Zujanje u ušima ili tinitus je stanje koje uzrokuje da čujete različite zvukove u ušima, a da pritom ne postoji spoljni izvor zvuka.
Iz tog razloga, ovi zvuci se ponekad nazivaju i fantomskim zvucima.
Ukoliko imate tinitus, zvukovi koje čujete su najčešće poput:
- zujanja
- zviždanja
- šištanja
- zvonjenja
- urlanja
- piskanja
Zujanje u ušima može da bude frustrirajuće. Ponekad zvuci koje čujete ometaju slušanje stvarnih zvukova oko vas. Ovaj problem može da bude uzrokovan: depresijom, anksioznošću ili stresom.
Zujanje se javlja u jednom ili oba uha (nema pravila). Ljudi svih uzrasta mogu da imaju ovaj problem, ali je ipak nešto češći kod starijih osoba.
Pregled sadržaja:
Koje vrste zujanja u ušima postoje?
Tinitus može da bude objektivan ili subjektivan.
- Objektivni tinitus je kada i pacijent i druge osobe mogu da čuju zvukove u ušima pacijenta (ako mu se dovoljno približe).
Objektivni tinitus znači da i vi i drugi ljudi možete čuti određene zvukove u vašim ušima. Do ovoga obično dolazi zbog abnormalno velikih krvnih sudova u ušima i oko njih.
Vrlo je slično kao kada vam srce jako kuca. U tim situacijama vi i drugi ljudi koji vam se dovoljno približe, mogu da čuju jasan pulsirajući zvuk. Objektivni tinitus je veoma redak.
- Subjektivni tinitus je daleko češći. Ovde samo vi možete da čujete: zujanje, zvonjavu, piskanje i druge zvukove u ušima.
Šta uzrokuje zujanje u ušima?
Oštećenje srednjeg ili unutrašnjeg uha je veoma čest uzrok tinitusa.
Srednje uvo prima zvučne talase, a njihova provodljivost podstiče unutrašnje uho da prenosi električne impulse u mozak.
Tek nakon što mozak prihvati ove signale i prevede ih u zvukove, možete ih čuti.
Potencijalni uzroci zbog kojih se javlja zujanje u ušima su:
- U nekim situacijama unutrašnje uho može da se ošteti i onda menja način na koji mozak obrađuje zvuk.
- Oštećenje bubnih opni ili sitnih kostiju u srednjem uhu takođe može ometati pravilno provođenje zvuka.
- Tumori u uhu ili na slušnom nervu isto znaju da izazovu zujanje u ušima.
- Redovno izlaganje veoma glasnim zvucima može izazvati tinitus kod nekih ljudi.
- Ljudi kojima posao zahteva da često koriste alat ili su izloženi zvukovima koje proizvode alati poput čekića, bušilica, motorne testere ili druge teške opreme imaju daleko veću verovatnoću da im se javi zujanje u ušima.
- Slušanje preglasne muzike preko slušalica ili na koncertu, takođe može izazvati privremene simptome tinitusa.
- I upotreba određenih lekova može izazvati tinitus i oštećenje sluha, nazvano ototoksičnost, kod nekih ljudi.
Lekovi koji mogu da izazovu zujanje u ušima su:
- veoma velike doze aspirina, ukoliko se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda
- diuretički lekovi, koji sadrže bumetanid (Yurinex)
- antimalarijski lekovi, kao što je hlorokin
- određeni antibiotici (eritromicin i gentamicin)
- neki lekovi koji se koriste kod lečenja karcinoma, kao što je vinkristin
Druga medicinska stanja koja mogu da budu uzrok za zujanje u ušima su:
- gubitak sluha, usled starosti
- grčevi mišića u srednjem uhu
- Menierova bolest, koja utiče na sluh i ravnotežu
- visok krvni pritisak
- visok holesterol
- povrede glave i vrata
- poremećaji temporomandibularnog zgloba, što takođe uzrokuje hronični bol u vašoj vilici i glavi
- prevelika količina cerumena u uhu
Kako se dijagnostikuje zujanje u ušima?
Lekar obaviti fizički pregled i uraditi slušni test da bi dijagnostikovao tinitus. Audiolog će prenositi zvukove preko slušalica. Podizaćete ruku ili ćete da uradite neki sličan pokret (koji vam kaže lekar) kada čujete svaki zvuk.
