Znakovi graničnog poremećaja ličnosti su mnogostruki. Granični poremećaj ličnosti je mentalna bolest koja pogađa oko 6 procenata odraslih u nekom trenutku svog života. U osnovi, bolest se odnosi na poremećaj regulacije emocija.
Neki od znakova i simptoma preklapaju se sa drugim bolestima mentalnog zdravlja, poput bipolarnog poremećaja, depresije i anksioznosti. Zapravo, 85 posto ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ima bar još jednu mentalnu bolest. To preklapanje može otežati prepoznavanje i dijagnozu.
Pa, kako se granični poremećaj ličnosti manifestuje tokom ovih promena? Evo šest znakova na koje morate paziti ako sumnjate da se vi ili neko koga volite potencijalno ima ovu bolest.
Imajte na umu da neće svi simptomi graničnog poremećaja ličnosti biti na ovoj listi. Takođe ne morate da imate sve siptome da bi vam se dijagnostikovala ova bolest. Neki bi se mogli poistovetiti sa samo nekoliko njih, dok bi ih drugi mogli doživeti sve.
Pregled sadržaja:
- 1. Skloni ste da iskusite intenzivne promene raspoloženja
- 2. Borite se sa niskim samopoštovanjem i odbijanjem straha
- 3. Imali ste traumatično iskustvo kao dete
- 4. Imate problema sa održavanjem stabilnih odnosa
- 5. Imali ste samoubilačke misli
- 6. Praktikujete rizično i ekcentrično ponašanje
- Kako se dijagnostikuje granični poremećaj ličnosti?
1. Skloni ste da iskusite intenzivne promene raspoloženja
Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti osećaju ekstreme u svom raspoloženju i imaju tendenciju da svoje emocije doživljavaju intenzivnije nego ljudi bez graničnog poremećaja ličnosti. To može varirati od vedrine do besa i razdražljivosti, pa čak i sreće ponekad.
Raspoloženja nisu samo intenzivna, već se mogu brzo promeniti, ponekad trajući samo nekoliko sati. To je jedna ključna razlika između graničnog poremećaja ličnosti i bipolarnog poremećaja. Bipolarni poremećaj uključuje i intenzivne promene raspoloženja, ali raspoloženja se kod ovih pacijenata menjaju mnogo ređe. Mogli bi se držati jednog raspoloženja nekoliko nedelja ili čak meseci.
Druga ključna razlika između graničnog poremećaja ličnosti i bipolarnog poremećaja je u tome što ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti ne doživljavaju preterane emocije, poput manije ili hipomanije, kao što to imaju ljudi sa bipolarnim poremećajem.
2. Borite se sa niskim samopoštovanjem i odbijanjem straha
Prema američkom „Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje“, mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti imaju nisko samopoštovanje i nestabilnu sliku o sebi. Ovaj nestabilni osećaj sopstva može navesti osobu da traži pohvalu ili pažnju od prijatelja ili partnera i uzrokuje drastična kolebanja raspoloženja u zavisnosti od ishoda. Takođe su za ovaj simptom povezane ambicije, ciljevi i celokupno ponašanje.
Često se ljudi koji se bore sa graničnim poremećajem ličnosti plaše napuštanja. To može biti vrlo stvarno napuštanje, poput nekoga ko ih pokušava ostaviti, ili može biti samo napuštanje zasnovano na strahu, poput imaginarnog.
Kao rezultat tog straha, osobama sa graničnim poremećajem ličnosti može biti teško da veruju drugim ljudima. Možda čak i prestanu da komuniciraju sa voljenom osobom ako sumnjaju da će u bliskoj budućnosti biti ostavljeni.
3. Imali ste traumatično iskustvo kao dete
U nekim slučajevima, ovaj strah od odbacivanja ili napuštanja može se povezati sa ranijom traumom. Na primer, možda osoba sa graničnim poremećajem ličnosti nije imala dosledno negu tokom odrastanja ili je dovedena u drugu uznemirujuću situaciju. Veoma je uobičajeno da pacijent sa graničnim poremećajem ličnosti ima istoriju neke traume. Traume iz detinjstva, seksualnog zlostavljanja, fizičkog zlostavljanja ili emocionalnog zlostavljanja u nekom trenutku svog života. Sumnja se da je ova bolest prvenstveno uzrokovana lošom okolinom.
„Poništavajuće okruženje“, u suštini znači, reći vam da vaše misli i osećanja nisu u redu, nisu bitni ili se ne računaju. Lako je videti kako bi ovo ponavljano slušanje moglo dovesti do niskog samopoštovanja i problema u vezama (dve karakteristike graničnog poremećaja ličnosti). Posebno su roditelji često ti koji su odgovorni za stvaranje ove negativne atmosfere.
