Visok Krvni Pritisak (Hipertenzija): Ultimativni vodič i sve što bi trebalo da znate

Hronični visok krvni pritisak retko izaziva bilo kakve simptome, ali povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti opasnih po život. Način života ima značajan uticaj na krvni pritisak.

Kada vam lekar meri krvni pritisak, on zapravo meri silu kojom krv deluje na zidove arterija dok teče kroz njih.

Ako je krvni pritisak predugo previsok, to može izazvati ozbiljna oštećenja krvnih sudova.

Ovo oštećenje može dovesti do niza komplikacija, od kojih neke mogu biti opasne po život.

Zdravstveni rizici su:

• srčana insuficijencija
• gubitak vida
• moždani udar
• bolest bubrega

Postoje načini za upravljanje visokim krvnim pritiskom ili hipertenzijom. Visok krvni pritisak često ne izaziva simptome, ali redovni skrining može pomoći osobi da zna da li treba da preduzme preventivne mere.

U Sjedinjenim Državama, oko 75 miliona ljudi ili 29% stanovništva, ima ovaj zdravstveni problem, prema „Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti“ (CDC).

U ovom članku razmatramo uzroke visokog krvnog pritiska i kako se leči.

Šta je visok krvni pritisak?

Srce je mišić koji pumpa krv. Dok putuje, krv isporučuje kiseonik vitalnim organima.

Ponekad neki problem u telu otežava srcu da pumpa krv. Ovo se može dogoditi, na primer, ako arterija postane suviše uska.

Stalni visok krvni pritisak može opteretiti zidove arterija. To dovodi do raznih zdravstvenih rizika, od kojih neki mogu biti opasni po život.

Tabela visokog krvnog pritiska

Grafikon ispod prikazuje mere za normalan i visok krvni pritisak, prema „Američkom udruženju za srce“ (AHA).

Lekari mere krvni pritisak u milimetrima žive (mm Hg).

Sistolni “gornji” pritisak se meri nakon kontrakcije srca i to je najviši pritisak koji se ostvaruje u arterijskom stablu. Dijastolni “donji” pritisak se registruje kada je srce relaksirano.

	Sistolni  krvni pritisak		Dijastolni  krvni pritisak
Normalan krvni pritisak	Niži od 120		Niži od 80
Povišen (hipertenzija)	120–129		Niži od 80
Visok krvni pritisak I stepen	130–139		80-90
Visok krvni pritisak II stepen	140 ili viši		Viši od 90

Hipertenzivna kriza            Viši od 180                   Viši od 120

Visok krvni pritisak simptomi

Većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom neće osetiti nikakve simptome, zbog čega ljudi često nazivaju hipertenziju „tihi ubica“.

Međutim, kada krvni pritisak dostigne oko 180/120 mm Hg, dolazi do hipertenzivne krize, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

U ovoj fazi, osoba može imati:

• glavobolju
• mučninu
• povraćanje
• vrtoglavicu
• zamagljen ili dvostruki vid
• krvarenje iz nosa
• lupanje srca
• zadihanost

Svako ko iskusi ove simptome treba odmah da poseti lekara.

Simptomi kod žena

Hormonski faktori uzrokuju da rizik od visokog krvnog pritiska može biti različit kod muškaraca i žena.

Faktori koji mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska kod žena uključuju:

• trudnoću
• menopauzu
• upotrebu pilula za kontrolu rađanja

Tokom trudnoće, visok krvni pritisak zna da bude znak preeklampsije, potencijalno opasnog stanja koje može uticati na ženu i njenu nerođenu bebu.

Simptomi preeklampsije uključuju:

• glavobolje
• promene vida
• bol u stomaku
• otok zbog edema

Sve žene treba da prate smernice za skrining i da prisustvuju svim zdravstvenim pregledima, posebno tokom trudnoće.

Simptomi kod tinejdžera

Tinejdžeri mogu imati visok pritisak zbog gojaznosti ili hronične bolesti.

Mogući medicinski faktori uključuju:

• aspekte metaboličkog sindroma, kao što je dijabetes tipa 2
• oboljenje bubrega
• endokrinu bolest, koja utiče na hormone
• vaskularnu bolest, koja utiče na krvne sudove
• neurološko stanje

Ova stanja mogu imati sopstvene simptome.