Lekar će moći da dijagnostikuje uzrok vašeg zujanja u ušima upoređujući ono što možete da čujete sa onim što bi ljudi vašeg uzrasta i pola trebali da mogu da čuju.
Lekari takođe u nekim situacijama koriste kompjuterizovanu tomografiju (CT) ili magnetnu rezonancu, da vidi da li pacijent ima deformitet ili neko oštećenje uha.
Standardni rendgenski snimci ne pokazuju uvek tumore, poremećaje krvnih sudova ili druge abnormalnosti koje mogu uticati na sluh.
Koje su opcije za lečenje, ako se javi zujanje u ušima?
Primarno je da lekar leči bolest koja uzrokuju tinitus.
Lekar će se takođe pozabaviti svim abnormalnostima krvnih sudova i ukloniti višak ušnog voska (cerumena), ako ga ima.
Ukoliko se ustanovi da lekovi doprinose zujanju u ušima, lekar će da vam promeni terapiju, kako bi povratili normalan sluh.
Terapija lekovima
Terapija lekovima je uvek dobar način da se smanje neželjeni zvukovi koje čujete u ušima.
Triciklični antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti, uključujući Xanax i amitriptilin, mogu u nekim slučajevima da smanje zujanje u ušima. Međutim, ne reaguju svi ljudi isto na terapiju lekovima i zbog toga mogu da se pojave neželjeni efekti.
Nuspojave lekova koji se koriste za lečenje zujanja u ušima mogu da budu:
- mučnina
- umor
- zatvor
- zamagljen vid
U retkim slučajevima, ovi lekovi takođe mogu izazvati probleme sa srcem.
Zato je važno da se uvek prvo konsultujete sa lekarom, pre upotrebe bilo kog leka.
Promene životnog stila
Takođe možete preduzeti i druge korake koji ne uključuju lekove. Smanjenje stresa je dobar početak. Stres generalno ne izaziva zujanje u ušima, ali ga može pogoršati.
Nađite hobi ili razgovarajte sa prijateljima ili članovima porodice kako biste smanjili nivo stresa. Takođe bi trebalo da izbegavate izlaganje glasnim zvukovima.
Slušni aparati
Slušni aparat je jedno od mogućih rešenja za neke pacijente sa tinitusom.
Pojačavanje zvuka može pomoći onima koji imaju problema da čuju normalne zvukove zbog zujanja u ušima.
Kohlearni implantati
Kohlearni implantati za vraćanje izgubljenog sluha takođe mogu biti efikasni.
Kohlearni implanti su hirurški ugradni slušni sistemi, posebno dizajnirani za ljude sa težim oblicima sensorineuralnog gubitka sluha.
Ovaj uređaj omogućava mozgu da zaobiđe oštećeni deo uha kako bi vam pomogao da čujete bolje i jasnije. Mikrofon ugrađen odmah iznad vašeg uha radi sa setom elektroda umetnutim u vaše unutrašnje uho.
Implantat šalje slušnom nervu signale koji su potrebni za obradu zvuka. Kohlearni implantati koriste električnu stimulaciju kako bi pomogli mozgu da pravilno interpretira zvukove.
Koje su mere prevencije?
Prva i osnovna stvar je da zaštitite uši od glasnih zvukova, kako biste sprečili zujanje u ušima. Pažljivo pratite nivoe jačine zvuka vašeg: televizora, radija i mobilnog telefona… Nosite zaštitu za uši, ako je nivo buke glasniji od 85 decibela (to je prosečna buka u saobraćaju).
Takođe, pokrijte uši, ukoliko je oko vas preglasna muzika ili se izvode građevinski radovi, a odgovarajuća zaštita za uši (kao što su čepići za uši) vam se ne nalazi pri ruci.
Svakako bi trebalo da izbegavate lekove koji mogu da izazovu ponavljanje simptoma tinitusa. Konsultujte se sa svojim lekarom, da bi vam dao pravi savet.
Kada smo već kod lekara, uvek je dobra ideja da idete na redovne testove sluha, kako biste odmah otkrili bilo kakve probleme sa strukturom vašeg unutrašnjeg i srednjeg uha.