Iako istraživači sumnjaju da postoji genetska komponenta graničnog poremećaja ličnosti, izlaganje ovim traumatičnim dečijim iskustvima može povećati rizik od razvoja poremećaja.
4. Imate problema sa održavanjem stabilnih odnosa
Gore pomenuti znakovi se međusobno mešaju i stvaraju poteškoće u vezama. Osoba sa graničnim poremećajem ličnosti može imati problema sa međuljudskim odnosima – od radnih do romantičnih. Ponekad je u osnovi problema strah od napuštanja. To može učiniti da neko sa graničnim poremećajem ličnosti želi da mu ljudi budu na raspolaganju u svakom trenutku. Druga stvar koja može sprečiti ljude sa graničnim poremećajem ličnosti da imaju zdrave veze je paranoja izazvana stresom. Ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti intenzivno doživljavaju emocije i mogu dati više značenja i vrednosti stvarima koje se oko njih događaju.
Mnogi ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti takođe uzimaju pristup ljubavi i mržnje u svojim vezama. Moderne reči koje bismo za to koristili su idealizacija i devalvacija. Veze mogu postati vrlo intimne, vrlo brze. Osoba sa ovim problemom može nekoga upoznati i odmah je staviti na pijedestal, misleći o njoj kao o najboljoj osobi ikada. To je deo idealizacije. Devalvacija dolazi kada osoba sa graničnim poremećajem ličnosti počne da misli da bi je druga osoba mogla napustiti ili na neki način odbiti. U tom trenutku, novi prijatelj postaje od najbolje osobe ikad, najgora osoba na svetu.
5. Imali ste samoubilačke misli
Da bi se izborili sa emocionalnom nestabilnošću i problemima u vezi, neki ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti razmišljaju o samoubistvu. U stvari ti ljudi imaju mnogo veći rizik od samoubistva. Šezdeset do 70 procenata pacijenata sa graničnim poremećajem ličnosti pokušava da izvrši samoubistvo, prema studiji objavljenoj u „Američkom časopisu za psihijatriju“. Iako su neuspešni pokušaji mnogo češći od uspešnih, oko 10 procenata ljudi koji pate od ove bolesti umre od posledica samoranjavanja. Što je slično onome što biste pronašli kod ljudi sa šizofrenijom.
Obično su pokušaji samoubistva impulsivan rezultat suočavanja sa teškim emocijama. Neki ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti okreću se drugim samopovređujućim ponašanjima, poput sečenja ili paljenja. Ali ovo nije nešto što svi pacijenti sa graničnim poremećajem ličnosti imaju. To je podskup pacijenata koji mogu imati te simptome.
6. Praktikujete rizično i ekcentrično ponašanje
Neki ljudi sa graničnim poremećajem ličnosti se bave bezobzirnim ponašanjem, poput:
- neracionalnog odlaska u kupovinu
- nebezbednog seksa
- upotrebe droga ili alkohola
- opasne vožnje
- poremećaja u ishrani
Ali treba napraviti važnu razliku u pogledu toga koliko često neko učestvuje u ovim aktivnostima. Uključivanje u ove vrste aktivnosti dok doživljavate povišeno raspoloženje mogao bi biti znak da je u igri drugačiji poremećaj raspoloženja (ne granični poremećaja ličnosti), prema američkom „Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje“.
Na primer, kada neko sa bipolarnim poremećajem doživi maničnu epizodu, može imati vrlo visok nivo energije i baviti se bezobzirnim ponašanjem tokom nekoliko dana ili nedelja. Kod graničnog poremećaja ličnosti ovo više liči na uporni obrazac bezobzirnog ponašanja koji može doći i proći, ali bez jasnih odstupanja od osnovne linije.
Kako se dijagnostikuje granični poremećaj ličnosti?
Obično su međuljudski izazovi najraniji znaci da se nešto događa, ali mnogi ljudi se neće odlučiti da dobiju pomoć dok ne počnu da razmišljaju o samoubistvu ili se ne povrede.
Da bi dijagnostikovao granični poremećaj ličnosti, psiholog, psihijatar ili klinički socijalni radnik sa iskustvom u mentalnim poremećajima će verovatno:
- Intervjuisati pacijenta. Zlatni standard za procenu je strukturirani intervju gde bi obučeni lekar postavljao vrlo naglašena pitanja o bolesti.
- Pažljivo pregledajti pacijenta da bi isključio druge bolesti i stanja.
- Utvrditi da li se simptomi osobe kvalifikuju kao granični poremećaj ličnosti. Moraju da ispune pet dijagnostičkih kriterijuma da bi bili zvanično dijagnostikovani.
- Pregledati porodičnu medicinsku istoriju pacijenta. Ako imate člana uže porodice sa poremećajem povećava se rizik od njegovog nastanka.