Simptomi visokog krvnog pritiska, ako se pojave, biće isti kao i kod drugih grupa.

Simptomi kod dece

Visok krvni pritisak može uticati na decu. Gojaznost i dijabetes povećavaju rizik, ali to takođe može biti znak:

• tumora
• srčanih problema
• problema sa bubrezima
• problema sa štitnom žlezdom
• genetskog stanja, kao što je Kušingov sindrom

Kao i kod odraslih, visok krvni pritisak često ne izaziva simptome kod dece.

Međutim, ako se simptomi pojave, oni mogu uključivati:

• glavobolju
• umor
• zamagljen vid
• krvarenje iz nosa

Simptomi kod beba

Novorođenčad i veoma male bebe ponekad mogu imati visok krvni pritisak zbog hronične bolesti, kao što su bolesti bubrega ili srca.

Najčešći simptomi su:

• loše napredovanje u rastu i razvoju
• razdražljivost
• letargija
• respiratorni distres sindrom

Uzroci za visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak može nastati kada se u telu dogode određene promene ili ako se osoba rodi sa specifičnim genetskim karakteristikama koje izazivaju ovo zdravstveno stanje.

Može uticati na ljude koji imaju:

• višak kilograma
• dijabetes tipa 2
• oboljenje bubrega
• opstruktivna apneja u snu
• lupus
• sklerodermu
• nedovoljno ili prekomerno aktivnu štitnu žlezdu
• urođena stanja, kao što su Kušingov sindrom, akromegaliju ili feohromocitom

Ponekad visok pritisak nema očiglednog uzroka. U ovom slučaju, lekar će dijagnostikovati primarnu hipertenziju. Konzumiranje ishrane sa visokim sadržajem masti, višak kilograma,puno alkohola, pušenje i upotreba nekih lekova takođe povećavaju rizik.

Kako sniziti visok krvni pritisak?

Lečenje će zavisiti od nekoliko faktora, uključujući:

• koliko je visok krvni pritisak
• rizik od kardiovaskularnih bolesti ili moždanog udara

Lekar će preporučiti različite tretmane kako se krvni pritisak povećava. Za blago visok krvni pritisak, može predložiti promene u načinu života i kontrolu krvnog pritiska.

Ako je krvni pritisak visok, preporučiće lekove. Opcije se mogu promeniti tokom vremena, u zavisnosti od toga koliko je hipertenzija teška i da li se javljaju komplikacije, kao što je bolest bubrega. Nekim ljudima će možda biti potrebna kombinacija nekoliko različitih lekova.

Lekovi

Konvencionalni lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska uključuju:

1) Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima

Inhibitori enzima koji konvertuje angiotenzin (ACE) blokiraju delovanje nekih hormona koji regulišu krvni pritisak, kao što je angiotenzin II. Angiotenzin II izaziva sužavanje arterija i povećava zapreminu krvi, što dovodi do povećanja krvnog pritiska.

ACE inhibitori mogu smanjiti dotok krvi u bubrege, čineći ih manje efikasnim. Kao rezultat toga, neophodno je da ljudi koji uzimaju ACE inhibitore imaju redovne testove krvi.

ACE inhibitore nemojte uzimati ako:

• ste trudni
• imate stanje koje utiče na dotok krvi u bubrege

ACE inhibitori mogu izazvati sledeće neželjene efekte (koji obično nestaju nakon nekoliko dana).

To su:

• vrtoglavica
• umor
• slabost
• glavobolja
• uporni suvi kašalj

Ako su neželjeni efekti uporni ili suviše neprijatni za lečenje, lekar može umesto toga prepisati antagoniste angiotenzina II.

Ovi alternativni lekovi često izazivaju manje neželjenih efekata, ali mogu uključivati: vrtoglavicu, glavobolju i povećan nivo kalijuma u ​​krvi.

2) Blokatori kalcijumskih kanala

Blokatori kalcijumskih kanala imaju za cilj smanjenje nivoa kalcijuma u ​​krvnim sudovima. Ovo će opustiti glatke mišiće krvnih sudova, uzrokujući da se mišići kontrahuju manje snažno, arterije se šire i krvni pritisak pada. Spadaju u red najboljih lekova za visok krvni pritisak.

