivnu dijareju kod dece i odraslih.
Iako druge vrste probiotika mogu pomoći u lečenju dijareje, gore navedeni sojevi su najviše istraživani i provereni.
Probiotici se mere u jedinicama za formiranje kolonija (CFU), koje ukazuju na broj korisnih bakterija koncentrisanih u svakoj dozi.
CFU označava jedinice koje formiraju kolonije i koristi se za procenu broja bakterijskih ili gljivičnih ćelija koje su sposobne da dele i formiraju kolonije u uzorku. Što je veći broj održivih ćelija u uzorku, to je veći CFU.
Većina probiotičkih dodataka sadrži između 1 i 10 milijardi CFU po dozi. Međutim, neki probiotički suplementi imaju i preko 100 milijardi CFU po dozi.
Iako je izbor probiotičkog suplementa sa visokim CFU-om od suštinskog značaja, sojevi uključeni u dodatak i kvalitet proizvoda su podjednako važni.
S obzirom da kvalitet i CFU probiotičkih suplemenata mogu da variraju u velikoj meri, dobra je ideja da se konsultujete sa lekarom radi odabira najefikasnijeg probiotika.
Rezime poglavlja
Lactobacillus rhamnosus GG, Saccharomyces boulardii, Bifidobacterium lactis i Lactobacillus casei su neki od najefikasnijih sojeva probiotika za lečenje dijareje.
Koji su mogući neželjeni efekti probiotika?
Probiotici se generalno smatraju bezbednim i za decu i za odrasle, a ozbiljne nuspojave su retke kod zdravih ljudi. Neki potencijalni neželjeni efekti se mogu javiti u određenim populacijama.
Ljudi koji su podložni infekcijama, pacjenti koji se oporavljaju od operacije, kritično bolesne bebe i hronični bolesnici, su u većoj opasnosti da dožive neželjene reakcije nakon uzimanja probiotika.
Probiotici mogu izazvati:
- ozbiljne sistemske infekcije
- dijareju
- prekomernu stimulaciju imunog sistema
- grčeve u stomaku i mučninu kod osoba sa oslabljenim imunitetom
Manje ozbiljne nuspojave vezane za uzimanje probiotika mogu se povremeno javiti i kod zdravih ljudi, uključujući:
- nadimanje
- gasove
- štucanje
- osip na koži
- zatvor
Iako se probiotici generalno smatraju bezbednim za većinu ljudi, uvek je dobra ideja da se konsultujete sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo kakav dodatak vašoj ili ishrani vašeg deteta.
Probiotik za proliv – rezime
Prema najnovijim istraživanjima, određene vrste probiotika mogu pomoći u lečenju i prevenciji različitih tipova dijareje, uključujući: dijareju povezanu sa upotrebom antibiotika, infektivnu dijareju i dijareju koja se javlja kod putnika.
Iako postoje stotine sojeva probiotika dostupnih u obliku suplemenata, samo nekoliko je dokazano da leče dijareju.
Tu spadaju:
- Lactobacillus rhamnosus GG
- Saccharomyces boulardii
- Bifidobacterium lactis
- Lactobacillus casei
Ako ste zainteresovani da koristite probiotike za lečenje ili prevenciju dijareje, obratite se svom lekaru za savet. I obavezno potražite suplemente koje je preporučio vaš lekar.