Nisu uvek prikladni za ljude sa istorijom srčanih bolesti, bolesti jetre ili problema sa cirkulacijom.

Mogu se javiti sledeći neželjeni efekti (obično nestaju nakon nekoliko dana).

Najčešće su to:

• crvenilo kože, uglavnom na obrazima ili vratu
• glavobolje
• otečeni gležnjevi i stopala
• vrtoglavica
• umor
• osip po koži
• otečen stomak (u retkim slučajevima)

3) Tiazidni diuretici

Tiazidni diuretici pomažu bubrezima da se reše natrijuma i vode. Ovo smanjuje zapreminu krvi i pritisak.

Mogu se javiti sledeći neželjeni efekti, a neki od njih mogu potrajati:

• nizak nivo kalijuma u ​​krvi, što može uticati na funkciju srca i bubrega
• poremećena tolerancija glukoze
• erektilna disfunkcija

Ljudi koji uzimaju tiazidne diuretike treba da imaju redovne testove krvi i urina kako bi pratili nivo šećera i kalijuma u ​​krvi.

4) Beta-blokatori

Beta-blokatori su nekada bili popularni za lečenje hipertenzije (visok krvni pritisak), ali lekari imaju tendenciju da ih prepisuju samo kada drugi tretmani nisu uspešni.

Beta-blokatori usporavaju otkucaje srca i smanjuju snagu otkucaja srca, uzrokujući pad krvnog pritiska.

Neželjeni efekti mogu uključivati:

• umor
• hladne ruke i noge
• usporen rad srca
• mučninu
• dijareju

Manje uobičajeni neželjeni efekti su:

• poremećen san
• noćne more
• erektilna disfunkcija

Beta-blokatori su često standardni lekovi za osobe sa veoma visokim krvnim pritiskom, poznatim kao hipertenzivna kriza.

Najbolja ishrana za visok krvni pritisak

Kvalitetna ishrana može biti efikasan način i za prevenciju i za lečenje visokog krvnog pritiska. Neki od dobrih primera zdrave ishrane koja je pogodna za ljude koji imaju visok krvni pritisak biće analizirani u nastavku.

• Hrana na biljnoj bazi

Zdrava, uravnotežena ishrana uključuje obilje voća i povrća, biljnih i omega ulja i kvalitetnih nerafinisanih ugljenih hidrata, kao što su cela zrna. Ljudi koji uključuju životinjske proizvode u svoju ishranu treba da smanje svu masnoću i izbegavaju prerađeno meso.

• Smanjenje unosa soli

Stručnjaci preporučuju smanjenje potrošnje soli i povećanje unosa kalijuma kako bi se kontrolisao ili sprečio visok krvni pritisak. Ograničavanje unosa soli na manje od 5-6 grama dnevno može pomoći u poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja i smanjenju sistolnog krvnog pritiska za 5,6 mm Hg kod ljudi sa hipertenzijom.

• Zdrave masti

U umerenim količinama, biljni izvori masti, kao što su: avokado, orasi, maslinovo i omega ulje, mogu biti zdravi. Ljudi bi trebalo da ograniče unos zasićenih masti i trans masti, uobičajenih u hrani životinjskog porekla i prerađenoj hrani.

• DASH dijeta

Zdravstveni stručnjaci preporučuju DASH dijetu za ljude sa visokim krvnim pritiskom. DASH dijeta se fokusira na plan ishrane koji favorizuje: integralne žitarice, voće, povrće, orašaste plodove, semenke, pasulj i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti.

Vrsta hrane	Broj nedeljnih porcija za one koji jedu 1.600–3.100 kalorija dnevno	Broj nedeljnih porcija za one na dijeti od 2000 kalorija
Žitarice i proizvodi od žitarica	6–12	7–8
Voće	3–6	3–5
Povrće	4–6	4–5
Uglavnom nemasna ili hrana sa malo masti	2–4	2–3
Nemasno meso, riba ili živina	1.5–2.5	2
Orašasti plodovi, semenke i mahunarke	3–6	4–5
Masti i slatkiši	2–4	Ograničeno

Visok krvni pritisak i alkohol

Neka istraživanja pokazuju da konzumiranje malo alkohola može pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Međutim, drugi navode

suprotno, ističući da čak i umerena količina pića može povećati pritisak.

Ljudi koji redovno piju više od umerenih količina alkohola skoro uvek će imati povišen krvni pritisak.

Studije o odnosu između kofeina i krvnog pritiska dale su oprečne rezultate. Izveštaj objavljen 2017. zaključio je da je umereno uzimanje kafe bezbedno za ljude sa visokim krvnim pritiskom.

Prirodni lekovi za visok krvni pritisak

Lekari preporučuju niz prilagođavanja načina života koji mogu pomoći u smanjenju krvnog pritiska, kao što su:

• upravljanje stresom
• prestanak pušenja
• zdrava ishrana
• vežbanje
• pratećenje plana lečenja koji je propisao lekar

Razgovarajte o svim planiranim promenama u načinu života sa svojim lekarom, pre nego što ih uvedete u svoju svakodnevnicu.

Navešćemo vam nekoliko prirodnih i zdravih načina kako da smanjite visok krvni pritisak.

Redovno vežbanje

Većina zdravih ljudi trebalo bi da radi najmanje 150 minuta fizičke vežbe umerenog intenziteta nedeljno. Ovo može biti 30 minuta (ili tri serije po 10 minuta dnevno)  – 5 dana u nedelji.

Data količina vežbanja je takođe prikladna za ljude sa visokim krvnim pritiskom.

Međutim, osoba koja neko vreme nije vežbala trebalo bi da razgovara sa svojim lekarom pre nego što započne sa programom fizičke aktivnosti.

Smanjenje težine

Studije su otkrile da gubitak od samo 2-3 kilograma težine može pomoći u smanjenju krvnog pritiska.

Gubitak težine će takođe poboljšati efikasnost lekova za krvni pritisak.

Načini za postizanje i održavanje zdrave težine uključuju:

• redovno vežbanje
• pridržavanje ishrane koja forsira biljnu hranu i ograničava unos masti i dodatih šećera

Zdrav san

Samo povećanje sna ne može lečiti hipertenziju, ali premalo sna i loš kvalitet sna mogu je pogoršati.

Analiza iz 2015. iz korejskog nacionalnog zdravstvenog istraživanja pokazala je da su ljudi koji su spavali manje od 5 sati noću skloniji hipertenziji.

Alternativne terapije i suplementi

Još nekoliko metoda možda može da pomogne u smanjenju krvnog pritiska.

To su pre svega:

• meditacija
• joga
• či gong
• tai či
• biofeedback
• transcendentalna meditacija
• suplementi kao što su: beli luk, laneno seme, zeleni ili crni čaj, probiotici, kakao…

Upozoravamo da:

• Neki suplementi mogu imati neželjene efekte. Oni mogu podići krvni pritisak ili biti u interakciji sa lekovima.
• Kod meditacije i terapija vežbanjem budite obazrivi. Neke poze možda nisu prikladne za ljude sa visokim krvnim pritiskom.
• Svako ko razmišlja o alternativnoj terapiji treba prvo da razgovara sa svojim lekarom.

Dijastolni i sistolni pritisak

Postoje dva dela merenja krvnog pritiska:

• Sistolni pritisak: Ovo je krvni pritisak kada se srce kontrahuje.
• Dijastolni pritisak: Ovo je krvni pritisak između otkucaja srca.

Ako je krvni pritisak 120/80 mm Hg, to znači da je sistolni pritisak 120 mm Hg, a dijastolni 80 mm Hg.

Dijagnoza za visok krvni pritisak

Postoje različiti uređaji za merenje krvnog pritiska. Lekar će često koristiti ručni sfigmomanometar sa stetoskopom.

Digitalni uređaji su pogodni za kućnu upotrebu, a dostupni su u apotekama i na Internetu.

Rezultati merenja pritiska mogu da ukazuju da je pritisak:

• Normalan: Manji oko 120/80 mm Hg.
• Povišen: 120–129/80 mm Hg. U ovoj fazi, lekar će vas posavetovati da promenite način života kako bi vratili krvni pritisak u normalan opseg.
• Hipertenzija 1. faze: 130–139/80–89 mm Hg.
• Hipertenzija 2. faze: preko 140/90 mm Hg.
• Hipertenzivna kriza: 180/120 mm Hg ili više.

Pacjent sa hipertenzivnom krizom zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Obično će vam trebati više od jednog očitavanja da bi se potvrdili dijagnozu, jer različiti faktori mogu uticati na rezultat.

Krvni pritisak može da varira:

• prema dobu dana
• kada osoba oseća anksioznost ili stres
• posle jela

Međutim, lekar će odmah preduzeti mere ako očitavanje pokaže veoma visok krvni pritisak ili ako postoje znaci oštećenja organa ili drugih komplikacija.

Dodatni testovi

Drugi testovi mogu pomoći u potvrđivanju dijagnoze.

• Testovi urina i krvi. Ovim se mogu proveriti osnovni problemi, kao što su infekcija urina ili oštećenje bubrega.
• Test stresa pri vežbanju. Zdravstveni radnik će meriti krvni pritisak neke osobe pre, tokom i posle korišćenja stacionarnog bicikla ili trake za trčanje. Rezultati mogu dati važne naznake o zdravlju srca.
• Elektrokardiogram (EKG). EKG testira električnu aktivnost u srcu. Za osobu sa hipertenzijom i visokim nivoom holesterola, lekar može zatražiti EKG kao osnovu za poređenje budućih rezultata.

Promene u budućim rezultatima mogu pokazati da se bolest koronarnih arterija razvija ili da se srčani zid zadebljava.

• Holter monitoring. 24 sata, osoba nosi EKG prenosivi uređaj koji je povezan sa grudima preko elektroda. Ovaj uređaj može da pruži pregled krvnog pritiska tokom dana i pokaže kako se menja kako nivo aktivnosti varira.
• Ehokardiogram. Ultrazvučni talasi pokazuju srce u pokretu. Lekar će moći da otkrije probleme sa: zadebljanjem srčanog zida, srčanim zaliscima, krvnim ugrušcima i viškom tečnosti oko srca.

Opasnosti i neželjeni efekti hipertenzije

Zdrav krvni pritisak je neophodan za održavanje telesnih funkcija.

Visok krvni pritisak može imati ozbiljan uticaj na:

• Kardiovaskularni sistem. Ako se ne leči, visok krvni pritisak dovodi do očvršćavanja arterija, povećavajući rizik od začepljenja.
• Srce. Ukoliko se smanji dotok krvi u srce, povećava se rizik od: angine, srčane insuficijencije ili srčanog udara.
• Mozak. Začepljenje arterija može smanjiti ili sprečiti dotok krvi u mozak, što dovodi do moždanog udara.
• Bubrege. Visok krvni pritisak povremeno dovodi do oštećenja bubrega i hronične bolesti bubrega.

Sve ovo može biti opasno po život i zahteva momentalnu lekarsku intervanciju.

Možete li uzimati dekongestive?

Dekongestivi su korisni lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta, kada ljudi imaju zapušen nos, ali neki dekongestivi mogu da podignu krvni pritisak.

Sastojci koji mogu uzrokovati ovaj efekat su:

• oksimetazolin
• fenilefrin
• pseudoefedrin

Uvek bi trebalo da objasnite farmaceutu da imate visok krvni pritisak i zamolite ga da preporuči odgovarajuću opciju.

Da li je visok krvni pritisak genetski uzrokovan?

Glavni faktor rizika za visok krvni pritisak je verovatno okolina, ali genetski faktori mogu igrati ulogu. Hipertenzija se može javiti kao nasledna bolest.

Međutim, ljudi u okviru porodice često dele sličan način života, kao što su izbori u ishrani.

Ako osoba ima genetske faktore koji povećavaju njenu podložnost visokom krvnom pritisku, a takođe bira način života koji povećava ovaj rizik, verovatno će imati veće šanse za razvoj hipertenzije.

Koliko natrijuma je najbolje uzimati na dnevnom nivou?

Preporučuje se da se ograniči unos soli na ne više od 2.300 miligrama dnevno. Čak i da se smanji na 1.500 mg. U proseku, ljudi u SAD trenutno konzumiraju više od 3.400 mg natrijuma dnevno.

Za većinu ljudi, prirodni sadržaj natrijuma u ​​povrću dovoljan je za potrebe njihovog tela. Ishrana sa manje obrađene i unapred pripremljene hrane je dobar način za smanjenje unosa soli.

Visok krvni pritisak i moguće komplikacije

Bez lečenja ili preduzimanja mera za kontrolu krvnog pritiska, prekomerni pritisak na zidove arterija može dovesti do oštećenja krvnih sudova, što je oblik kardiovaskularnih bolesti. Takođe može oštetiti neke vitalne organe.

Moguće komplikacije visokog krvnog pritiska uključuju:

• moždani udar
• srčani udar i srčanu insuficijenciju
• stvaranje krvnih ugrušaka
• aneurizmu
• oboljenje bubrega
• zadebljanu, usku ili pocepanu krvnu sudovu u očima
• metabolički sindrom
• slabije funkcionisanje mozga i probleme sa pamćenjem

Rano lečenje i kontrola krvnog pritiska mogu pomoći u sprečavanju mnogih zdravstvenih komplikacija.

Faktori rizika

Faktori rizika za visok krvni pritisak su:

• Starost. Rizik se povećava sa godinama jer krvni sudovi postaju manje fleksibilni.
• Porodična istorija i genetski faktori. Ljudi koji imaju bliske članove porodice sa hipertenzijom imaju veće šanse da je razviju.
• Gojaznost i prekomerna težina. Ljudi sa prekomernom težinom ili gojaznošću imaju veću verovatnoću da razviju visok krvni pritisak.
• Fizička neaktivnost. Sedentarni način života povećava rizik.
• Pušenje. Kada ljudi puše, krvni sudovi se sužavaju, a krvni pritisak raste. Pušenje takođe smanjuje sadržaj kiseonika u krvi, tako da srce brže pumpa da bi to nadoknadilo. Ovo takođe povećava krvni pritisak.
• Unos alkohola. Pijenje puno alkohola povećava rizik od krvnog pritiska i njegovih komplikacija, kao što su bolesti srca.
• Ishrana. Ishrana bogata nezasićenim mastima i soli utiče na rizik od visokog krvnog pritiska.
• Visok holesterol. Preko 50% ljudi sa visokim krvnim pritiskom ima visok holesterol. Konzumiranje nezdravih masti može doprineti nagomilavanju holesterola u arterijama.
• Mentalni stres. Stres može imati ozbiljan uticaj na krvni pritisak, posebno kada je hroničan. Može nastati kao rezultat i socioekonomskih i psihosocijalnih faktora.
• Stres. Stalni stres dovodi do visokog krvnog pritiska i povećava rizik od nezdravih izbora, kao što je pušenje.
• Dijabetes. Visok krvni pritisak se često javlja zajedno sa dijabetesom tipa 1. Praćenje plana lečenja za dijabetes može smanjiti rizik.
• Trudnoća. Visok krvni pritisak je verovatniji tokom trudnoće zbog hormonalnih promena. Hipertenzija je takođe simptom preeklampsije, potencijalno teškog poremećaja placente.
• Apneja u snu. Ljudi sa apnejom u snu trenutno prestaju da dišu dok spavaju. Stručnjaci kažu da postoje veze sa hipertenzijom.

Kada bi trebali da posetite doktora zbog visokog krvnog pritiska?

Mnogi ljudi sa visokim krvnim pritiskom nemaju simptome. Iz tog razloga moraju redovno da se podvrgavaju skriningu, posebno pacjenti sa većim rizikom.

Ova grupa uključuje ljude:

• koji su gojazni ili imaju prekomernu težinu
• sa prethodnom istorijom visokog krvnog pritiska
• sa krvnim pritiskom koji je na visokoj granici normale (od 130–139/85–89 mm Hg)
• sa određenim zdravstvenim stanjem

Preporučuje se godišnji skrining za:

• odrasle starije od 40 godina
• one sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska

Osobe sa većim rizikom uključuju one koji:

• imaju visok do normalan krvni pritisak (130 do 139/85 do 89 mm Hg)
• imaju prekomernu težinu ili su gojazni

Ljudi koji su starosti od 18 do 39 godina, čiji je krvni pritisak normalan (manji od 130/85 mm Hg) i koji nemaju druge faktore rizika treba da se dodatno pregledaju na svakih 3-5 godina.

Ne preporučuje se rutinski skrining za osobe mlađe od 17 godina.

• Kako sniziti viskog krvni pritisak bez lekova?
• Visok krvni pritisak ( Hipertenzija ) – Sve što treba da znate
• Nizak pritisak
• Kako sniziti krvni pritisak?
• Lekovi za pritisak